Hulagu-kan
Hulagu-kan (15. oktobar 1217—8. februar 1265)[3] je bio mongolski vladar, koji je osvojio veliki deo jugozapadne Azije. Unuk je Džingis-kana i brat Kublaj-kana. Prvi je kan Ilkanata u Persiji. Osnovao je dinastiju Hulagida. Osvojio je Bagdad 1258. i razorio ga do temelja. Srušio je Abasidski halifat.
| Hulagu-kan | |
|---|---|
 Hulaguova vojska napada Bagdad, 1258. Opsadne sprave su u pozadini | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 15. oktobar 1217. |
| Datum smrti | 8. februar 1265. (47 god.) |
| Mesto smrti | Maragha, |
| Religija | Tengrizam, budizam[1][2] |
| Porodica | |
| Supružnik | Doquz Khatun |
| Roditelji | Toluj Sorghaghtani Beki |
| Dinastija | Borjigin |
Uvod uredi
Hulagu je 1255. krenuo po zadatku svog brata, velikog kana Mongkea (1251—1258) da osvoji ili uništi preostale muslimanske države jugozapadne Azije. Njegova majka, žena i najbliži prijatelj bili su nestorijanski hrišćani. Obožavao je Persiju i njenu kulturu. Persijski i nestorijanski uticaj bili su značajni faktori, koji su ga ohrabrili da napadne Arape. Hulagu je oko sebe imao mnogo persijskih savetnika, koji su želeli da se osvete Arapima za osvajanje Persije izvedene nekoliko vekova pre toga. Osim toga Persija je bila stari neprijatelj Abasidskog halifata.
Hulagu je imao za ciljeve osvajanje Laristana, Abasidskog halifara, Ajubidskih državica u Siriji, Mamelučkog sultanata u Egiptu. Monke kan je naredio Hulagu da se lepo odnosi prema onima, koji se predaju, a da uništi one, koji neće da se predaju.
Marš na Bagdad i bitka kod Bagdada uredi
Hulagu-kan je zapovedao najvećom mongolskom vojskom, koja je ikad skupljena. Među njegovim generalima bio je i nestorijanski hrišćanin general Kitbuka. Hulagu je lako razorio Luristan, da se glas o tome nadaleko proširio, pa su Hašašini odmah predali svoju tvrđavu Alamut bez borbe. Mongoli si imali davno nameru da zauzmu Bagdad. Veliki kan je zapovedio Hulaguu da bude milostiv prema onima, koji se predaju.
Mongolska vojska je krenula u novembru 1257. na Bagdad.[4] Po naređenju velikog kana svaki deseti sposoban za borbu u celom carstvu morao je biti u sastavu Hulaguove armije. Hulagu je od halifa Al Mustasima zahtevao da se preda. Halif je odbio i zapretio je Mongolima da će navući gnev boga, ako napadnu halifa. Halif se nije dovoljno dobro pripremio. Nije sakupio dovoljno vojske, a i zidove Bagdada nije ojačao. Halif je učinio najgoru stvar koju je mogao, a to je bila da je naljutio Hulagua i dao mu izgovor za kasnije haračenje Bagdada. A sa druge strane nije se pripremio za odbranu.
Hulagu je svoju vojsku podelio na dva dela, tako da su ugrožavali Bagdad i sa istočne i sa zapadne obale Tigra. Deo halifove vojske je odbio snage sa zapada, ali poraženi su bili u sledećoj borbi. Mongoli su provalili nasipe i izazvali su poplavu na području iza halifove armije. Halifova armija se našla u zamci. Većinu halifove vojske se ili utopila ili su ih Mongoli ubili.
Posle toga Mongoli su pod zapovedništvom kineskog generala Guo-kana započeli opsadu grada. Izgradili su palisadu i dovezli su opsadne sprave i katapulte. Opsada je započela 29. januara. Bitka je bila relativno kratka, obzirom da se radilo o opsadi. Već do 5. februara Mongoli su kontrolisali jedan pojas zida. Halif Al Mustasim je pokušao da pregovara, ali Hulagu je odbio Bagdad se predao 10. februara 1258. godine. Mongoli su 13. februara prodrli u grad i započeli sedmicu masakriranja, pljačkanja, silovanja i uništavanja.
