Википедија

Štala

Štala (nem. Stal[1]), ili staja, objekat je za čuvanje stoke.[1] Najčešće se podrazumeva zgrada koja je podeljena na zasebne pregrade za pojedine životinje i stoku. Danas je u upotrebi mnogo različitih tipova štala; štala u američkom stilu, na primer, je velika štala sa vratima na svakom kraju i pojedinačnim pregradama unutar ili samostojećim pregradama sa vratima koja se otvaraju na vrhu i na dnu. Termin „štala“ se takođe koristi za opisivanje grupe životinja koje drži jedan vlasnik, bez obzira na smeštaj ili lokaciju.

Štala
Unutrašnjost konjušnice
Konj u boksu

Spoljni dizajn štale može da varira u velikoj meri, na osnovu klime, građevinskih materijala, istorijskog perioda i kulturnih stilova arhitekture. Može se koristiti širok spektar građevinskih materijala, uključujući zidove (od cigle ili kamena), drvo i čelik. Štale su takođe u širokom opsegu veličina, od male zgrade u kojoj se nalazi jedna ili dve životinje do objekata na poljoprivrednim izložbama ili trkačkim stazama u kojima se mogu smestiti stotine životinja.

Istorija uredi

Štala je tipično istorijski drugi najstariji tip zgrade na farmi. Najstarije ergele konja na svetu otkrivene su u drevnom gradu Per-Ramzes u Kantiru, u starom Egiptu, a osnovao ih je Ramzes II (oko 1304–1213. p. n. e.). Ove štale su pokrivale oko 182.986 kvadratnih stopa, imale su podove nagnute radi drenaže i mogle su da sadrže oko 480 konja.[2] Samostojeće ergele počele su da se grade od 16. veka. Bile su dobro građene i smeštene u blizini kuće jer su ove životinje bile veoma cenjene i pažljivo održavane. Nekada su bile vitalne za privredu i pokazatelj položaja njihovih vlasnika u zajednici. Relativno malo je sačuvanih primera kompletnih enterijera (tj. sa pregradama, jaslama i regalima za hranu) iz sredine 19. veka ili ranije.[3][4]

Tradicionalno, štale u Velikoj Britaniji su imale senik na svom prvom (tj. gornjem) spratu i vrata na prednjoj strani. Vrata i prozori su bili simetrično raspoređeni. Njihova unutrašnjost bila je podeljena pregradama i obično je uključivala veliku pregradu za kobilu koja se ždrebi ili bolesnog konja. Podovi su bili kaldrmisani (ili, kasnije, patosani) i imali su kanale za drenažu. Spoljašnje stepenice do prvog sprata bile su uobičajene za farmske radnike koji su živeli u zgradi.[5]

Karakteristike uredi

Štala može biti pojedinačni objekat ili grupa funkcionalno povezanih istovrsnih ili raznovrsnih objekata, u sklopu seoskog gazdinstva ili stočarske farme. Postoje specijalizovane štale za goveda, konje, svinje, ovce i ostale vrste domaćih životinja.[6]

Grade se tako da pruže povoljne uslove za uzgoj stoke.[6]

Konji uredi

Za konje, štale su često deo većeg kompleksa koji uključuje trenere, veterinare i podkivače. Konji se često drže u zgradama poznatim kao staje ili štale, koje pružaju sklonište za životinje. Ove zgrade su obično podeljene tako da obezbede zasebnu pregradu ili boks za svakog konja, što sprečava da konji povređuju jedni druge, razdvaja konje različitog pola, omogućava individualne režime nege kao što je ograničeno ili posebno hranjenje i olakšava rukovanje.

Dizajn štala može da varira u velikoj meri, na osnovu klime, građevinskih materijala, istorijskog perioda i kulturnih stilova arhitekture. Može se koristiti širok spektar građevinskih materijala, uključujući zidove (od cigle ili kamena), drvo i čelik. Štale mogu biti u širokom opsegu veličina, od male zgrade za smeštaj samo jedne ili dve životinje, do objekata koji se koriste na poljoprivrednim izložbama ili na trkačkim stazama, u kojima se mogu smestiti stotine životinja.

