Википедија

Јелена Медић

Јелена Медић (Нови Сад, 7. новембар 1980) српска је и босанскохерцеговачка фотографкиња, драматуршкиња и глумица.

Јелена Медић
Јелена Медић, аутопортрет
Лични подаци
Пуно имеЈелена Медић
Датум рођења(1980-11-07)7. новембар 1980.
Место рођењаНови Сад, СФР Југославија
Образовањедипломирана глумица и драматург
УниверзитетУниверзитет у Бањој Луци, Академија умјетности
Уметнички рад
Правацреализам
Најважнија дела
Будни, Умјетнице Бањалуке, СвоЈа, Шта је нама наша борба дала
Званични веб-сајт
www.jelenamedic.com

Биографија

уреди

Рођена Новосађанка Јелена Медић своју фотографску каријеру градила је и гради излажући радове у Босни и Херцеговини и иностранству. Њен студио се налази у Бања Луци, где је завршила Академију умјетности и то дипломиравши на студијском програму драмских уметности на два смера: глуми и драматургији. После студија, годинама је радила на касније награђеним позоришним и филмским остварењима, оживела је позоришну сцену у Лакташима и основала Интернационални театарски фестивал. Након десет година рада у позоришту, окреће се фотографији. Прво се бавила комерцијалном фотографијом, а од почетка 2020. наставља да уметничком фотографијом истражује човеков унутрашњи свет. Главна интересовања су јој портрет и акт. Фото-апаратом истражује емоције и посматра како се дух и душа пројектују на фотографију. Својим делима тежи да инспирише људе на свесност, охрабрује да се пропита колективно несвесно, утврди шта је формирало нашу личност и открије шта је наше сопство, како дефинише Карл Густав Јунг, што се нарочито показало потребним током пандемије ковида 19.[1][2]

 
Јелена Медић током изложбе „Будни”

Изложбе Јелене Медић су углавном постављене на отвореном простору, или на објектима са којима се становништво свакодневно среће, и састоје се од црно-белих фотографија немалих формата. На овај начин, дела јој се директно обраћају великом броју људи без обзира на пол, социјални статус, занимање, националност, конфесију или било коју другу одредницу. Једна од Јелениних запаженијих изложби је „Будни”, у оквиру које су фотографије 25 босанскохерцеговачких уметника („мирних ратника за истину”) истовремено истакнуте на 116 билборда и огласних паноа на аутобуским стајалиштима и другим местима у 18 градова земље, међу којима су: Сарајево, Бања Лука, Мостар, Тузла, Бијељина, Требиње и др. Идеја изложбе је била да се у јавном простору ликови политичара замене лицима артиста и других духовних радника, и то само два дана након локалних избора 2020. године, да се грађани позову на личну трансформацију и исцељење. На „будност” су их позивали: вајар Бојан Микулић, ликовна уметница Нина Бабић, фотографкиње Тајана Дедић Старовић и сама ауторка, глумци Ања Илић, Златан Видовић, Слађана Зрнић, певачица и пијанисткиња Марија Шестић, рагбиста Сретен Зец...[3][4][5][6][7][8][9][10][11] Уметница је ову инсталацију описала као „кампању за уметност, истину, слободу, љубав и право на аутентичност”.[12] Изложба „Будни” није сведена само на оквире презентовања фотографија, већ се ширила у разним правцима, па је покренут и блог „Разговори о буђењу” на Јеленином веб-сајту, који укључује и видео-секвенце на Јутјубу, а основано је и удружење грађана Клуб „Будни” с циљем унапређења и промоције свесног и одговорног начина живљења.[13]

У Галерији „Плус” Музеја савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци Јелена је новембра исте године изложила 13 портрета и актова 12 бањалучких уметница из пројекта „Будни”, од којих је направљен календар за 2021.[14] Наредне јесени, пет радова насталих кроз пројекат „СвоЈа” приказала је на изложби „Сада”, делу Фестивала „Fotojenia” у палати „Виљависенсио” у андалузијском граду Херез де ла Фронтера, у друштву још шест својих колегиница из Босне и Херцеговине.[15][16]

На изложби „Шта је нама наша борба дала”, приређеној у бањалучком Музичком павиљону „Стакленац“ 2022, могле су се видети фотографије на којима је спортисткиња Горица Билак Моцоња. Изложба је отворена на Осми март и пропитивала је да ли је женска револуција, поред многих позитивних тековина, донела и негативне последице женама, те колико се људи везују за идеологије.[17][18][19][20][21]

Увршћена је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.[22]

Живи и ствара у Бања Луци.[23][24][25][1]

Одабране изложбе

уреди

Сама свој бели миш. [...] Фото-апарат је моје оруђе и мој штит. [...] Јер ми, људи, смо триста чуда, а не само углађена, испеглана и нашминкана појавност коју пати жеља да се допадне другима.[26].

