Harun el Rašid
Harun el Rašid (arap. هارون الرشيد; Raj, 17. mart 763 — Tus, 24. mart 809)[1] je bio peti i najpoznatiji abasidski halif. Vladao je od 786. do 809, i njegovo vreme je ostalo zabeleženo po naučnom, kulturnom i verskom napretku.[2] Uspešno ratovao protiv Vizantije i Hazara, razmenjivao darove s Karlom Velikim i održavao diplomatske odnose s Kinom. Umetnost i muzika su takođe cvetali. Njegov lik idealizovan u arapskoj narodnoj poeziji i "Pričama iz 1001 noći".[3]
| Harun el Rašid | |
|---|---|
 Halif Harun el Rašid na persijskoj minijaturi. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 17. mart 763. |
| Mesto rođenja | Raj, Abasidski halifat |
| Datum smrti | 24. mart 809. (46 god.) |
| Mesto smrti | Tus, Abasidski halifat |
| Grob | Tus |
| Porodica | |
| Supružnik | Zubajda bint Džafar |
| Potomstvo | El Amin, El Mamun, El Mutasim, El-Kasim ibn Harun al-Rašid |
| Roditelji | El Mahdi El-Kajzuran |
| Dinastija | Abasidi |
| Prethodnik | El Mahdi |
| Naslednik | El Amin |
Harun je osnovao legendarnu biblioteku Bajt el-Hikma („Kuća mudrosti“) u Bagdadu u današnjem Iraku, a tokom njegove vladavine Bagdad je počeo da cveta kao svetski centar znanja, kulture i trgovine.[2] Tokom njegove vladavine, porodica Barmakida, koja je igrala odlučujuću ulogu u uspostavljanju Abasidskog kalifata, postepeno je opadala. Godine 796, preselio je svoj dvor i vladu u Raku u današnjoj Siriji.
Franačka misija je došla da ponudi Harunu prijateljstvo 799. Harun je poslao razne poklone sa izaslanicima kada su se vratili na dvor Karla Velikog, uključujući sat koji su Karlo Veliki i njegova pratnja smatrali zaklinjanjem zbog zvukova koje je emitovao i trikova koje je svaki put prikazivao kad je otkucano vreme po satu.[4][5][6] Delovi fikcione Hiljadu i jedne noći smešteni su na Harunov dvor, a neke od priča ovog dela uključuju i samog Haruna.[3] Harunov život i dvor bili su predmet mnogih drugih priča, kako činjeničnih tako i izmišljenih.
Mladost uredi
Harun je rođen u Raju, tada deo Džibala u Abasidskom kalifatu, u današnjoj provinciji Teheran, Iran. Bio je sin al-Mahdija, trećeg abasidskog halife (vladao 775–786), i njegove žene al-Kajzuran, (bivše robinje iz Jemena), koja je bila žena snažne i nezavisne ličnosti koja je u velikoj meri i odlučno uticala na državne poslove u vreme vladavine njenog muža i sinova. Odrastajući Harun je studirao istoriju, geografiju, retoriku, muziku, poeziju i ekonomiju. Međutim, većinu svog vremena posvetio je savladavanju hadisa i Kurana. Pored toga, prošao je napredno fizičko vaspitanje kao budući mudžahid, i kao rezultat toga, vežbao je mačevanje, streljaštvo i naučio veštinu ratovanja.[7] O njegovom datumu rođenja se raspravlja, a različiti izvori navode datume od 763. do 766. godine.[8]
Pre nego što je postao kalif, 780. i ponovo 782. godine, Harun je već nominalno vodio kampanje protiv tradicionalnog neprijatelja Kalifata, Istočnog rimskog carstva, kojim je vladala carica Irena. Ova potonja ekspedicija je bila ogroman poduhvat i stigla je čak do azijskih predgrađa Carigrada. Prema muslimanskom hroničaru El-Tabariju, Vizantinci su izgubili desetine hiljada vojnika tokom Harunovog pohoda, a Harun je angažovao 20.000 mazgi da prenesu plen. Po povratku u carstvo Abasida, cena mača je pala na jedan dirham, a cena konja na jedan zlatni vizantijski dinar.[9]
Harunovi napadi na Vizantince podigli su njegov politički imidž i kada se vratio, dobio je pseudonim „al-Rašid”, što znači „ispravno vođen”. On je unapređen u prestolonaslednika i dobio je odgovornost da upravlja zapadnim teritorijama carstva, od Sirije do Azerbejdžana.[10]
500 godina vladavine porodice Abasida uredi
Neslaganja među Arapima, ali i među porobljenim narodima, pojavila su se 750. godine. Omajade je zbacila porodica Abasida koja je zatim 500 godina vladala islamskim svetom. Abasidi potiču od Muhamedovog strica Al Abasa. Pod El Mansurom, njihovim prvim halifom, oni su 762. godine premestili prestonicu u novi grad Bagdad i prihvatili mnoge persijske i grčke običaje. Njihov najpoznatiji vladar bio je Harun al Rašid (786—809),[11] peti halif, savremenik Karla Velikog sin halifa Al Mahdija i bivše robinje Al Khajzuran.
