Википедија

Црвени јавор

Crveni javor (Acer rubrum) drumondski javor ili močvarni javor svoj naučni naziv duguje Lineu koji ga je tako nazvao u svom Species Plantarum objavljenom 1753. godine. Ime roda, koje je takođe uveo Line, je latinski naziv za javor, a specijski epitet rubrum znači crven što je odlika listova u jesen ali i cvetova, plodova tokom zrenja, pupoljaka kao i grančica. Američki botaničar Smol (John Kunkel Small, 1869-1938) potencira ovu karakteristiku uvodeći novi rod Rufacer (rufus, crven i acer, javor) koji danas ima status sinonima.[1] Tu su još i epiteti sinonima sanguineum = krvav i coccineum = grimizan (ljubičastocrven) koji se odnose na iste osobine. Deo epiteta sinonima je po geografskim nazivima delova areala carolinianum i drummondii.

Crveni javor
Srednjodobno stablo u okrugu Ferfaks.
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Sapindales
Porodica:
Sapindaceae
Rod:
Acer
Vrsta:
A. rubrum
Binomno ime
Acer rubrum
Areal
Sinonimi
  • Acer carolinianum Walter
  • Acer coccineum F.Michx.
  • Acer drummondii Hook. & Arn. ex Nutt.
  • Acer fulgens Dippel
  • Acer glaucum Marshall
  • Acer glaucum K.Koch
  • Acer hypoleucum K.Koch 1869 not Hayata 1913
  • Acer microphyllum Pax 1886 not Opiz 1824
  • Acer sanguineum Spach
  • Acer semiorbiculatum Pax
  • Acer splendens Dippel
  • Acer wagneri Wesm.
  • Rufacer carolinianum (Walter) Small
  • Rufacer drummondii (Hook. & Arn. ex Nutt.) Small
  • Rufacer rubrum (L.) Small
Korenu koji je površinski potrebno je dosta prostora za razvoj, a izbojci su posledica skučenosti korena; kora je svetlosiva.
List.
Funkcionalno ženski cvetovi.
Funkcionalno muški cvetovi.
Krilate orašice.
Klijavci.
Acer rubrum 'Armstrong' (levo).
Acer rubrum 'Somerset' u rasadniku.

Opis vrste uredi

Listopadno drvo srednje veličine, retko premašuje 28 m, sa deblom prečnika do 60 cm u prirodnim populacijama; u Evropi 20-25 m visoko. Formira zaobljenu krunu širine 10-15 m. Kora na mladim stablima glatka i svetlosiva, na starijim se cepa u duge, uske, ljuspaste ploče odvojene plitkim pukotinama.[2][3] Grančice tamnocrvene, sjajne, gole, osim kad su sasvim mlade, posute tačkastim lenticelama; terminalni pupoljci tupi sa 2 do 4 para vidljivih, crvenih ljuspi; bočni manji od terminalnih; lisni ožiljci u obliku slova V sa 3 ožiljka od sprovodnih snopića. Korenov sistem plitak.[4][5][6]

Listovi su tro- ili petorežnjeviti (režnjevi zašiljeni i donekle trouglasti, srednji je obično najduži), široki 5 do 12 cm, a često duži nego širi, grubo i neravnomerno nazubljeni; gornja površina zelena, gola, donja plavkastobela i manje više paperjasta, naročito duž nerava.[6][4][2]

Poligamni, aktinomorfni, entomo- ili anemofilni cvetovi se pojavljuju u martu i početkom aprila iz crvenih cvetnih pupoljaka u gustim grozdovima mnogo pre olistavanja, na nodusima prošlogodišnjih letorasta ili na kratkorastima starijih[6]. 5 crvenih čašičnih listića, duguljasto, na vrhu zaobljeno, 1,5–2 mm dugo. Krunica petočlana, linearna, nešto duža i uža od čašice. Prašnika 5–8, sa končastim filamentima, beli su, antere tamnocrvene. Tučak bikarpelni, sinkarpan sa nadcvetnim dvookim golim plodnikom i po dva semena zametka u okcu; stubić kratak, žig u obliku dva maljava crvena konca. Kod funkcionalno muških cvetova tučak abortivan, a kod funkcionalno ženskih antere ne produkuju polen. Cvetovi na crvenkastim drškama koje su u početku kratke a sa razvojem plodova se znatno izdužuju. [4][2][3][5]

