Википедија

Edgar Dega

француски сликар, графичар и вајар

Edgar Dega, rođen kao Iler Žermen Edgar de Ga(franc. Hilaire-Germain-Edgar de Gas; * 19. jul 1834. Pariz -† 27. septembar 1917. Pariz) je bio francuski slikar, grafičar i vajar. On se posebno identifikuje sa temom plesa; više od polovine njegovih dela prikazuje plesače.[1] Smatra se jednim od istaknutih predstavnika francuskog impresionizma, iako sam sebe nikada nije uvrštavao u impresionistički pokret.[2] Zaokupljen urbanim prizorima, balerinama, prizorima sa trka konja, Dega ne raskida nikada u potpunosti sa majstorima realizma, kao što su Engr i Delakroa, stvara većinu svojih dela u ateljeu, ali i pored toga većina istoričara umetnosti se slaže da je njegovo mesto u okviru impresionizma. On je bio izuzetan crtač, sa osobenim majstorstvom u prikazivanju pokreta, kao što se može videti u njegovim izvedbama plesača, subjekata sa konjskih trkališta i nagih žena. Njegovi portreti su zapaženi po njihovoj psihološkoj kompleksnosti i po njihovom prikazu ljudske izolacije.[3]

Edgar Dega
Edgar Dega - autoportret
Lični podaci
Puno imeHilaire-Germain-Edgar De Gas
Datum rođenja19 jul 1834(1834-07-19)
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti27. septembar 1917.(1917-09-27) (83 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
DržavljanstvoFrancusko
Umetnički rad
PoljeSlikarstvo, vajarstvo, crtanje
PravacImpresionizam

Na početku svoje karijere, Dega je želio da bude istorijski slikar, poziv za koji je bio dobro pripremljen njegovim rigoroznom akademskom obukom i detaljnim studijama klasične umetnosti. U svojim ranim tridesetim godinama, on je promenio pravac, i primenjujući tradicionalne metode istorijskog slikara na savremene teme, postao je klasični slikar modernog života.[4]

Život i delo uredi

Dega je rođen u Parizu u Francuskoj, u umereno bogatoj porodici. On je bio najstarije od petoro dece. Dega je bio sin bankara italijanskog porekla i Kreolke iz Nju Orleansa (SAD), koja je umrla kada je Edgar imao 13 godina. Njegov deda s majčine strane Germajn Mason, je bio rođen u Port o Prens. Ovaj Haićanin francuskog porekla se naselio u Nju Orleansu 1810. godine[5] Dega (on je adaptirao manje grandiozno spelovanje svog prezimena kad je odrastao)[6] je započeo svoje školovanje u svojoj jedanaestoj godini. Kako je njegova majka preminula par godina kasnije, njegov otac i deda su postali njegovi glavni uticaji tokom ostatka njegove mladosti.

Godine 1853. počeo je studije prava, ali se 1855. godine prijavio na Akademiju lepih umetnosti. Zatim Dega putuje u Rim. 1866. godine se vraća iz Rima u Pariz obogaćen iskustvima koje je sakupio. U početku je slikao istorijske teme i portrete po ugledu na Engrea, a za razliku od Engra - samo portrete svojih prijatelja, samo u ulju a 70- tih godina je zavoleo i počeo da slika u pastelu i temperi. Pod uticajem italijanskog slikarstva, zabavljen uglavnom koloritom i koloritnom stranom pojave slikao je pored portreta i aktova pojave iz svakodnevnog života i uglavnom scene iz pozorišta - balerine i konjičkih trka. Zahvatao je u svojim slikama sa izraženom skraćenicom i lepršavim pokretom trenutna raspoloženja a njegovo duboko osećanje karaktera ljudi daje težinu čak i naizgled slučajnim prizorima. I kada je prišao impresionizmu on nije napustio svoju sklonost ka crtanju i crtežu i njegova najlepša dela su nastala u tehnici pastela.

