Hronologija FNRJ i KPJ 1949.
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji (FNRJ), delovanje Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), Radničkog pokreta Jugoslavije, kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku 1949. godine.
.svg)
.svg){kind=small}
Januar uredi
13. januar uredi
- U posetu Jugoslaviji došao Luj Adamič, američki pisac i publicista, slovenačkog porekla. Predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito primio je Adamiča 18. januara u Beogradu.[1][2][3]
17. januar uredi
- U Beogradu, od 17. do 21. januara, održan Drugi kongres Komunističke partije Srbije, kome je prisustvovalo 1.433 delegata. Kongres je izabrao Centralni komitet KPS, koji je na svojoj plenarnoj sednici izabrao Politbiro, a za sekretara Petra Stambolića.[1][2][4]
23. januar uredi
- U Zagrebu, 23. i 24. januara, održan Drugi kongres Narodnog fronta Hrvatske, kome je prisustvovalo 1.295 delegata. Kongres je izabrao Glavni odbor Narodnog fronta i njegovo rukovodstvo — predsednik Vladimir Nazor i sekretar Slavko Komar.[1]
28. januar uredi
- U Beogradu, od 28. do 30. januara, održan Drugi plenum Centralnog komiteta KP Jugoslavije, na kome je razmatrana politika KPJ na selu, a referat o ovoj temi podneo je Edvard Kardelj. Plenum je doneo odluku o bržem razvoju zemljoradničkog zadrugarstva, a posebno u seljačkim radnim zadrugama.[5][2]
Februar uredi
9. februar uredi
- U Beogradu, 9. i 10. februara, održano savetovanje Centralnog komiteta KP Srbije sa sekretarima gradskih i sreskih komiteta i rukovodstvima Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i Oblasnog komiteta KPS za Kosovo i Metohiju na kome su prorađene odluke donete na Drugom plenumu CK KPJ, u vezi preobražaja poljoprivrede.[5]
20. februar uredi
- U Beogradu održan Dvanaesti Plenum Centralnog komiteta Narodne omladine Jugoslavije, na kome su razmatrani zadaci omladine u vezi sa odlukama Drugog plenuma CK KPJ, o socijalističkom razvitku sela.[6]
28. februar uredi
- U Beogradu, od 28. februara do 2. marta, održana Prva savezna konferencija seljaka zadruga Jugoslavije, kojoj je prisustvovalo 1.100 delegata, kao i predsednik Vlade Josip Broz Tito. Na konferenciji je razmatran Referat o razvitku i zadacima zemljoradničkog zadrugarstva.[6][2][7]
Mart uredi
3. mart uredi
- U Novom Sadu, 3. i 4. marta, održana Treća pokrajinska konferencija Narodne omladine Srbije za Vojvodinu. Konferncija je nakon usvojenog Referata o budućim zadacima izabrala Pokrajinski komitet Narodne omladine.[6]
15. mart uredi
16. mart uredi
- Vlada FNRJ uputila notu Vladi SSSR u kojoj je predložila ukidanje jugoslovensko-sovjetskih mešovitih preduzeća „Jusad” (preduzeće za rečni saobraćaj) i „Justa” (preduzeće za vazdušni saobraćaj).[6]
April uredi
5. april uredi
- U Ljubljani, od 5. do 9. aprila, održan Četvrti kongres Narodne omladine Slovenije. Kongres je usvojio rezolucije o narednim zadacima i o odbacivanju klevetničkih optužbi Informbiroa, nakon čega je izabran novi Centralni komitet.[8]
9. april uredi
- U Beogradu, od 9. do 11. aprila, održan Treći kongres Narodnog fronta Jugoslavije (NFJ), kome je prisustvovalo 1.456 delegata. Na Kongresu je usvojena programska deklaracija Narodnog fronta, doneta Rezolucija o tekućim zadacima i Rezolucija o osuđivanju klevetničke kampanje Informbiroa, donet Statut i izabran Savezni odbor, koji je na svojoj prvoj sednici izabrao Predsedništvo, Izvršni odbor i Sekretarijat, a za predsednika Narodnog fronta izabran je Josip Broz Tito.[9][10][11]
14. april uredi
- U Zagrebu, od 14. do 17. aprila, održan Treći kongres Narodne omladine Slovenije, kome je prisustvovalo 1.150 delegata. Kongres je usvojio rezolucije o narednim zadacima i o odbacivanju klevetničkih optužbi Informbiroa, nakon čega je izabran novi Centralni komitet.[9]
20. april uredi
- Na Cetinju održan Četvrti kongres Narodne omladine Crne Gore, kome je prisustvovalo 290 delegata. Kongres je usvojio rezolucije o narednim zadacima i o odbacivanju klevetničkih optužbi Informbiroa, nakon čega je izabran novi Centralni komitet.[9]
21. april uredi
- U Skoplju održan Četvrti kongres Narodne omladine Makedonije, kome je prisustvovalo 500 delegata. Kongres je izabrao novi Centralni komitet.[12]
24. april uredi
- U Skoplju održana prva skupština Univerziteta, koji osnovan na osnovu Zakona o Univerzitetu, donetog 25. februara.[6]