Plodovi, po dve krilate orašice pod uglom od 60° (šizokarpijum) na vitkim visećim drškama dugim 5 do 8 cm u grozdovima; krilca duga oko 2 cm, široka 0,6 cm, mat tamnocrvena. Plod sazreva u kasno proleće, ali seme ne klija odmah. Seme dugo oko 5 mm, sitno u poređenju sa ostalim javorima; u jednom kilogramu 50.000 zrna. [4][7] Eksalbuminsko seme klija epigeično.

Diferencijalne osobine uredi

Postoji velika sličnost između crvenog i šećernog javora. A. rubrum je kompaktniji, a listovi nisu toliko duboko usečeni, abaksijalno su više paperjasti, a plodovi su upola manji. Raste brže od mleča i šećernog javora, a sporije od srebrnolisnog. Crveni i srebrnolisi javor često se nazivaju "meki " (zbog osobine drveta) ili "močvarni javori" (zbog staništa) za razliku od šećernog i crnih javorova koji se nazivaju "tvrdi javori".[3]

Areal uredi

Od prirode raste na istoku Severne Amerike na severu od jugoistočne Kanade, Kvebeka i Minesote, a južno od Floride do istočnog Teksasa[8]. U severnim državama SAD crveni javor raste na vlažnim nizijskim zemljištima, plavnim zonama reka i vlažnim šumama, dok je u Misuriju češći na suvljim kamenitim pobrđima. Na močvarnim staništima razvija površinski koren i raste sa američkim crnim jasenom (Fraxinus nigra), crni tupelom (Nyssa sylvatica), močvarnom topolom (Populus heterophylla), američkim brestom (Ulmus americana) i nizijskim hrastovima; međutim, crveni javor se često nalazi na sušnijim lokacijama, a na severoistoku se obično meša sa vajmutovim borom (Pinus strobus) i severnim lišćarskim šumama.[3][2][6]

Bioekološke karakteristike uredi

Toleriše širok spektar zemljišta, ali se najbolje razvija na srednje vlažnim do vlažnim, dobro dreniranim, blago kiselim zemljištima[9], od potpuno osunčanih pozicija do delimične senke. Na krečnjačkim zemljištima nema crvenu boju lista u jesen. Veoma je otporna na niske temperature, ali može da strada od vetro- ili snegoloma. Brzog je rasta, a zrelost postiže sa 70 do 80 godina, neke jedinke mogu dostići starost od 150 godina. Počinje sa plodonošenjem od 4. godine. Može da raste u neposrednoj blizini crnog oraha koji je poznat po alelopatiji.[3][6][8]

Primena uredi

Crveni javor široko se koristi kao ukrasna biljka u drvoredima i ostalim kategorijama zelenih prostora obezbeđujući u jesen, posle prvih mrazeva, spektakularnu vatrenocrvenu boju koja posebno dolazi do izražaja u kombinaciji sa tamnozelenim četinarima, pored toga ne zahteva posebno održavanje. Novija primena u SAD je za vrtove koji koriste atmosfersku vodu „kišne vrtove“ (Rain Garden) zbog plitkog korena, ali ova osobina sprečava njegovu primenu blizu zastora koje može da podigne. Koren treba da ima dovoljno prostora pa je najbolja pojedinačna sadnja na travnjacima.[3]