Harun al Rašid je preuzeo kalifat od svog brata Hadija. Hadi je nasledio abasidski kalifat nakon Mahdijeve smrti. Hadijeva majka Hajzeran rođena je u gradu Rej u Iranu. Nearapsko poreklo Hadijeve majke izazvalo je nezadovoljstvo među Arapima tako da su mnogi želeli da kalifat preuzme Hadijev brat Harun, čija majka je bila Arapkinja. To nezadovoljstvo je proizvelo i povremene sukobe, a na kraju je kalif Hadi i ubijen. Nakon ubistva Hadija, kalifat je preuzeo njegov brat Harun.[12]
Ratovi sa Vizantijskim carstvom uredi
Kao veoma mlad, od 791. do 806. godine vodio je rat sa Vizantijskim carstom, koji je na kraju dobio. U svojih 23 godine je postavljen za guvernera Jermenije, Azerbejdžana, Egipta, Sirije i Tunisa. Postao je halif posle njegovog starijeg brata Hadija.
Procvat u umetnosti i nauci uredi
Svoju vladavinu je započeo postavljanjem sposobnih upravitelja koji su brinuli o halifatu tako da poboljšaju imovno stanje ljudi. Izgradio je palatu u Bagdadu, nadaleko čuvenu i lepu, kakvu ni jedan halif pre njega nije imao. U njoj je smestio svoj dvor i živeo u velikom sjaju, sa svitom od preko stotinu dvorana i robova.
Bio je veoma brižan i pravedan. Ponekad je prerušen išao po ulicama i bazarima Bagdada osluškujući da li je narod zadovoljan njegovom vladavinom ili ne. U ovo vreme Bagdad je bio čuven po svojim školama i učiteljima.[13]
I pored ratova, našao je vremena da podstiče nauku i umetnost, povezujući persijske, grčke, arapske i indijske uticaje. Bagdad je postao svetski centar za astronomiju, matematiku, geografiju, medicinu, pravo i filozofiju. Dvor u Bagdadu mesto je gde se dešava veliki deo Hiljadu i jedne noći, knjige u kojoj se i danas uživa.
Raspad carstva uredi
Pod kasnijim halifima, neke pokrajine su postale nezavisne, ali su još uvek poštovale islam, njegove propise i kulturu. Abasidski halifi brzo su gubili moć i postajali duhovne vođe. Muslimansko carstvo se podelilo na emirate koji su imali uspone i padove u različitim periodima. Ipak, muslimanski svet je delovao kao jedna civilizacija sa mnogo različitih centara.
Al Mahdi umire 785. a Al Hadži misteriozno umire 786. godine (bio je ubijen od Al Hajzuran) i Harun postaje halif u septembru 786. godine. Veliki vezir Barmakids postaje administrator. Al Khajzuran umire 789. i Barmakids praktično preuzima upravljanje carstvom od Haruna.