25. april uredi
- U Sarajevu, od 25. do 27. aprila, održan Treći kongres Narodne omladine Bosne i Hercegovine, kome je prisustvovalo 611 delegata. Kongres je izabrao novi Centralni komitet.[12]
30. april uredi
- U Beogradu održana svečana akademija povodom tridesetogodišnjice osnivanja Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista), na kojoj je Referat o tridesetogodišnjici Komunističke partije Jugoslavije podneo Moša Pijade.[13][10][14]
Maj uredi
8. maj uredi
- Na Cetinju, održan Drugi kongres Narodnog fronta Crne Gore, kome je prisustvovalo 420 delegata. Kongres je doneo Rezoluciju o narednim osnovnim zadacima i Rezoluciju kojom je odbačena klevetnička Rezolucija Informbiroa, nakon čega je izabran Centralni odbor, koji je za predsednika Narodnog fronta izabrao Blaža Jovanovića.[13]
8. maj uredi
- U Skoplju, od 8. do 10. maja, održan Drugi kongres Saveza sindikata Makedonije, na kome su određeni naredni zadaci i izabran Plenum Glavnog odbora Saveza sindikata.[13]
16. maj uredi
- U Sarajevu, od 16. do 18. maja, održan Drugi kongres Saveza sindikata Bosne i Hercegovine, na kome su određeni naredni zadaci i izabran Plenum Glavnog odbora Saveza sindikata.[15]
22. maj uredi
- U Zagrebu, od 22. do 25. maja, održan Drugi kongres Saveza sindikata Hrvatske, na kome su određeni naredni zadaci i izabran Plenum Glavnog odbora Saveza sindikata.[15]
23. maj uredi
- Na Cetinju, od 23. i 24. maja, održan Treći kongres Antifašističkog fronta žena Crne Gore, kome je prisustvovalo 360 delegata. Kongres je izabrao Glavni odbor, za čijeg je predsednika izabrana Lidija Jovanović.[15]
27. maj uredi
Jun uredi
6. jun uredi
- U Novom Sadu, od 6. do 8. juna, održan Drugi kongres Sindikata poljoprivrednih radnika Jugoslavije na kome su izneti radni rezultati organizacije postignuti na realizaciji Petogodišnjeg plana.[16]
11. jun uredi
- U beogradskom zatvoru „Glavnjača“ izvršio samoubistvo Andrija Hebrang (1899—1949), bivši član CK KPJ i sekretar CK KPH, koji je uhapšen početkom maja 1948, pod optužbama da je prihvatio Rezoluciju Informbiroa i da je tokom okupacije sarađivao sa ustašama.
19. jun uredi
- U Zagrebu umro Vladimir Nazor (1876—1949), književnik i predsednik Prezidijuma Narodnog sabora NR Hrvatske.[16]
23. jun uredi
- U Titogradu, 23. i 24. juna, održan Drugi kongres Saveza sindikata Crne Gore, na kome su određeni naredni zadaci i izabran Plenum Glavnog odbora Saveza sindikata.[16]
Jul uredi
9. jul uredi
- U zatvor na Golom otoku stigla prva grupa od 1.200 političkih zatvorenika, koji su se izjasnili za Rezoluciju Informbiroa.[17]
10. jul uredi
- U Zagrebu, 10. i 11. jula, održan Drugi kongres Antifašističkog fronta žena Hrvatske, na kome je izabran Glavni odbor, za čijeg je predsednika izabrana Soka Krajačić.[18]
- U Puli boravio predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito, gde je govorio na mitingu pred oko 40.000 ljudi.[19][20]
23. jul uredi
- Na Brionima predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito primio predstavnike rukovodstva i studenata Više partijske škole „Đuro Đaković” iz Beograda.[21][22]
Avgust uredi
2. avgust uredi
- U Skoplju predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito prisustvovao proslavi petogodišnjice osnivanja ASNO Makedonije, kada je govorio na mitingu pred oko 350.000 ljudi.[21][23]
Septembar uredi
25. septembar uredi
- U Beogradu, od 25. do 27. septembra, održan Drugi kongres Saveza sindikata Srbije, na kome su usvojeni novi zadaci i doneta Rezolucija povodom klevetničkih optužbi Informbiroa.[18]
26. septembar uredi
- U Stolicama, kod Krupnja predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito prisustvovao proslavi osmogodišnjici prvog savetovanja CK KPJ i Glavnog štaba.[24][25]
28. septembar uredi
- Savet ministara SSSR jednostrano raskinuo „Ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći SSSR i FNRJ” (potpisan 1945). Nakon ovoga, primer Sovjetskog Saveza sledile su i druge zemlje članice Informbiroa, koje su imale Ugovore o prijateljstvu sa Jugoslavijom.[18]
Oktobar uredi
1. oktobar uredi
- U Beogradu predsednik Vlade FNRJ i Vrhovni komandant JA maršal Josip Broz Tito prisustvovao defileu jedinica Jugoslovenske armije (JA), nakon čega se obratio pred oko 600 oficira, podoficira i vojnika.[26][27]
8. oktobar uredi
