Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1949.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Радничког покрета Југославије, као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току 1949. године.

Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године



Јануар

уреди

13. јануар

уреди

17. јануар

уреди

23. јануар

уреди
  • У Загребу, 23. и 24. јануара, одржан Други конгрес Народног фронта Хрватске, коме је присуствовало 1.295 делегата. Конгрес је изабрао Главни одбор Народног фронта и његово руководство — председник Владимир Назор и секретар Славко Комар.[1]

28. јануар

уреди
  • У Београду, од 28. до 30. јануара, одржан Други пленум Централног комитета КП Југославије, на коме је разматрана политика КПЈ на селу, а реферат о овој теми поднео је Едвард Кардељ. Пленум је донео одлуку о бржем развоју земљорадничког задругарства, а посебно у сељачким радним задругама.[5][2]

Фебруар

уреди

9. фебруар

уреди
  • У Београду, 9. и 10. фебруара, одржано саветовање Централног комитета КП Србије са секретарима градских и среских комитета и руководствима Покрајинског комитета КПЈ за Војводину и Обласног комитета КПС за Косово и Метохију на коме су прорађене одлуке донете на Другом пленуму ЦК КПЈ, у вези преображаја пољопривреде.[5]

20. фебруар

уреди
  • У Београду одржан Дванаести Пленум Централног комитета Народне омладине Југославије, на коме су разматрани задаци омладине у вези са одлукама Другог пленума ЦК КПЈ, о социјалистичком развитку села.[6]

28. фебруар

уреди
  • У Београду, од 28. фебруара до 2. марта, одржана Прва савезна конференција сељака задруга Југославије, којој је присуствовало 1.100 делегата, као и председник Владе Јосип Броз Тито. На конферeнцији је разматран Реферат о развитку и задацима земљорадничког задругарства.[6][2][7]



Март

уреди

3. март

уреди
  • У Новом Саду, 3. и 4. марта, одржана Трећа покрајинска конференција Народне омладине Србије за Војводину. Конфернција је након усвојеног Реферата о будућим задацима изабрала Покрајински комитет Народне омладине.[6]

15. март

уреди
  • У Београду, од 15. до 17. марта, одржан Трећи конгрес Народне омладине Србије.[6]

16. март

уреди
  • Влада ФНРЈ упутила ноту Влади СССР у којој је предложила укидање југословенско-совјетских мешовитих предузећа „Јусад” (предузеће за речни саобраћај) и „Јуста” (предузеће за ваздушни саобраћај).[6]

Април

уреди

5. април

уреди
  • У Љубљани, од 5. до 9. априла, одржан Четврти конгрес Народне омладине Словеније. Конгрес је усвојио резолуције о наредним задацима и о одбацивању клеветничких оптужби Информбироа, након чега је изабран нови Централни комитет.[8]

9. април

уреди
  • У Београду, од 9. до 11. априла, одржан Трећи конгрес Народног фронта Југославије (НФЈ), коме је присуствовало 1.456 делегата. На Конгресу је усвојена програмска декларација Народног фронта, донета Резолуција о текућим задацима и Резолуција о осуђивању клеветничке кампање Информбироа, донет Статут и изабран Савезни одбор, који је на својој првој седници изабрао Председништво, Извршни одбор и Секретаријат, а за председника Народног фронта изабран је Јосип Броз Тито.[9][10][11]

14. април

уреди
  • У Загребу, од 14. до 17. априла, одржан Трећи конгрес Народне омладине Словеније, коме је присуствовало 1.150 делегата. Конгрес је усвојио резолуције о наредним задацима и о одбацивању клеветничких оптужби Информбироа, након чега је изабран нови Централни комитет.[9]

20. април

уреди
  • На Цетињу одржан Четврти конгрес Народне омладине Црне Горе, коме је присуствовало 290 делегата. Конгрес је усвојио резолуције о наредним задацима и о одбацивању клеветничких оптужби Информбироа, након чега је изабран нови Централни комитет.[9]