Delovi carstva tražili su nezavisnost, ali Harun al Rašid je uspeo da ih pokori. Regionalne dinastije su plaćale godišnji namet, a zauzvrat su dobijale polu-autonomiju. Harun se obogatio ali je to slabilo njegovu snagu u halifatu. Takođe, halifat je bio podeljen između Harunovih sinova Al Amina i Al Mamuna, koji su posle očeve smrti zaratili.[14][15]
Hronologija događaja uredi
- 763. rođen je Harun al Rašid, sin halifa Al Mahdija i bivše robinje Al Hajzuran.
- 780. postavlja se za predvodnika vojne ekspedicije protiv Vizantije.
- 782. postavlja se za predvodnika vojne ekspedicije protiv Vizantije sve do Bosfora. Mirovni pregovor je potpisan po povoljnim uslovima. Harun je primio počasnu titulu al Rašid i druko ime i samim tim prohodnost prema tronu halifa a takođe je postai i guverner Jermenije, Azerbejdžana, Egipta, Sirije i Tunisa.
- 786. u septembru, umire Harunov stariji brat al Hadi.
- 789. Al Hajzuran umire i sva vlast prelazi u ruke Harunu.
- 791. rat sa Vizantijom.
- 800. Harun imenuje novog guvernera Tunisa.
- 807. Harunove vojska osvaja Kipar.
- 809. za vreme putovanja po istočnim provincijama carstva umire Harun. Al Amin se proglašava za halifa.
Reference uredi
- ^ Assuyuti, Tarikh Al Khulafa
- ^ a b Audun Holme, Geometry: Our Cultural Heritage p. 150.
- ^ a b André Clot, Harun al-Rashid and the world of the thousand and one nights.
- ^ André Clot, Harun al-Rashid and the world of the thousand and one nights, p. 97.
- ^ Royal Frankish Annals, DCCCVII.
- ^ Charlemagne: Translated sources, p. 98.
- ^ Bobrick 2012, str. 38.
- ^ Watt, William Montgomery (20. 3. 2022). Hārūn al-Rashīd. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 29. 4. 2022.
- ^ Bobrick 2012, str. 25.
- ^ Bobrick 2012, str. 24.
- ^ New Arabian nights' entertainments, Volume 3
- ^ Velajati, Ali Akbar (2016), Istorija kulture i civilizacije islama i Irana, preveo Muamer Halilović, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”, str. 142.
- ^ Hovannisian, Richard G.; Sabagh, Georges (19. 11. 1998). The Persian Presence in the Islamic World. Cambridge University Press. Pristupljeno 1. 9. 2018 — preko Google Books.
- ^ Mukhtar al-Abadi, Ahmad (14. 9. 2019). In Abbasid and Andalusian History. Ain University Library. Pristupljeno 28. 9. 2021.
- ^ C.E, Bosworth (januar 1989). The History of al-Tabari Vol. 30: The 'Abbasid Caliphate in Equilibrium: The Caliphates of Musa al-Hadi and Harun al-Rashid A.D. 785-809/A.H. 169-193. SUNY Series in Near Eastern Studies. Albany, New York: State University of New York Press. str. 365. ISBN 978-0-88706-564-4. Pristupljeno 28. 9. 2021.
Literatura uredi
- Velajati, Ali Akbar (2016), Istorija kulture i civilizacije islama i Irana, preveo Muamer Halilović, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”, str. 141—157.
- Clot, André (1990). Harun Al-Rashid and the Age of a Thousand and One Nights. New Amsterdam Books. ISBN 978-0-941533-65-2.
- St John Philby. Harun al Rashid (London: P. Davies) 1933.
- Einhard and Notker the Stammerer, "Two Lives of Charlemagne," transl. Lewis Thorpe, Penguin, Harmondsworth, 1977 (1969)
- John H. Haaren, Famous Men of the Middle Ages [1]
- William Muir, K.C.S.I., The Caliphate, its rise, decline, and fall [2]
- Theophanes, "The Chronicle of Theophanes," transl. Harry Turtledove, University of Pennsylvania Press, Philadelphia, 1982
- Norwich, John J. (1991). Byzantium: The Apogee. Alfred A. Knopf, Inc. ISBN 978-0-394-53779-5.