Јелена Медић
  • Будни (широм БиХ, 2020)
  • Умјетнице Бањалуке (Бања Лука, 2020)
  • Сада (Херез де ла Фронтера, 2021)
  • Шта је нама наша борба дала (Бања Лука, 2022)

Референце

уреди
  1. ^ а б „Јелена Медић за ’Независне’: Кроз фотографију пропитујем рањивост и снагу жене”, Независне новине, 9. март 2022. Посећено: 4. априла 2022.
  2. ^ „До голе коже и голог срца” Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2022), jelenamedic.com/Бука, 5. јануар 2016. Посећено: 4. априла 2022.
  3. ^ „На билбордима у БиХ ликове политичара замијенила умјетност (фото)”, Н1, 18. новембар 2020. Посећено: 5. априла 2022.
  4. ^ „’Наш први и највећи бели зец’: У Бањалуци осванули билборди у знак сећања на преминулог оснивача рагби лиге (фото)”, Блиц, 18. новембар 2020. Посећено: 5. априла 2022.
  5. ^ „’Буђење’ Јелене Медић замијенило политичаре на билбордима широм БиХ”, Независне новине, 18. новембар 2020. Посећено: 5. априла 2022.
  6. ^ „Фотографије умјетника умјесто политичара на билбордима”, Радио-телевизија Републике Српске, 18. новембар 2020. Посећено: 5. априла 2022.
  7. ^ „У БиХ два дана након избора умјесто политичара на билборде стигла умјетност”, Дневни аваз, 18. новембар 2020. Посећено: 5. априла 2022.
  8. ^ „Фотографије Јелене Медић красе билборде широм БиХ: ’Буђење’ обасјало тмурне градове”, Глас Српске, 19. новембар 2020. Посећено: 5. априла 2022.
  9. ^ „Умјетница Јелена Медић за ’Буку’: Будност је основни предуслов ако човек жели да управља својим животом” Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2022), Бука, 19. новембар 2020. Посећено: 5. априла 2022.
  10. ^ „Јелена Медић: Изложба ’Будни’ ће свакоме бити врста огледала – схватиће је на основу онога што носи у себи” Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2022), Ултра, 19. новембар 2020. Посећено: 5. априла 2022.
  11. ^ „Јелена Медић, фотографкиња за ’Глас Српске’: Буђење је увиђање образаца који нас држе у ропству”, Глас Српске, 1. децембар 2020. Посећено: 5. априла 2022.
  12. ^ Најава почетка изложбе „Будни” на Инстаграму, 14. новембар 2020. Посећено: 5. априла 2022.
  13. ^ „Разговори о буђењу”, jelenamedic.com. Посећено: 5. априла 2022.
  14. ^ „’Умјетнице Бањалуке’ – у петак промоција”, Радио-телевизија Републике Српске, 25. новембар 2020. Посећено: 6. априла 2022.
  15. ^ „Фотографије Јелене Медић на изложби у Шпанији”, Banjaluka.net, 28. септембар 2021. Посећено: 6. априла 2022.
  16. ^ „У Андалузији на фестивалу фотографије отворена изложба шест бх. фотографкиња”, Зеницаблог, 2. октобар 2021. Посећено: 6. априла 2022.
  17. ^ „Поводом Осмог марта: Изложба ’Шта је нама наша борба дала’ у Стакленцу”, Град Бања Лука, 1. март 2022. Посећено: 6. априла 2022.
  18. ^ „Изложба ’Шта је нама наша борба дала’ Јелене Медић у Бањалуци” Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2022), Бука, 7. март 2022. Посећено: 6. априла 2022.
  19. ^ „Јелена Медић поново одушевљава јавност својим фотографијама (фото)”, Радио Републике Српске, 8. март 2022. Посећено: 6. априла 2022.
  20. ^ „Бањалука: Отворена изложба ’Шта је нама наша борба дала’”, Радио-телевизија Републике Српске, 8. март 2022. Посећено: 6. априла 2022.
  21. ^ „Препуна сала набијена емоцијама на свечаном отварању изложбе ’Шта је нама наша борба дала’”, Ултра, 9. март 2022. Посећено: 6. априла 2022.
  22. ^ Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 3. септембра 2024.
  23. ^ „Јелена Медић: Хватам онај тренутак паузе између позирања” Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2022), Бука, 2. фебруар 2015. Посећено: 4. априла 2022.
  24. ^ „Жена која је скинула политичаре говори за ’Бљесак’: Људи у БиХ чекају да им нетко други уреди живот”, Bljesak.info, 23. новембар 2020. Посећено: 4. априла 2022.
  25. ^ „Да ли је умјетност успјела да нас пробуди и одржи буднима?”, Мрежа за изградњу мира, 10. децембар 2020. Посећено: 4. априла 2022.
  26. ^ О Јелени Медић на њеном веб-сајту, jelenamedic.com. Посећено: 4. априла 2022.

Литература

уреди
  • Калаузовић, И. (2024). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелена_Медић&oldid=28528763”