21. април

уреди
  • У Скопљу одржан Четврти конгрес Народне омладине Македоније, коме је присуствовало 500 делегата. Конгрес је изабрао нови Централни комитет.[12]

24. април

уреди
  • У Скопљу одржана прва скупштина Универзитета, који основан на основу Закона о Универзитету, донетог 25. фебруара.[6]

25. април

уреди
  • У Сарајеву, од 25. до 27. априла, одржан Трећи конгрес Народне омладине Босне и Херцеговине, коме је присуствовало 611 делегата. Конгрес је изабрао нови Централни комитет.[12]

30. април

уреди



8. мај

уреди
  • На Цетињу, одржан Други конгрес Народног фронта Црне Горе, коме је присуствовало 420 делегата. Конгрес је донео Резолуцију о наредним основним задацима и Резолуцију којом је одбачена клеветничка Резолуција Информбироа, након чега је изабран Централни одбор, који је за председника Народног фронта изабрао Блажа Јовановића.[13]

8. мај

уреди
  • У Скопљу, од 8. до 10. маја, одржан Други конгрес Савеза синдиката Македоније, на коме су одређени наредни задаци и изабран Пленум Главног одбора Савеза синдиката.[13]

16. мај

уреди
  • У Сарајеву, од 16. до 18. маја, одржан Други конгрес Савеза синдиката Босне и Херцеговине, на коме су одређени наредни задаци и изабран Пленум Главног одбора Савеза синдиката.[15]

22. мај

уреди
  • У Загребу, од 22. до 25. маја, одржан Други конгрес Савеза синдиката Хрватске, на коме су одређени наредни задаци и изабран Пленум Главног одбора Савеза синдиката.[15]

23. мај

уреди
  • На Цетињу, од 23. и 24. маја, одржан Трећи конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе, коме је присуствовало 360 делегата. Конгрес је изабрао Главни одбор, за чијег је председника изабрана Лидија Јовановић.[15]

27. мај

уреди
  • У Љубљани, од 27. до 29. маја, одржан Други конгрес Савеза синдиката Словеније, на коме су одређени наредни задаци и изабран Пленум Главног одбора Савеза синдиката.[15]

6. јун

уреди
  • У Новом Саду, од 6. до 8. јуна, одржан Други конгрес Синдиката пољопривредних радника Југославије на коме су изнети радни резултати организације постигнути на реализацији Петогодишњег плана.[16]

11. јун

уреди

19. јун

уреди

23. јун

уреди
  • У Титограду, 23. и 24. јуна, одржан Други конгрес Савеза синдиката Црне Горе, на коме су одређени наредни задаци и изабран Пленум Главног одбора Савеза синдиката.[16]



9. јул

уреди
  • У затвор на Голом отоку стигла прва група од 1.200 политичких затвореника, који су се изјаснили за Резолуцију Информбироа.[17]

10. јул

уреди
  • У Загребу, 10. и 11. јула, одржан Други конгрес Антифашистичког фронта жена Хрватске, на коме је изабран Главни одбор, за чијег је председника изабрана Сока Крајачић.[18]
  • У Пули боравио председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, где је говорио на митингу пред око 40.000 људи.[19][20]

23. јул

уреди

Август

уреди

2. август

уреди



Септембар

уреди

25. септембар

уреди
  • У Београду, од 25. до 27. септембра, одржан Други конгрес Савеза синдиката Србије, на коме су усвојени нови задаци и донета Резолуција поводом клеветничких оптужби Информбироа.[18]

26. септембар

уреди

28. септембар

уреди
  • Савет министара СССР једнострано раскинуо „Уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и ФНРЈ” (потписан 1945). Након овога, пример Совјетског Савеза следиле су и друге земље чланице Информбироа, које су имале Уговоре о пријатељству са Југославијом.[18]