Godine 1865. izlaže u Salonu (službena izložba na Akademiji lepih umetnosti u Parizu) i njegovi su radovi bili oberučke prihvaćeni u svetu konvencionalne umetnosti. Poznat je po slikama balerina iz pozorišnoga života i konja iz konjskih trka i pre se zanimao za motive iz života negoli za mitološke teme. 1870. Izbio je Francusko-pruski rat u kome je učestvovao.1873. posećuje severnu Ameriku. 1886. godine učestvuje poslednji put na izložbi sa impresionistima. Od 1886. nalazi nove motive i aktivno slika. Dega je kroz rat otkrio svoje probleme sa vidom i očima što ga je jako zabrinjavalo i kako se nikada nije ženio poslednje godine je proveo skoro slep lutajući ulicama Pariza dok nije tu i umro 1917. godine.

Pred kraj života postavši skoro slep počeo je da izrađuje male figure svojih omiljenih motiva balerina i konja u vosku i glini. Jedna od njih "Balerina" nalazi su u Metropoliten muzeju u Njujorku.

Izbor dela uredi

 
Akt u ležećem položaju (crtež)

Galerija uredi

  •  
    E. Dega. Trkačka grla ispred tribina 1869—1872 - Лувр
  •  
    E. Dega. Igračice Muzej Puškina, Moskva
  •  
    E. Dega. Porodica Belleli. 1860—1862 - Luvr
  •  
    E. Dega. Kontrola u Nju Orleansu 1873.
  •  
    E. Dega Apsint 1876 - Luvr
  •  
    Е. Dega. Pred startom
  •  
    Е. Dega. Balet - Pogled iz lože
  •  
    Е. Dega. Škola baletana
  •  
    Е. Dega. Mis lala u cirkusu Fernando
  •  
    Е. Dega. Praqe u belom
  •  
    Е. Dega. Kod modistkinje
  •  
    Е. Dega. Peglerke 1884 -Luvr
  •  
    Е. Dega. Žena na prozoru

Reference uredi

  1. ^ Trachtman, Paul, Degas and His Dancers, Smithsonian Magazine, April 2003
  2. ^ Gordon & Forge 1988, стр. 31
  3. ^ Brown 1994, стр. 11. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFBrown1994 (help)
  4. ^ Turner 2000, стр. 139.
  5. ^ Brown 1994, стр. 14 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFBrown1994 (help)
  6. ^ The family's ancestral name was Degas. Jean Sutherland Boggs explains that De Gas was the spelling, "with some pretensions, used by the artist's father when he moved to Paris to establish a French branch of his father's Neapolitan bank." While Edgar Degas's brother René adopted the still more aristocratic de Gas, the artist reverted to the original spelling, Degas, by age thirty. Baumann, et al. . 1994. стр. 98.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Literatura uredi

