Šlag (od nemačkog glagola schlagen = udrati) je namirnica koja se dobija „udaranjem” (mešanjem) belanaca sa šećerom, šlag kreme[1] ili slatke pavlake.[2] Danas se može kupiti i gotov šlag bilo zamrznut ili u obliku spreja u boci. Šlag je poslastica koja se može koristiti kao samostalni desert ili kao dodatak kafi, voćnim salatama, kao i za ukrašavanje torti i kolača.

Šlag

Način pripremeUredi

Slatka pavlaka obično ima 36-45% mlečne masti, koja tučenjem, odnosno mućenjem povećava svoju zapreminu, jer se vazduh veže za čestice mlečne masti. Šlag se muti pomoć električnog ili ručnog miksera.

Kako bi se dobio lagani šlag što veće zapremine, u posudu za mućenje treba uliti ohlađenu slatku pavlaku. Pre mućenja treba dodati malo soli kako bi se ubrzala transformacija slatke pavlake u šlag dodati šećera u prahu prema ukusu. Kada šlag dostigne željenu zapreminu može se aromatizovati kako bi se dobio željeni ukus dodavanjem vanile, cimeta u prahu, otopljene čokolade, usitnjenog preprženog lešnika, oraha, badema ili nekog drugog začina.

Istorija upotrebe šlagaUredi

Šlag je postao popularan još u 16. veku, što je poznato iz spisa koje su ostavili Kristiforo di Mesizbunjo (Ferara, 1549) u knjizi Libro novo nel qual s'insegna a far d'ogni sorte di vivanda[3], papin kuvar Bartolomeo Skapi (Rim, 1570) u knjizi Opera di Bartolomeo Scappi M. dell'arte del cucinare, con laquale si può ..[4] i Lanselot de Kasto u knjizi Ouverture de Cuisine (Lijež, 1604)[5]. Oni su koristili termin „mlečni sneg“. Sa italijanskih i francuskih dvorova šlag se kao poslastica proširio u Evropi i celom svetu do početka 19. veka, zbog čega su ga nazivali „dvorska krema“.

ReferenceUredi