Terminologija koja se odnosi na smeštaj konja razlikuje se između američkog i britanskog engleskog, uz dodatne regionalne varijacije termina. Termin „stables“ za opisivanje celokupne zgrade koristi se u većini glavnih varijanti engleskog, ali u američkom engleskom (AmE) oblik jednine „stable“ se takođe koristi za opisivanje zgrade. U britanskom engleskom (BrE), izraz u jednini „stable” odnosi se samo na pregradu za jednog konja, dok u SAD termin „box stall” ili „stall” opisuje takav pojedinačni ograđeni prostor.

Tipovi pregrada uredi

 
Skup pregrada sa ograničenim kretanjem u štali iz 18. veka

U većini štala, svaki konj se drži u svom boksu ili štandu. Postoje dva glavna tipa:

  • Boksovi koji omogućavaju slobodu kretanja – Konji su u mogućnosti da se okreću, biraju na koji način da se okrenu i leže ako žele. Oni takođe mogu biti poznati kao odrešeni boks (BrE), štala (BrE), staja (AmE) ili boks staja (AmE).
  • Boksovi koji ograničavaju kretanje – poznati su kao pregrada (BrE) ili pregrada s vezivanjem (AmE). Konj je ograničen u kretanju, može normalno da se okrene samo u jednom pravcu i može, ali ne mora biti u stanju da legne, u zavisnosti od širine i da li je i koliko čvrsto životinja vezana. Obično su vezani tako što su na jednom kraju boksa vezani konopcem za ular ili ovratnik. Uobičajene dimenzije su 4—5 ft (1,2—1,5 m)) širine i 8—10 ft (2,4—3,0 m) dužine.

Izbor tipa boksa će se verovatno odnositi na raspoloživi prostor, lokalne običaje, brige za dobrobit i opterećenje konja. U nekim zemljama, lokalne organizacije daju preporuke o minimalnoj veličini smeštaja za konja. Na primer, u Britaniji Britansko konjičko udruženje preporučuje da se konji drže samo u boksovima koji omogućavaju slobodu kretanja, i da oni treba da imaju najmanje 10 ft (3,0 m) kvadrata za ponije i 12 ft (3,7 m) kvadrat za konje.[7] Uobičajena praksa u Sjedinjenim Državama prati slične veličine. Ždrebci se ponekad drže u većim boksovima, do 14 ft (4,3 m) kvadrata, a kobile koje se spremaju da se oždrebe ili sa ždrebetom pored sebe, ponekad se drže u boksu dvostruke veličine.

Način rada uredi

Štale se mogu održavati privatno za sopstvene konje vlasnika ili funkcionisati kao javni posao gde se naplaćuje naknada za čuvanje konja drugih ljudi. Na nekim mestima, štale se vode kao škole jahanja, gde se konji drže u svrhu pružanja časova ljudima koji uče da jašu ili čak kao livrejske štale (SAD) ili dvorište za iznajmljivanje (UK), gde se konji iznajmljuju za aktivnosti u zamenu za novac.

 
Okrugla tor sa čvrstim zidovima, koja se koristi za školovanje

Kada posluju kao posao u koji vlasnici dovode svoje konje na smeštaj, oni su poznati kao „livrejska dvorišta“ (BrE) ili „smeštajne štale“ (američki i australijski engleski).[8][9] Postoji niz aranžmana koje vlasnici konja mogu sklopiti sa operaterima ovih štala. Najjeftinije je kada vlasnik konja sam obavlja sve poslove koji se odnose na brigu o konju, koji se nazivaju „uradi sam“ (DIY) ili „samosmeštaj“. U srednjem opsegu, termin „pun pansion“ se koristi u SAD da se odnosi na nekoliko opcija, u zavisnosti od dela zemlje, od ustanove koja jednostavno hrani životinje i eventualno obezbeđuje učešće, do onih koje pružaju potpuno negu konja, ponekad uključujući vežbu pod sedlom, ali ne i samu obuku. U najboljem slučaju, operater objekta upravlja celokupnom brigom o konju, uključujući jahanje i obuku. U Velikoj Britaniji to se zove „puna livreja”. U SAD, takva podešavanja se mogu nazvati „štala za obuku“. Postoje srednje faze nege sa delovima brige o konju koje preduzima svaka strana, koristeći izraze kao što su „delimična livreja“ ili „delimični pansion“, pri čemu termini nisu univerzalni, čak ni unutar pojedinačnih zemalja, i obično su stvar dogovora između vlasnika i operatera.

