Википедија

Црвени (хибридни) дивљи кестен

Crveni (hibridni) divlji kesten (Aesculus × carnea) ime roda dobio je od latinskog edere što znači jesti. Pre Linea naziv je vezivan za neke vrste hrastova (Quercus aesculus, Qu. ballota), ali je Line dao ime rodu bez obzira što plodovi ovog roda nisu jestivi. [1] Epitet vrste izveo je nemački kolekcionar biljaka i insekata Sajer (Karl Ludwig Philipp Zeyher, 1799-1858) od latinskog carne (meso) zbog boje cvetova, objavivši opis u Verz. Gew. Gart. Schwezingen 12, 1818. godine. Aesculus × plantierensis André i Aesculus × rubicunda Loisel. su nazivi nerešenog statusa, pa se ne mogu smatrati sinonimima.[2]

Crveni (hibridni) divlji kesten
Stablo u cvetu početkom maja u parku Ćirila i Metodija u Beogradu
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Sapindales
Porodica: Sapindaceae
Rod: Aesculus
Vrsta:
A. × carnea
Binomno ime
Aesculus × carnea
Sinonimi
  • Aesculus × spectabilis Dippel

Opis vrste uredi

Listopadno drvo visoko 10 do 15 m, zaobljene, kompaktne krune, 8-10 m široke. Koren plitak do srcast. Kora je tamnozelenosiva glatka; grančice smeđe, gole, nose najčešće dva terminalna pupoljka; blago smolasti pupoljci krupni, odstoje.[3]

Listovi su prstasto složeni od pet ili sedam liski, vrlo slični listovima običnog, divljeg kestena, ali manji, tamnozeleni i obično sa kraćom drškom dugom do 23 cm. Jajastoeliptične liske, duge od 8 do 15 cm, sa preko 20 pari, skoro pravih, bočnih nerava, po obodu nepravilno nazubljene, talasaste. Za razliku od običnog divljeg kestena, listovi teže menjaju boju u jesen.[4]

Cvasti su terminalne, kupaste, guste, uspravne metlice, duge 15–20 cm, mnogocvetne. U donjem delu cvasti su funkcionalno ženski cvetovi, dvopolni su u sredini, a funkcionalno muški na vrhu, prečnik upadljivih, zigomorfnih cvetova 2 cm. Čašica petorežnjevita, cevastozvonasta, ružičasta, duga 10–13 mm; Krunica sa 4 nejednaka, ružičasta do crvena, na vrhu zaobljena listića, koji su na ivici žlezdasti i dlakavi; 2 gornje latice, uspravne, sa žućkastim mrljama, kasnije crvene, duže od bočnih, duge 2,5 cm; 2 bočne jajaste, široke, duge 2 cm. Prašnika 7, belih, povijenih, končastih filamenata, nejednake dužine, dlakavih u osnovi; dužih od krunice; antere narandžaste. Nadcvetni sinkarpni tučak sastaljen od tri karpele; trook sa po 2 semena zametka u okcu; stubić beo, dug, vitak, uzdignut, go; žig tačkast. Cveta tokom maja po olistavanju, oko 2 nedelje posle A. hippocastanum.[5][6]

Plod je loptasta, smeđezelena, kožasta, glatka, trooka čaura, skoro bez bodlji, prečnika 4-5 cm sa 2–3 semena. Plodovi su po nekoliko zajedno i nastaju od ženskih cvetova koji su u dnu cvasti, pa se često vidi sasušeno vreteno cvasti u delu gde su bili hermafroditni i muški cvetovi. Čaure sazrevaju u septembru i oktobru, otvaraju se lokulicidalno.[3][7]

Seme je poluloptasto, smeđe, glatko, sjajno, prečnika 2,5–3,5 cm; sa velikim, okruglim beličastim hilumom; eksalbuminsko, zoohorno, otrovno.[2]

  •  
    Kora.
  •  
    Zimske grančice sa krupnim pupoljcima.
  •  
    Mladi listovi i neotvorene cvasti po proliferaciji pupoljaka.
  •  
    List adaksijalno i abaksijalno.
  •  
    Cvast.
  •  
    Čaure u kruni.
  •  
    Opali plodovi i seme.
  •  
    Seme sa velikim hilumom.
  •  
    Cvast kultivara 'Briotii'.
  •  
    Sadnice Aesculus × carnea 'Briotii' u rasadniku Lorenz von Ehren (Hamburg).

Areal uredi

Vrsta je bez prirodnog areala. O poreklu vrste ne zna se ništa sigurno, ali se verovatno radi o spontanom hibridu između A. hippocastanum i A. pavia. Od prvog roditelja nasledila je izgled i list, a boju cvetova i latice sa žlezdastim rubovima od drugog. Nastala je 1812. u Nemačkoj, a prvi put je distribuirana oko 1820. rametama proizvedenim okuliranjem ili kopuliranjem. [8]

Bioekološke karakteristike uredi

Spororastuća vrsta sa godišnjim prirastom 10-30 cm. Heliofit koji raste i u slabijoj senci. Traži dosta toplote, otporna je na mrazeve, vetar i urbana zagađenja vazduha. Najbolje se razvija na svežim, dobro dreniranim, ilovastim zemljištima, ali je dosta fleksibilna vrsta.[2]

Sušenje listova divljih kestenova koje izaziva gljiva Guignardia aesculi može biti problem, ali znatno manji nego kod običnog divljeg kestena, a javlja se i pepelnica i pege po listovima u manjoj meri. Smeđe ivice mogu da se pojave u sušnim uslovima ili na mestima izloženim vetru. Generalno, ova vrsta ima veću otpornost na bolesti, a njeni listovi manje obraonjavaju sredinom vegetacije nego što je to slučaj sa A. hippocastanum. Lisni miner (Cameraria ohridella) koji kod A. hippocastanum predstavlja dominantnu štetočinu, kod crvenog kestena je redak.[9]