Hiljadu odreda severnokineskih sapera pratilo je mongolskog kana Hulagua tokom njegovog osvajanja Bliskog istoka.[5][6]
Pljačka Bagdada uredi
Mongoli su pri pljački Bagdada učinili neprocenjive štete. Uništili su veliku biblioteku Bagdada sa brojnim neprocenjivim istorijskim dokumentima i knjigama sa temama od medicine do astronomije. Preživeli su govorili da je Tigar bio crn od tinte sa brojnih knjiga.
Građani su pokušali da beže, ali Mongoli bi ih ubijali i silovali. Broj ubijenih varira od izvora do izvora. Martin Siker piše da je možda ubijeno oko 90.000 stanovnika. Druge procene su mnogo veće i kreću se od nekoliko stotina hiljada naviše.
Mongoli su opljačkali i uništili džamije, biblioteke, bolnice. Velike građevine, koje su bile rad generacija spaljene su do temelja. Halifa su zarobili i prisilili da gleda kako se ubijaju njegovi podanici i kako se pljačka blago. Marko Polo je pisao da je Hulagu izgladnio halifa do smrti. Većina istoričara veruje muslimanskim izvorima, da su Mongoli halifa umotali u ćilim i da su konjima jašili preko njega. Umotan je bio u ćilim, jer su verovali da kraljevska krv ne sme dotaći zemlju. Ubili su sve halifove sinove.
Pre toga Mongoli su uništavali grad samo ako se ne bi predao. Gradovi koji bi se odmah predali bili bi pošteđeni. Oni koji bi se kao Bagdad predali posle kratke borbe mogli su očekivati pljačku, ali ne potpuno uništenje. Mongoli su potpuno razorili Bagdad. Bagdad je ostao bez stanovništva. Bagdad je nekoliko vekova bio ruševina.
Osnivanje Ilkanata uredi
Kada je razorio halifat male državice tog područja su odmah iskazivale lojalnost Hulagu-kanu. Posle toga, 1259. zauzima ajubitske posede u Siriji i šalje izvidnice do Gaze. Sledeći potez koji se očekivao bio je napad na Egipat. Međutim smrt Mongke-kana prisilila je Hulagu kana da se povuče. Usledila je borba za nasleđe, posle koje je Kublaj-kan postao veliki kan, ali faktički više nije bilo jedinstvenog Mongolskog carstva. Nastala su 4 kanata. Jedan od njih je bio Ilkanat, koji je osnovao Hulagu u Persiji.
Mameluci kojima su krstaši omogućili prolaz pobedili su mongolsku vojsku u bici kod Ain Džaluta 1260. godine. Posle toga Palestina i Sirija više nisu u sastavu Ilkanata, a granica Ilaknata je postao Tigar.
Hulaguovi pohodi protiv muslimana naljutili su Berke-kana. Berke je obećao osvetu nakon razaranja Bagdada. Berke i Hulagu su se međusobno borili i time su slabili jedinstvo mongolskog carstva. Hulagu je 1263. izgubio bitku severno od Kavkaza.
References uredi
- ^ Grousset, René (1970). The Empire of the Steppes: A History of Central Asia
(na jeziku: engleski). Rutgers University Press. str. 358. ISBN 9780813513041.
- ^ Vaziri, Mostafa (2012). „Buddhism during the Mongol Period in Iran”. Buddhism in Iran: An Anthropological Approach to Traces and Influences (na jeziku: engleski). Palgrave Macmillan US. str. 111—131. ISBN 9781137022943. doi:10.1057/9781137022943_7.
- ^ „Hүlэgү il haan”. mongoltoli.mn.
- ^ „Six Essays from the Book of Commentaries on Euclid”. World Digital Library. Pristupljeno 21. 3. 2013.
