Hronologija FNRJ i KPJ jul 1947.
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji (FNRJ) i delovanje Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku jula meseca 1947. godine.
.svg)
 ← jun · Hronologija FNRJ i KPJ tokom 1947. godine · avgust →
|
4. jul
uredi- U Ljubljani predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito primio predsednika Radničke konferencije Južne Amerike L. Toldebana.[1]
7. jul
uredi- U Ljubljani predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito primio predsednika Federacije sindikata oslobođene teritorije Kine Liu Ning Jia i predsednika Sveindijskog sindikalnog kongresa S. Dangea, koji su boravili u poseti Jugoslaviji.[1]
8. jul
uredi- U Ljubljani Narodna skupština NR Slovenije usvojila Zakon o petogodišnjem planu razvoja narodne privrede NR Slovenije.[2]
11. jul
uredi- U Ljubljani predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito primio Mihalja Karolja, bivšeg predsednika Mađarske Demokratske Republike i novoimenovanog opunomoćenog ministra Narodne Republike Mađarske u Parizu.[1]
12. jul
uredi- U Sarajevu, 12. i 13. jula, održan Drugi kongres Antifašističkog fronta žena Bosne i Hercegovine, kome je prisustvovalo 650 delegata iz čitave Bosne i Hercegovine. Glavna pažnja na Kongresu posvećena je ostvarivanju Petogodišnjem planu i zadacima koji pred AFŽ stoje u vezi sa tim.[2]
14. jul
uredi- Predsednik Vlade NR Albanije Enver Hodža boravio u službenoj poseti Sovjetskom Savezu, od 14. do 26. jula. Tokom boravka u Moskvi, on se susreo sa Josifom Staljinom. Nakon ove posete nastala je sve primetnija kriza u jugoslovensko-albanskim odnosima.[3][4]
20. jul
uredi- Na planini Papuk pripadnici Uprave državne bezbednosti (UDBA) otkrili i uhapsili tročlanu ustašku terorističku grupu u kojoj su bili — Ljubo Miloš, Ante Vrban i Luka Grgić (stradao prilikom pokušaja bekstva za vreme hapšenja), koja je 7. juna prešla jugoslovensko-mađarsku granicu sa ciljem da pokrene akciju „Deseti travanj“, koja je imala za cilj izvođenje raznih terorističkih i diverzantskih akcija protiv novih vlasti FNR Jugoslavije. UDBA je tada pokrenula operaciju „Gvardijan“, tokom koje su ustašama u inostranstvu slate lažne poruke, kojima su namamljivani da dođu u zemlju, tako da je u narednih godinu dana uhapšeno ukupno 19 ustaških grupa, a operacija je završena 3. jula 1948. hapšenjem Božidara Kavrana, glavnog organizatora ilegalnog ubacivanja ustaša. Uhapšenim ustašama suđeno je tokom avgusta 1948. i većina ih je osuđena na smrt, a ostali na duže zatvorske kazne.[3]
21. jul
uredi- U Beogradu umrla pozorišna glumica Žanka Stokić (1887—1947), koja je ostala upamćena po ulozi u predstavi Gospođa ministarka, koju je Branislav Nušić napisao upravo za nju.
26. jul
uredi- U Beogradu predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito, u prisustvu predsednika Centralnog odbora Jedinstvenih sindikata Jugoslavije Đure Salaja, primio sovjetsku sindikalnu delegaciju koju je predvodio J. Berezin.[1]
27. jul
uredi- U poseti Jugoslaviji, od 27. jula do 3. avgusta, boravila delegacija Narodne Republike Bugarske, koju je predvodio predsednik Ministarskog saveta Georgi Dimitrov. Istog dana predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito priredio je svečani prijem u Belom dvoru, a sutradan 28. jula u bugarskom poslanstvu je priređen prijem kome su prisustvovali — predsednik Vlade FNRJ maršal Tito, predsednik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ dr Ivan Ribar, potpredsednik Vlade FNRJ Edvard Kardelj, članovi Prezidijuma i Vlade FNRJ, kao i predstavnici Jugoslovenske armije. Bugarska delegacija je od 30. jula do 1. avgusta boravila na Bledu, gde je održana Jugoslovensko-bugarska konferencija.[5][2][3]
30. jul
uredi- Na Bledu, od 30. jula do 1. avgusta, održana Jugoslovensko-bugarska konferencija na kojoj su razmotrena pitanja uzajamnih odnosa dveju zemalja u oblasti ekonomskog, kulturnog i političkog života, kao i priprema carinske unije i formiranje Balkanske federacije. Na kraju Konferencije potpisan je tzv. „Bledski sporazum“ kojim je postignut dogovor o zaključenju Ugovora o prijateljstvu (potpisan u Sofiji, novembra iste godine), saradnji i uzajamnoj pomoći, zatim o razvijanju robne razmene, privredne saradnje i dr. Takođe, ovim sporazumom su otpisane bugarske ratne reparacije prema FNRJ.[5][2][3]
Reference
uredi- ^ a b v g Hronologija Tito 1978, str. 114.
- ^ a b v g Hronologija 3 1980, str. 51.
- ^ a b v g Istorija Srbije 2004.
- ^ „Enver Hodža i jugoslovensko-albanski odnosi — hronologija važnih događaja”. www.rastko.rs. n.d.
- ^ a b Hronologija Tito 1978, str. 115.
Literatura
uredi- Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