Primena uredi

Kao hibrid ispoljava heterozis u osobinama važnim za opštu upotrebu u zelenim prostorima. Pruža spektakularni efekt kada je u cvetu. Zaslužuje širu primenu u parkovima, golf terenima, blokovskom zelenilu i drugim otvorenim prostorima velikih površina. Za drvorede nije preporučljiv zbog plitkog korena, koji podiže trotoare, i masivnih plodova koji mogu da povrede, što je još izraženiji nedostatak kod A. hippocastanum.[2][5]

U Srbiju je introdukovan krajem XIX veka ali se nije mnogo proširio iako redovno i dobro plodonosi. Proučavajući rasprostranjenje egzota kod nas polovinom XX veka, Petrović navodi oko 50 stabala u Beogradu, Aranđelovcu i na više mesta u Vojvodini. Od tada do danas broj nije znatno porastao iako svi preduslovi za primenu ove vrste u pejzažnoj arhitekturi i hortikulturi postoje[10]

Razmnožavanje uredi

Generativno razmnožavanje uredi

Oko 1896. nekoliko biljaka je proizvedeno iz semena u botaničkoj bašti Kju. Ovo potomstvo nije se razlikovalo od roditeljske individue niti međusobno, osim u nijansi boje cveta. Ovakva uniformnost i plodonošenje, uopšte, koji su neuobičajeni za hibride, objašnjena je verovatnom poliploidnošću ortete (4n = 80). Sve ovo dozvoljava da se crveni (hibridni) divlji kesten razmnožava generativno. Seme klija hipogeično odmah po setvi i nema dormantnost. Seje se na dubinu od 5-8 cm; ako se seje u jesen mora da se zaštiti od glodara, a za prolećnu setvu mora da se tokom zime čuva u vlažnim uslovima i temperaturi bliskoj 0oC jer je rekalcitrantno.[8]

Vegetativno razmnožavanje uredi

Autovegetativne metode se ne primenjuju zbog slabog ožiljavanja, pa se u praksi najčešće kalemi. Koristi se krstasto okuliranje, zbog krupnog pupoljka, ili Forkertova metoda na otvorenom u julu-avgustu. Pri neuspehu okuliranja u proizvodnji kultivara drvorednih sadnica izvodi se obično ili bočno spajanje na podloge 1,8 m od zemlje. Za spajanje nisko na podlozi koriste se 2-3 godišnje sadnice, a za kalemljenje u kruni, starije. Kalemi se na podloge Aesculus × carnea, A. indica i A. hippocastanum; prve dve podloge su bolje, jer A. hippocastanum često prerasta preko plemke. Kopuliranje se izvodi januara-februara u stakleniku na podloge sa golim korenom ili u posudama.[11]

Unutarvrsni taksoni uredi

  • 'Briotii' najpoznatija i najšire gajena selekcija nastala iz semena stabla raslog u Trijanonu 1858; praktično je identičan tipu, osim što ima veće i intenzivnije obojene cvasti.
  • 'Aureomarginata' klon sa žutom marginom listova.
  • 'Foliis Marginatis' panaširana sorta sa tamnozelenim obrubom lista, nepravilnom žutom trakom i bledozelenim centrom.
  • 'Fort McNair' američka selekcija sa ružičastim cvetovima, smatra se manje osetljivim na sušenje listova divljih kestenova (Guignardia aesculi).
  • 'Plantierensis' je sterilni klon koji neki smatraju klonom Aesculus × carnea, a drugi povratnim hibridom A. hippocastanum × A. × carnea.

Opisana je i vrtna sorta sa visećim granama, ali ova karakteristika je u određenoj meri uobičajena kod većine starih stabala.

Reference uredi

  1. ^ Simonović, D. (1959): Botanički rečnik, imena biljaka. Srpska akademija nauka - posebna izdanja, knjiga CCCXVIII
  2. ^ a b v g Krussman G. (1986): Manual of Cultivated Broadleaved Trees and Shrubs, Batsford.
  3. ^ a b Bean, W.J. (1980): Trees and Shrubs Hardy in the British Isles 4 volumes. Eighth Edition. Published by John Murray, London
  4. ^ Jovanović, B. (1985): Dendrologija. IV izmenjeno izdanje. Univerzitet u Beogradu. Beograd
  5. ^ a b Vukićević E. (1996): Dekorativna dendrologija, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
  6. ^ Kolesnikov, A. I. (1974): Dekorativnaя dendrologiя, Izdatelьstvo Lesnaя promыšlennostь, Moskva.
  7. ^ Huxley, A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press ISBN 0-333-47494-5
  8. ^ a b Upcott, M. (1936): The Parents and progeny of Aesculus carnea. Journal of Genetics, Vol. XXXIII, No. 1
  9. ^ Dzięgielewska, M., Kaup, G. (2007): Occurrence of chesnut leaf miner (Cameraria ohridella) on red horse chustnut (Aesculus × carnea) in Szczecin. Progress in Plant Protection 47 1 218-221
  10. ^ Petrović, D. (1951): Strane vrste drveća (egzoti) u Srbiji. Srpska akademija nauka, posebna izdanja knjiga CLXXXII. Beograd.
  11. ^ Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 86-7602-009-4

Spoljašnje veze uredi

 
Crveni (hibridni) divlji kesten na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црвени_(хибридни)_дивљи_кестен&oldid=27046695”