- Zabeth, Hyder Reza (1999). Landmarks of Mashhad. Alhoda UK. ISBN 978-964-444-221-6.
- Abbott, Nabia (1946). Two Queens of Baghdad: Mother and Wife of Hārūn Al Rashīd. University of Chicago Press. ISBN 978-0-86356-031-6.
- al-Sāʿī, Ibn; Toorawa, Shawkat M.; Bray, Julia (2017). كتاب جهات الأئمة الخلفاء من الحرائر والإماء المسمى نساء الخلفاء: Women and the Court of Baghdad. Library of Arabic Literature. NYU Press. ISBN 978-1-4798-6679-3.
- al-Tabari, Muhammad Ibn Yarir (1989). The History of al-Tabari Vol. 30: The 'Abbasid Caliphate in Equilibrium: The Caliphates of Musa al-Hadi and Harun al-Rashid A.D. 785-809/A.H. 169-193. Bibliotheca Persica. Prevod: C. E. Bosworth. State University of New York Press. ISBN 978-0-88706-564-4.
- Bobrick, Benson (2012). The Caliph's Splendor: Islam and the West in the Golden Age of Baghdad. Simon & Schuster. ISBN 978-1416567622.
- Bosworth, C. E. (1995). „Rāfiʿ b. al- Layt̲h̲ b. Naṣr b. Sayyār”. Ur.: Bosworth, C. E.; van Donzel, E.; Heinrichs, W. P.; Lecomte, G. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume VIII: Ned–Sam. Leiden: E. J. Brill. str. 385—386. ISBN 90-04-09834-8.
- Bosworth, C. E. (1993). „al-Muʿtaṣim Bi’llāh”. Ur.: Bosworth, C. E.; van Donzel, E.; Heinrichs, W. P.; Pellat, Ch. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume VII: Mif–Naz. Leiden: E. J. Brill. str. 776. ISBN 90-04-09419-9.
- Gabrieli, F. (1960). „al-Amīn”. Ur.: Gibb, H. A. R.; Kramers, J. H.; Lévi-Provençal, E.; Schacht, J.; Lewis, B.; Pellat, Ch. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume I: A–B. Leiden: E. J. Brill. str. 437—438. OCLC 495469456.
- Masudi (2010) [1989]. The Meadows of Gold: The Abbasids. Prevod: Paul Lunde and Caroline Stone. London and New York: Routledge. ISBN 978-0-7103-0246-5.
- Rekaya, M. (1991). „al-Maʾmūn”. Ur.: Bosworth, C. E.; van Donzel, E.; Pellat, Ch. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume VI: Mahk–Mid. Leiden: E. J. Brill. str. 331—339. ISBN 90-04-08112-7.
- al-Masudi, The Meadows of Gold, The Abbasids, transl. Paul Lunde and Caroline Stone, Kegan paul, London and New York, 1989
- Cobb, Paul M. (2001). White Banners: Contention in 'Abbasid Syria, 750-880. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-4879-3.
- Ibn al-Adim, Kamal al-Din Abi al-Qasim 'Umar ibn Ahmad ibn Hibat Allah (1996). Zubdat al-Halab min ta'rikh Halab (na jeziku: arapski). Beirut: Dar al-Kutub al-'Ilmiyyah.
- Ibn Taghribirdi, Jamal al-Din Abu al-Mahasin Yusuf (1930). Nujum al-zahira fi muluk Misr wa'l-Qahira, Volume II (na jeziku: arapski). Cairo: Dar al-Kutub al-Misriyya.
- Khalifah ibn Khayyat (1985). al-Umari, Akram Diya', ur. Tarikh Khalifah ibn Khayyat, 3rd ed (na jeziku: arapski). Al-Riyadh: Dar Taybah.
Spoljašnje veze uredi
- Brentjes, Sonja (2007). „Hārūn al‐Rashīd”. Ur.: Thomas Hockey; et al. The Biographical Encyclopedia of Astronomers. New York: Springer. str. 474—5. ISBN 978-0-387-31022-0. (PDF version)