- ^ Meri, Josef W. (2005). Josef W. Meri, ur. Medieval Islamic Civilization: An Encyclopedia. Psychology Press. str. 510. ISBN 0-415-96690-6. Pristupljeno 2011-11-28. „This called for the employment of engineers to engage in mining operations, to build siege engines and artillery, and to concoct and use incendiary and explosive devices. For instance, Hulagu, who led Mongol forces into the Middle East during the second wave of the invasions in 1250, had with him a thousand squads of engineers, evidently of north Chinese (or perhaps Khitan) provenance.”
- ^ Meri, Josef W.; Jere L. Bacharach (2006). Josef W. Meri, Jere L. Bacharach, ur. Medieval Islamic Civilization: L-Z, index. 2 of Medieval Islamic Civilization: An Encyclopedia (illustrated izd.). Taylor & Francis. str. 510. ISBN 0-415-96692-2. Pristupljeno 2011-11-28. „This called for the employment of engineers to engage in mining operations, to build siege engines and artillery, and to concoct and use incendiary and explosive devices. For instance, Hulagu, who led Mongol forces into the Middle East during the second wave of the invasions in 1250, had with him a thousand squads of engineers, evidently of north Chinese (or perhaps Khitan) provenance.”
Literatura uredi
- Boyle, J.A. (1968). The Cambridge History of Iran: Volume 5, The Saljuq and Mongol Periods. Cambridge University Press; Reissue edition (January 1, ). ISBN 978-0-521-06936-6. Perhaps the best overview of the history of the il-khanate. Covers politics, economics, religion, culture and the arts and sciences. Also has a section on the Isma'ilis, Hulagu's nemesis.
- Encyclopedia Iranica has scholar-reviewed articles on a wide range of Persian subjects, including Hulagu.
- Morgan, David (1990). The Mongols. Blackwell Publishers; Reprint edition, Apri. ISBN 978-0-631-17563-6. Best for an overview of the wider context of medieval Mongol history and culture.
- Atwood, Christopher P. (2004). The Encyclopedia of Mongolia and the Mongol Empire. Facts on File, Inc. ISBN 0-8160-4671-9.
- Hildinger, Erik (1997). Warriors of the Steppe: A Military History of Central Asia, 500 B.C. to 1700 A.D. Da Capo Press. ISBN 0-306-81065-4.
- Runciman, Steven (1987). A History of the Crusades: Volume 3, The Kingdom of Acre and the Later Crusades. Cambridge University Press. ISBN 9780521347723.
- Jackson, Peter (2014). The Mongols and the West: 1221-1410. Taylor & Francis. ISBN 978-1-317-87898-8.
- Robinson, Francis. The Mughal Emperors And the Islamic Dynasties of India, Iran and Central Asia. Thames and Hudson Limited. 2007. ISBN 0-500-25134-7.
- Amitai-Preiss, Reuven. 1998. Mongols and Mamluks: The Mamluk-Ilkhanid War, 1260–1281 (first edition). . Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-46226-6.
- Demurger, Alain. 2005. Les Templiers. Une chevalerie chrétienne au Moyen Âge. Éditions du Seuil.
- ibid. 2006. Croisades et Croisés au Moyen-Age. Paris: Groupe Flammarion.
- Khanbaghi, Aptin. 2006. The fire, the star, and the cross: minority religions in medieval and early modern Iran. London: I. B. Tauris.
- Morgan, David. (1990). The Mongols. Boston: Blackwell. ISBN 0-631-17563-6.
- Nicolle, David (1998). The Mongol Warlords: Genghis Khan, Kublai Khan, Hulegu, Tamerlane. Richard Hook (illustrator). . London: Brockhampton Press. ISBN 1-86019-407-9.
- Runciman, Steven. A history of the Crusades.
- Saunders, J.J. (2001). The History of the Mongol Conquests. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 0-8122-1766-7.
- Sicker, Martin. (2000). The Islamic World in Ascendancy: From the Arab Conquests to the Siege of Vienna. Westport, Connecticut: Praeger. ISBN 0-275-96892-8.
- Souček, Svat. (2000). A History of Inner Asia. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-65704-0.
- Abulafia, David. The New Cambridge Medieval History. Cambridge University Press. ISBN 0-521-36291-1.
- Amitai, Reuven (1987). „Mongol Raids into Palestine (AD 1260 and 1300)”. Journal of the Royal Asiatic Society: 236—255.