Neke štale takođe nude uslugu za konje da žive samo na pašnjaku, bez prostora unutar zgrada štale, poznatu kao „travna livreja“ (BrE), „agistment“ (BrE) ili „pašnjački smeštaj“ (AmE).

Tamo gde se pri štali nalazi i škola jahanja ili radnja za iznajmljivanje, neki operateri mogu ponuditi i „radnu livreju“ (UK) ili „delimični zakup“ (SAD), gde vlasnik konja plaća sniženu stopu (ili uopšte nema naplate) za brigu o sopstvenom konju u zamenu da škola jahanja može ponuditi konja korisnicima koji plaćaju osim vlasnika.

Druge upotrebe uredi

Reč štala se takođe koristi metonimijski[10][11][12][13] da se odnosi na kolekciju konja koje zgrada sadrži (na primer, štala koledža uključuje širok izbor rasa), pa čak i, šire, metaforički se odnosi na grupu ljudi—često (ali ne isključivo) sportiste—obučene, trenirane, nadgledane ili kojima upravlja ista osoba ili organizacija. Na primer, umetničke galerije ponekad se odnose na umetnike koje predstavljaju kao na svoju umetničku štalu. Analogno tome, časopisi za ljubitelje automobila ponekad govore o kolekcionarskim automobilima na ovaj način, misleći na automobile u kolekcionarskoj štali (naročito kada metafora može da predstavlja asocijaciju reči sa poni automobilima).

Istorijski gledano, štab konjičke jedinice, a ne samo smeštaj njihovih konja, bio je poznat kao „štala“.[14][15][16][17]

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ a b „Štala” (na jeziku: hrvatski). Onlajn rečnik. Pristupljeno 1. 2. 2017. 
  2. ^ „Oldest horse stables”. Guinness World Records. Pristupljeno 2016-06-27. 
  3. ^ England, Historic. „Historic Environment Local Management Training Programme - Historic England”. www.helm.org.uk. Pristupljeno 19. 4. 2018. 
  4. ^ The Conversion of Traditional Farm Buildings: A guide to good practice (English Heritage publication).
  5. ^ „The Barn Guide by South Hams District Council”. southhams.gov.uk. Arhivirano iz originala 14. 7. 2014. g. Pristupljeno 19. 4. 2018. 
  6. ^ a b „Štala” (na jeziku: hrvatski). Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 1. 2. 2017. 
  7. ^ „Guidelines for the Keeping of Horses: Stable Sizes, Pasture and Fencing”. British Horse Society. Arhivirano iz originala 27. 12. 2022. g. Pristupljeno 27. 12. 2022. 
  8. ^ Houghton-Brown, J (2001). Horse Business Management: Managing a Successful Yard. Blackwell Science. 
  9. ^ Macdonald, JM (1995). Running a Stables as a Business. J. A. Allen. 
  10. ^ „metonymy”. Cambridge University Press. Pristupljeno 2017-06-17. 
  11. ^ „metonym”. The Chambers Dictionary (9th izd.). Chambers. 2003. ISBN 0-550-10105-5. 
  12. ^ „Definition of metonymy | Dictionary.com”. www.dictionary.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-01. 
  13. ^ „Metonymy Definition & Meaning - Merriam-Webster”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 2022-06-13. 
  14. ^ Macdowall, Simon (13. 11. 1995). Late Roman Cavalryman 236-565AD. str. 28. ISBN 1-85532-567-5. 
  15. ^ Herr, Ulrich (2006). The German Cavalry from 1871 to 1914. str. 594. ISBN 3-902526-07-6. 
  16. ^ Herr, Ulrich (2006). The German Cavalry from 1871 to 1914. str. 376. ISBN 3-902526-07-6. 
  17. ^ Knotel, Richard (1980). Uniforms of the World. A Compendium of Army, Navy, and Air Force Uniforms 1700-1937. str. 24, 182 & 230. ISBN 0-684-16304-7. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Štala na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Штала&oldid=27674749”