U kulturi je od 1656. godine i do danas se njegovo drvo koristi u drvnoj industriji. Drvo - nije čvrsto, ali masa je velika 609 kg/m³[10]. Neki stariji primerci imaju dževeravo drvo, što daje lepe efekte svetlosti i senke na poliranim površinama[11]. Drvo se obično koristi za izradu nameštaja, stolarije, celuloze i dr.[12] Kao pionirska vrsta uspešno se obnavlja na progalama, sečinama i delimično otvorenim šumama.[8]

Sok sadrži šećer i može se koristiti kao piće ili koncentrisati u sirup kuvanjem[13]. Sirup se koristi kao zaslađivač u mnogim namirnicama. Ova vrsta daje oko polovine količine dobijene od šećernog javora (A. saccharum)[11]. Sakuplja se u kasnu zimu, a protok je najbolji u toplim sunčanim danima posle mraza jer vegetacija rano kreće, a sa aktivnošću pupoljaka sok gubi na kvalitetu.

Kuvana unutrašnja kora se jede[14], a može da se suši, melje u prah, a zatim koristi kao gustin za čorbe i sosove. Ili se meša sa žitaricama pri pravljenju hleba[15]. Klijavci, sakupljeni u rano proleće, jedu se sveži ili sušeni, a seme kuvano[16].

Kora ima adstrigentna svojstva i korišćena je kod za povrede oka[11]. Odvar kore koristi se za lečenje grčeva i dizenterije[17].

Kuvana unutrašnja kora daje ljubičastu boju, a pomešana sa olovnim sulfatom daje crnu boju koja se takođe može koristiti kao mastilo[11].

Razmnožavanje uredi

Osnovna forma se razmnožava generativno. Seme ima izraženu fiziološku dormantnost, ali se partije veoma mnogo razlikuju u stepenu dormantnosti pa neke klijaju bez smetnji; preporučuje se stratifikacija 60-90dana na +3 °C. Ogled sa semenom iz Ontarija ukazuje na uticaj nadmorske visine na dormantnost. Pa tako seme iz nizija klija 55% kada se nestratifikuje, a 89% posle stratifikacije; dok nestratifikovano seme iz viših predela ima klijavost 13%, odnosno 54% posle stratifikacije.[18] Seme može da se čuva ako se procenat vlage spusti na 10% pa se smatra subortodoksnim.[7]

Od vegetativnih metoda kultivari crvenog javora se razmnožavaju reznicama i kalemljenjem. Zelene reznice A. rubrum ’Schlesingeri’ ožiljiju se 58-96% pod mistom, a 83-100% pod plastičnom folijom. Kultivar ’October Glory’ razmnožava se reznicama u avgustu-septembru pobodenim u supstrat od 4 dela treseta i jednog dela peska, uz prethodno tretiranje sa 0,8% IBA.

Od heterovegetativnih metoda primenjuje se bočno ili obično spajanje u januaru-februaru na podloge matične vrste u kontejneru. Na ovaj način razmnožava se klon ’Red Sunset’. Kod izbora podloge treba biti oprezan jer su javori, uopšte, poznati po inkompatibilnosti. Tako se trenutna inkompatibilnost javlja pri kalemljenju kultivara A. rubrum na A. pseudoplatanus. A. rubrum kao podloga pokazuje malu inkompatibilnost sa A. sacharinum.[19]

Unutarvrsni taksoni uredi

Od prirodnih unutarvrsnih taksona u literaturi se pominju tri varijeteta: osnovni var. rubrum, uključujući f. tomentosum (Desf.) Dans.; var. drummondii (Hook. et Arn. ex Nutt.) Sarg., uključujući f. rotundata Sarg. i var. trilobum Torr. et A. Gray ex K. Koch. Kulturnih taksona ima nekoliko desetina od kojih su neki vrlo stari, a za deo njih postoje samo opisi u naučnim časopisima dok živih rameta više nema:

  • 'Armstrong' – stubastog habitusa sa granama uperenim uvis, kora srebrnasta, u jesen list narandžast do crven.
  • 'Autumn Blaze' – zaobljena, ovalna forma sa listovima koji liče na srebrni javor. U jesen narandžastocrveni listovi ostaju duže nego kod osnovne forme.
  • 'Autumn Flame' – brzorastući takson sa jedinstvenom svetlocrvenom bojom listova koja se rano formira; listovi manji od osnovne forme.
  • 'Autumn Radiance' – gusta ovalna kruna, u jesen list narandžastocrven.
  • 'Autumn Spire' – širokostubasta kruna crvenog jesenjeg kolorita; vrlo otporan klon.
  • 'Bowhall' – kupasta, uspravna forma žutocrvena u jesen.
  • 'Burgundy Bell' – kompaktan okrugli uniformni oblik, jesenji list bordo dugo ostaje na granama.
  • 'Columnare' – kupasti do stubasti kultivar opisan u časopisu Garden and Forest, 1894, (koji je tada bio visok 25 m) raste na privatnom zemljištu u Njujorku.
  • 'Gerling' – kompaktna, spororastuća selekcija koja dostiže 10 m i ima u jesen narandžastocrven list.
  • 'Northwood' – insercija grana 45° u ovalnoj kruni. Tokom vegetacije list tamnozelen, u jesen narandžastocrven ne toliko atraktivan kao kod drugih klonova.
  • 'October Brilliance' – kasnolistajući kultivar sa gustom krunom i tamnocrvene listove u jesen.
  • ‘October Glory’ – selekcija rasadnika Princeton (SAD) sa izraženom jesenjom bojom koja se kasno javlja, zaobljenom krunom i intenzivnog rasta. Zajedno sa 'Red Sunset', je najčešće korišćen klon.
  • 'Redpointe' – klon prilagođen alkalnim zemljištima, sa jakim centralnim liderom i crvenom bojom u jesen.
  • 'Red Sunset' = 'Franksred' – je popularan klon zbog otpornosti na sušu i uspravnog i brzog rasta, kao i jesenjeg kolorita.
  • 'Sanguineum' – orteta ovog klona rasla je u pariskoj botaničkoj bašti Jardin des Plantes. Listovi su odozdo plavkasto zeleni, gušće paperjasti, sa sjajno crvenim cvetovima.
  • ‘Scanlon’ – klon konične krune koja ga čini pogodnim za sužene prostore; selekcija E. H. Scanlon and Associates, Olmsted Falls, Ohajo, SAD.
  • 'Scarlet Sentinel' – stubasti do ovalni brzorastući klon sa petorežnjevitim listovima; jesenja boja žutonarandžasta do narandžastocrvena.
  • 'Schlesingeri' – stari klon široke krune i rane promene boje lista u jesen; izdvojen je u SAD zbog dugotrajuće crvenoljubičaste jesenje boje i brzog rasta. Pronašao ga je profesor Sardžent (Sargent) u Bruklinu, a 1888. godine preko rasadnika Späth’s pušten je u promet u Evropi.
  • 'Shade King' – brzorastući kultivar uspravne ovalne forme; listovi tamnozeleni leti, u jesen crveni do narandžasti.
  • ‘Somerset’ – novi muški klon srednje visine koji je selekcionisao Nacionalni arboretum SAD (U.S. National Arboretum) ovalnog habitusa i sjajnocrvenih listova sredinom oktobra.
  • 'V.J. Drake' – klon sa karakterističnom promenom boje lista u jesen; prvo obod postaje tamnocrven, a onda boja zahvata list ka centru. [4][20][21]

Pri izboru kultivara za ozelenjavanje treba voditi računa o polnosti. Klonovi sa muškim (i u manjoj meri hermafroditnim) cvetovima su producenti polena koji je jak alergen pa treba izbegavati klonove: 'Autumn Flame' ('Flame'), 'Autumn Spire', 'Columnare' ('Pyramidale'), 'Firedance' ('Landsburg'), 'Karpick', 'Northwood', 'October Brilliance', 'Sun Valley', 'Tiliford'.