- Burns, Ross (2016). Aleppo, A History. Routledge. ISBN 9780415737210.
- Grousset, René (1935). Histoire des Croisades III, 1188-1291 (na jeziku: francuski). Editions Perrin. ISBN 2-262-02569-X.
- Demurger, Alain (2007). Jacques de Molay (na jeziku: francuski). Editions Payot&Rivages. ISBN 978-2-228-90235-9.
- Jackson, Peter (2005). The Mongols and the West: 1221-1410. Longman. ISBN 978-0-582-36896-5.
- Lebédel, Claude (2006). Les Croisades, origines et conséquences (na jeziku: francuski). Editions Ouest-France. ISBN 2-7373-4136-1.
- Luisetto, Frédéric (2007). Arméniens & autres Chrétiens d'Orient sous la domination Mongole (in French). Librairie Orientaliste Paul Geuthner S.A. ISBN 9782705337919.
- Maalouf, Amin (1984). The Crusades Through Arab Eyes. New York: Schocken Books. ISBN 0-8052-0898-4.
- Maalouf, Amin (1983). Les croisades vues par les Arabes. JC Lattes.
- Michaud, Yahia (Oxford Centre for Islamic Studies) (2002). Ibn Taymiyya, Textes Spirituels I-XVI (PDF) (na jeziku: francuski). "Le Musulman", Oxford-Le Chebec.
- Morgan, David (2007). The Mongols (2nd izd.). Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-3539-9.
- Richard, Jean (1996). Histoire des Croisades. Fayard. ISBN 2-213-59787-1.
- Runciman, Steven (1987) [1952-1954]. A history of the Crusades 3. Penguin Books. ISBN 978-0-14-013705-7.
- Schein, Sylvia (oktobar 1979). „Gesta Dei per Mongolos 1300. The Genesis of a Non-Event”. The English Historical Review. 94 (373): 805—819. ISSN 0013-8266. JSTOR 565554. doi:10.1093/ehr/XCIV.CCCLXXIII.805.
- Amitai, Reuven (1987). „Mongol Raids into Palestine (AD 1260 and 1300)”. Journal of the Royal Asiatic Society: 236—255.
- Amitai-Preiss, Reuven (1995). Mongols and Mamluks: The Mamluk-Ilkhanid War, 1260-1281 . Cambridge University Press, Cambridge. ISBN 978-0-521-46226-6.
- Barber, Malcolm (2001). The Trial of the Templars (2nd izd.). University Press, Cambridge. ISBN 978-0-521-67236-8.
- Encyclopædia Iranica, Article on Franco-Persian relations
- Foltz, Richard (2010). Religions of the Silk Road. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-62125-1.
- Demurger, Alain (2007). Jacques de Molay (na jeziku: francuski). Editions Payot&Rivages. ISBN 978-2-228-90235-9.
- Humphreys, R. Stephen (1977). From Saladin to the Mongols: The Ayyubids of Damascus, 1193–1260. State University of New York Press.
- Jackson, Peter (2005). The Mongols and the West, 1221-1410. Longman. ISBN 0-582-36896-0.
- Kedar, Benjamin Z. (1989). „Samaritan History: The Frankish Period”. Ur.: Alan David Crown. The Samaritans. Tübingen: J. C. B. Mohr. str. 82—94.
- Lebédel, Claude (2006). Les Croisades, origines et conséquences (na jeziku: francuski). Editions Ouest-France. ISBN 2-7373-4136-1.
- Newman, Sharan (2006). Real History Behind the Templars. Berkley Publishing Group. ISBN 978-0-425-21533-3.
Spoljašnje veze uredi
- A long article about Hulagu's conquest of Baghdad, written by Ian Frazier, appeared in the April 25, 2005 issue of The New Yorker.
- An Osama bin Laden tape in which Osama bin Laden compares Vice President Dick Cheney and Secretary of State Colin Powell to Hulagu and his attack on Baghdad. Dated November 12, 2002.
- Hulegu the Mongol, by Nicolas Kinloch, published in History Today, Volume 67 Issue 6 June 2017.