- U Izoli, od 8. do 12. oktobra, održan Drugi kongres Komunističke partije Slobodne Teritorije Trsta, na kome je prisustvovalo 355 delegata. Na Kongresu je potvrđen program — borba za jedinstvo slovenačko-italijanskih narodnih masa i osuđena klevetnička Rezolucija Informbiroa protiv KPJ. Izabran je novi Centralni komitet KPSTT, za čijeg je sekretara ponovo izabran Branko Babič.[28]
15. oktobar uredi
- U Zagrebu na zasedanju Narodnog sabora NR Hrvatske Karlo Mrazović izabran za predsednika Prezidijuma Narodnog sabora.[29]
20. oktobar uredi
- Na sednici Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija (OUN) FNRJ Jugoslavija izabrana u Savet bezbednosti OUN, sa mandatom od dve godine.[29]
25. oktobar uredi
- Savet ministara SSSR uputio notu Vladi FNRJ kojom je otkazao gostoprimstvo ambasadoru FNRJ u Moskvi. Nakon Sovjetskog Saveza, svoje ambasadore iz Jugoslavije povukle su i druge države istočne Evrope, koje su istovremeno otkazale gostoprimstvo ambasadorima FNRJ.[26]
Novembar uredi
19. novembar uredi
- U Beogradu održana tridesetogodišnjica smrti Dimitrija Tucovića (1881—1914), revolucionara i vođe SSDP, povodom koje je održana svečana akademija i organizovan prenos njegovih posmrtnih ostataka iz Lazarevca nakon čega su sahranjene na trgu Slavija.[29]
20. novembar uredi
- U Novom Sadu održana Prva pokrajinska skupština Saveza sindikata Vojvodine, na kojoj je izabran Pokrajinski odbor Saveza sindikata.[29]
21. novembar uredi
- U Budimpešti, od 21. do 29. novembra, održano Treće zasedanje Komunističkog informacionog biroa (Kominform/Informbiro), na kome je usvojena nova Rezolucija o KPJ pod nazivom Jugoslovenska partija u rukama ubica i špijuna.[30]
Decembar uredi
23. decembar uredi
- Privredni savet Vlade FNRJ i Centralni odbor Saveza sindikata Jugoslavije, u skladu sa odlukama KPJ o neposrednom prelaženju na samoupravljanje proizvođača u privredi, doneli Uputstvo o organizovanju radničkih saveta, kao savetodavnih tela u 200 velikih industrijskih preduzeća.[30]
29. decembar uredi
- U Beogradu, 29. i 30. decembra, održan Treći plenum CK KPJ na kome se raspravljalo o problemima školstva, zadacima Petogodišnjeg plana i spoljno politički pitanjima.[29]
- U Solinu, kod Splita, u fabrici „Prvoborac” izabran prvi radnički savet u Jugoslaviji.[30]
Reference uredi
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 75.
- ^ a b v g Hronologija Tito 1978, str. 127.
- ^ „Prijem Luja Adamiča”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Prilikom govora na II Kongresu KP Srbije”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 76.
- ^ a b v g d đ Hronologija 3 1980, str. 77.
- ^ „Na I Saveznoj Konferenciji seljaka-zadrugara”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 78.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 79.
- ^ a b Hronologija Tito 1978, str. 128.
- ^ „III Kongres NF Jugoslavije”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 80.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 81.
- ^ „Svečana akademija povodom 30 godina KPJ”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ a b v g Hronologija 3 1980, str. 82.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 83.
- ^ Marković 1987, str. 97.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 84.
- ^ Hronologija Tito 1978, str. 129.
- ^ „Na mitingu u Puli”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ a b Hronologija Tito 1978, str. 130.
- ^ „Prijem predstavnika Više partijske škole "Đura Đaković"”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Dolazak u Skoplje i govor na mitingu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Hronologija Tito 1978, str. 131.
- ^ „Na proslavi godišnjice savetovanja u Stolicama”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ a b Hronologija Tito 1978, str. 132.
- ^ „Na defileu trupa i govor prilikom manevara JA”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 85.
- ^ a b v g d Hronologija 3 1980, str. 86.
- ^ a b v Hronologija Tito 1978, str. 133.
Literatura uredi
- Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Stefanović, Momčilo; Baljak, Momčilo; Petrović, Dušan (1980). Pozdravi iz srca. Beograd: Mladost. COBISS.SR 49328903
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Marković, Dragan (1987). Istina o Golom otoku. Beograd: Narodna knjiga. COBISS.SR 43590407
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