Ženski klonovi: 'Autumn Glory', 'Bowhall', 'Davey Red', 'Doric', 'Embers', 'Festival', 'October Glory', 'Red Skin', 'Red Sunset' ('Franksred') mogu se koristiti bez bojazni od alergije.[22]

Reference uredi

  1. ^ Small, John Kunkel Rufacer Manual of the Southeastern Flora 1505. 1933. (30 Nov 1933)
  2. ^ a b v g Hightshoe, G. L. (1988). Native Trees Shrubs, and Vines for Urban and Rural America: A Planting Design Manual for Environmental Designers. Van Nostrand Reinhold. ISBN 9780442232740. 
  3. ^ a b v g d đ Krussman G. (1986): Manual of Cultivated Broadleaved Trees and Shrubs, Batsford.
  4. ^ a b v g d Hillier’s Manual Of Trees And Shrubs, Fifth Edition, David & Charles, Newton Abbot, London, 1981
  5. ^ a b 'Acer rubrum' from the website Trees and Shrubs Online (treesandshrubsonline.org/articles/acer/acer-rubrum/). Accessed 2020-06-18.
  6. ^ a b v g d Harlow, W.M., Harrar, E.S. (1950): Textbook of Dendrology, Covering the Important Forest Trees of the United States and Canada. Third Edition. McGraw-Hill, Book Company, Inc. New York, Toronto, London
  7. ^ a b Schopmeyer, C. S. (1974): Seeds of woody plants in the United States, Forest service, U.S. Department of Agriculture, Washington, D.C.
  8. ^ a b v Elias, T. (1980): The Complete Trees of N. America. Field Guide and Natural History. Van Nostrand Reinhold Co. ISBN 0442238622.
  9. ^ Grbić, M. (2010): Proizvodnja sadnog materijala – Tehnologija proizvodnje ukrasnih sadnica. Univerzitet u Beogradu. Beograd. ISBN 978-86-7299-174-1.
  10. ^ Vines, R.A. (1982): Trees of North Texas University of Texas Press. ISBN 0292780206.
  11. ^ a b v g Grieve (1984), A Modern Herbal. Penguin. ISBN 0-14-046-440-9.
  12. ^ Uphof, J.C.Th. (1959): Dictionary of Economic Plants. Weinheim.
  13. ^ Hedrick. U. P. (1972): Sturtevant's Edible Plants of the World. Dover Publications. ISBN 0-486-20459-6.
  14. ^ Tanaka, T. (1976): Tanaka's Cyclopaedia of Edible Plants of the World. Keigaku Publishing
  15. ^ Yanovsky. E. Food Plants of the N. American Indians. Publication no. 237. U.S. Depf of Agriculture.
  16. ^ Weiner. M. A. Earth Medicine, Earth Food. Ballantine Books . 1980. ISBN 0-449-90589-6.
  17. ^ Moerman, D. (1998): Native American Ethnobotany Timber Press. Oregon. ISBN 0-88192-453-9.
  18. ^ Farmer, R.E., Goelz, J. (1984): Germination characteristics of red maple in northwestern Ontario. Forest Science 30: 670–672.
  19. ^ Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd. ISBN 86-7602-009-4.
  20. ^ Evans, E. "Select Acer rubrum Cultivars". North Carolina State University.
  21. ^ Gilman, E. F.; Watson, Dennis G. "Acer rubrum 'Gerling'". University of Florida.
  22. ^ Thomas, O. (2015). The Allergy-Fighting Garden. Berkeley, CA: Ten Speed Press. стр. 54—55. ISBN 978-1-60774-491-7. 

Спољашње везе uredi

 
Црвени јавор на Викимедијиној остави.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црвени_јавор&oldid=27046756”