Октобар

уреди

1. октобар

уреди

8. октобар

уреди
  • У Изоли, од 8. до 12. октобра, одржан Други конгрес Комунистичке партије Слободне Територије Трста, на коме је присуствовало 355 делегата. На Конгресу је потврђен програм — борба за јединство словеначко-италијанских народних маса и осуђена клеветничка Резолуција Информбироа против КПЈ. Изабран је нови Централни комитет КПСТТ, за чијег је секретара поново изабран Бранко Бабич.[28]

15. октобар

уреди

20. октобар

уреди

25. октобар

уреди
  • Савет министара СССР упутио ноту Влади ФНРЈ којом је отказао гостопримство амбасадору ФНРЈ у Москви. Након Совјетског Савеза, своје амбасадоре из Југославије повукле су и друге државе источне Европе, које су истовремено отказале гостопримство амбасадорима ФНРЈ.[26]



Новембар

уреди

19. новембар

уреди

20. новембар

уреди
  • У Новом Саду одржана Прва покрајинска скупштина Савеза синдиката Војводине, на којој је изабран Покрајински одбор Савеза синдиката.[29]

21. новембар

уреди

Децембар

уреди

23. децембар

уреди
  • Привредни савет Владе ФНРЈ и Централни одбор Савеза синдиката Југославије, у складу са одлукама КПЈ о непосредном прелажењу на самоуправљање произвођача у привреди, донели Упутство о организовању радничких савета, као саветодавних тела у 200 великих индустријских предузећа.[30]

29. децембар

уреди



Референце

уреди
  1. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 75.
  2. ^ а б в г Hronologija Tito 1978, стр. 127.
  3. ^ „Prijem Luja Adamiča”. foto.mij.rs. n.d. 
  4. ^ „Prilikom govora na II Kongresu KP Srbije”. foto.mij.rs. n.d. 
  5. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 76.
  6. ^ а б в г д ђ Hronologija 3 1980, стр. 77.
  7. ^ „Na I Saveznoj Konferenciji seljaka-zadrugara”. foto.mij.rs. n.d. 
  8. ^ Hronologija 3 1980, стр. 78.
  9. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 79.
  10. ^ а б Hronologija Tito 1978, стр. 128.
  11. ^ „III Kongres NF Jugoslavije”. foto.mij.rs. n.d. 
  12. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 80.
  13. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 81.
  14. ^ „Svečana akademija povodom 30 godina KPJ”. foto.mij.rs. n.d. 
  15. ^ а б в г Hronologija 3 1980, стр. 82.
  16. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 83.
  17. ^ Marković 1987, стр. 97.
  18. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 84.
  19. ^ Hronologija Tito 1978, стр. 129.
  20. ^ „Na mitingu u Puli”. foto.mij.rs. n.d. 
  21. ^ а б Hronologija Tito 1978, стр. 130.
  22. ^ „Prijem predstavnika Više partijske škole "Đura Đaković". foto.mij.rs. n.d. 
  23. ^ „Dolazak u Skoplje i govor na mitingu”. foto.mij.rs. n.d. 
  24. ^ Hronologija Tito 1978, стр. 131.
  25. ^ „Na proslavi godišnjice savetovanja u Stolicama”. foto.mij.rs. n.d. 
  26. ^ а б Hronologija Tito 1978, стр. 132.
  27. ^ „Na defileu trupa i govor prilikom manevara JA”. foto.mij.rs. n.d. 
  28. ^ Hronologija 3 1980, стр. 85.
  29. ^ а б в г д Hronologija 3 1980, стр. 86.
  30. ^ а б в Hronologija Tito 1978, стр. 133.

Литература

уреди
  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Stefanović, Momčilo; Baljak, Momčilo; Petrović, Dušan (1980). Pozdravi iz srca. Beograd: Mladost.  COBISS.SR 49328903
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Marković, Dragan (1987). Istina o Golom otoku. Beograd: Narodna knjiga.  COBISS.SR 43590407
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084