  • Brown, Marilyn R (1994). Degas and the Business of Art. Penn State Press. стр. 14. ISBN 0271044314. Приступљено 29. 9. 2014. 
  • Istorija umetnosti H.W. Janson - Beograd 1982.
  • PSN, ČSAV- Praha 1962.
  • Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  • Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
  • Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  • Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
  • Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
  • Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  • Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976.
  • Impresionizmus, Maurice Seillaz, Bratislava, 1956.
  • Istorija slikarstva 11 francuskih autora - Beograd 1973.
  • Armstrong, Carol (1991). Odd Man Out: Readings of the Work and Reputation of Edgar Degas. Chicago and London: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-02695-4. 
  • Auden, W.H.; Kronenberger, Louis (1966). The Viking Book of Aphorisms. New York: Viking Press. 
  • Bade, Patrick; Degas, Edgar (1992). Degas. London: Studio Editions. ISBN 978-1-85170-845-1. 
  • Baumann, Felix Andreas; Boggs, Jean Sutherland; Degas, Edgar; and Karabelnik, Marianne (1994). Degas Portraits. London: Merrell Holberton. ISBN 978-1-85894-014-4. 
  • Benedek, Nelly S. (2004). „Chronology of the Artist's Life”. Metropolitan Museum of Art. Архивирано из оригинала 2. 5. 2006. г. Приступљено 6. 5. 2006. 
  • Benedek, Nelly S. (2004). „Degas's Artistic Style”. Metropolitan Museum of Art. Архивирано из оригинала 12. 11. 2006. г. Приступљено 6. 5. 2006. 
  • Bowness, Alan. ed. (1965) "Edgar Degas." The Book of Art Volume 7. New York: Grolier Incorporated :41.
  • Brettell, Richard R.; McCullagh, Suzanne Folds Degas in The Art Institute of Chicago. New York: The Art Institute of Chicago and Harry N. Abrams, Inc. . 1984. ISBN 978-0-86559-058-8.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Brown, Marilyn (1994). Degas and the Business of Art: a Cotton Office in New Orleans. Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-00944-5. 
  • Canaday, John (1969). The Lives of the Painters Volume 3. New York: W.W. Norton and Company Inc.
  • Clay, Jean Impressionism. Secaucus, N.J.: Chartwell. . 1973. ISBN 978-0-399-11039-9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Dorra, Henri. Art in Perspective New York: Harcourt Brace Jovanovich, Inc.:208
  • Dumas, Ann Degas's Mlle. Fiocre in Context. Dumas, Ann (1988). Degas's Mlle. Fiocre in Context: A Study of Portrait de Mlle. E.F. ... À Propos du Ballet "La Source". Brooklyn: The Brooklyn Museum. ISBN 978-0-87273-116-5. 
  • Dunlop, Ian (1979). Degas. New York, N.Y: Harper & Row. OCLC 5583005
  • "Edgar Degas, 1834–1917." The Book of Art Volume III (1976). New York: Grolier Incorporated:4.
  • Gordon, Robert; Forge, Andrew Degas. New York: Harry N. Abrams. Gordon, Robert; Degas, Edgar; Forge, Andrew (1988). Degas. H.N. Abrams. ISBN 978-0-8109-1142-0. 
  • Growe, Bernd; Edgar Degas Edgar Degas, 1834–1917. Growe, Bernd; Degas, Edgar (1992). Edgar Degas, 1834-1917. Cologne: Benedikt Taschen. ISBN 978-3-8228-0560-2. 
  • Guillaud, Jaqueline; Guillaud, Maurice (editors) Degas: Form and Space. Degas, Edgar (1985). Degas: Form and Space. New York: Rizzoli. ISBN 978-0-8478-5407-3. 
  • Hartt, Frederick (1976). "Degas" Art Volume 2. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall Inc.: 365.
  • "Impressionism." Praeger Encyclopedia of Art Volume 3 (1967). New York: Praeger Publishers: 952.
  • J. Paul Getty Trust "Walter Richard Sickert." 2003. 11 May 2004.
  • Kendall, Richard; Degas, Edgar; Druick, Douglas W.; Beale, Arthur (1998). Degas and The Little Dancer. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-07497-0. 
  • Krämer, Felix (мај 2007). „'Mon tableau de genre': Degas's 'Le Viol' and Gavarni's 'Lorette'”. The Burlington Magazine. 149 (1250): 323—325. JSTOR 20074827. 
  • Mannering, Douglas (1994). The Life and Works of Degas. Great Britain: Parragon Book Service Limited.
  • Muehlig, Linda D. (1979). Degas and the Dance, 5–27 April May 1979. Northampton, Mass.: Smith College Museum of Art.
  • Peugeot, Catherine, Sellier, Marie (2001). A Trip to the Orsay Museum. Paris: ADAGP: 39.
  • Reff, Theodore Degas: the artist's mind. [New York]: Metropolitan Museum of Art. Reff, Theodore (1976). B1145113 1. Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-87099-146-2. 
  • Roskill, Mark W. (1983). "Edgar Degas." Collier's Encyclopedia.
  • Thomson, Richard (1988). Degas: The Nudes. London: Thames and Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-23509-6. 
  • Tinterow, Gary (1988). Degas. New York: The Metropolitan Museum of Art and National Gallery of Canada.
  • Turner, J. (2000). The Grove Dictionary of Art: From Monet to Cézanne : Late 19th-century French artists. New York: St Martin's Press. ISBN 978-0-312-22971-9. 
  • Werner, Alfred. Degas Pastels. New York: Watson-Guptill. . 1969. ISBN 978-0-8230-1276-3.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Coverage of the Degas debate By Martin Bailey. News, Issue 236, June 2012 Архивирано на сајту Wayback Machine (19. август 2012)
  • Capriati, Elio (2009). I Segreti di Degas. Milano: Mjm Editore. ISBN 978-88-95682-68-6. 
  • Dumas, Ann, et al. (1997). New York: Distributed by H.N. Abrams.
  • Valery, Paul (1989). Degas, Manet, Morisot. Princeton University Press. 

Spoljašnje veze uredi

 
Edgar Dega na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Edgar_Dega&oldid=27552807”