Википедија

Иван Калаузовић Иванус

новинар, публициста и књижевник

Иван Калаузовић (Ниш, 6. септембар 1986), професионално познат и као Иванус, српски је новинар, публициста и књижевник, хроничар и истраживач дијаспоре.[1][2][3]

Иван Калаузовић Иванус
Лични подаци
Пуно имеИван Калаузовић Иванус
Датум рођења(1986-09-06)6. септембар 1986. (37 год.)
Место рођењаНиш, СФР Југославија
Образовањемастер новинарства
докторанд
УниверзитетУниверзитет у Нишу,
Филозофски факултет
Књижевни рад
Најважнија дела
Викицитат има цитате везане за чланак Иван Калаузовић Иванус.

Биографија Уреди

Рођен је у Нишу, где је завршио основну школу и природно-математички смер Гимназије „Светозар Марковић”, а потом и основне и мастер студије новинарства на Филозофском факултету. Током своје медијске каријере радио је за „Emotion Production”, Радио-телевизију Србије, Радио Београд, регионални магазин „Добро јутро, Колумбо”,[4] чикашки лист „Огледало" и нишки „Медиа и реформ центар”.[5] Од октобра 2014. у „Огледалу" између осталог уређује и ауторску рубрику, која је фебруара 2021. прерасла у серију интервјуа под називом „У огледалу са Иванусом".[6][7]

Као менаџер за односе са јавношћу и статусна питања Канцеларије за сарадњу са дијаспором покренуо је и координисао електронски сервис „Виртуелни матичар за дијаспору”, којим је модернизован начин на који су грађани из расејања могли да добију личне документе,[8][9] и снимио промотивно-документарни филм „Ниси сам у свету”, посвећен српској емиграцији и њеним проблемима.[10] Иницијатор је пописа целе српске дијаспоре и руководилац почетка пописа, који је подржало Министарство спољних послова Републике Србије.[11]

Поред стручног, знан је и по научном[12][13][14] и литерарном[15][16][17] раду. Заменик је председника Управног одбора Удружења за сарадњу са дијаспором „Матица” и члан Удружења стваралаца Ниша „Цар Константин”.

Течно говори енглески и руски језик.

Живи и ради на релацији Ниш–Београд–Сарајево.

Библиографија Уреди

 
Монографија „Било једном у Мериленду”

Стручни рад Уреди

  • Злочин у Ђурђеву: Јануарска рација 1942 (Еден, Нови Сад, 2011) – као члан Стручног савета Друштва за очување сећања на Холокауст
  • Случај Кепиро (Еден, Нови Сад, 2011) – као члан Стручног савета Друштва за очување сећања на Холокауст
  • Genocide Revealed: New Light on the Massacre of Serbs and Jews Under Hungarian Occupation (Something or Other Publishing, Медисон, Висконсин, 2012) – као члан Стручног савета Друштва за очување сећања на Холокауст
  • Приручник за органе који расписују конкурсе за суфинансирање пројеката локалних медија за остваривање јавног интереса у области јавног информисања (Филозофски факултет у Нишу, 2017)

Научни рад Уреди

Чланци Уреди

  • Ideological Discourse of Culture (Sociological Review, Филозофски факултет у Скопљу, 2012)
  • РТВ дигитализација у Србији – образовање и дигитализација (Култура полиса, Нови Сад и Београд, 2015)
  • Комуникација као детерминанта кохезије матице и дијаспоре (САНУ, 2016)
  • Технолошка конвергенција – кључ јачања медијске и универзитетске аутономије (Филозофски факултет у Нишу, 2016)
  • Кулисе Деборовог друштва спектакла (Балканске синтезе, Филозофски факултет у Нишу, 2016)
  • Дисперзија интелектуалног капитала у домену макросоцијалне стратификације (САНУ, 2017)
  • Култура дијаспоре, национална парадигма (Филозофски факултет у Нишу, 2017)
  • Медији као генератори друштвене дискомуникације (Универзитет за библиотекарство и информационе технологије у Софији, 2017)

Литерарни рад Уреди

Поезија Уреди

Проза Уреди

Цитати Уреди

О дијаспори Уреди

Да нису отишли тамо, Србија много тога не би изгубила. Да су остали овде, свет много тога не би добио. Њима одавде недостаје доста ствари, а нама недостају они. Иако их помињемо као да су ту, њих овде више нема. Однели су их неки тужни вали. Фале нам на улицама, у аутобусима, у продавницама, на пијацама, у медијима... Однели су изгледа са собом и лепи српски језик, и учтиво „хвала”, „извините” и „изволите”. Они сањају Србију, а деца њихових рођака и пријатеља Америку, Канаду, Аустралију... Они ово овде памте по оним временима, а ми на оно тамо гледамо кроз холивудске наочаре. (Не)срећни смо и једни и други, мислећи да су једни од других благословенији. Често и једни и други кажемо: „Ех, да сам тамо, чудо бих направио!” А чудо је ту, у нама. И иде са нама. Нешто изгубимо, а нешто добијемо. То је ваљда живот. Да размака нема, ни зуба било не би.[18]

Награде и признања Уреди

Види још Уреди

Референце Уреди

  1. ^ „Иван Калаузовић: Култура дијаспоре је залог будућности Србије” (РТС, 17. новембар 2016)
  2. ^ „Вечерас заједно” (Радио Београд 1, 9. фебруар 2018)
  3. ^ „Вечерас заједно” (Радио Београд 1, 27. март 2019)
  4. ^ „Веб-портал магазина „Добро јутро, Колумбо””. Архивирано из оригинала 22. 12. 2019. г. Приступљено 22. 12. 2019. 
  5. ^ Веб-портал „Медиа и реформ центра” Ниш
  6. ^ „Нова рубрика Нишлије Ивана Калаузовића у листу Огледало из Чикага”, Нишке вести, 14. април 2021. Посећено 14. марта 2022.
  7. ^ „У огледалу са Иванусом: Слободан Ћустић”, Огледало (Serbian Mirror), август 2021. Посећено 14. марта 2022.
  8. ^ „Брже и лакше уз помоћ Виртуелног матичара за дијаспору” (РТС, 6. март 2015)
  9. ^ Портал еУправа Републике Србије
  10. ^ „Кан на Нишави” (РТС, 12. децембар 2014)
  11. ^ „Serbian diaspora Census project” (SBS, Аустралија, 29. децембар 2017)
  12. ^ „Однос Србије и расејања нарушава семантички шум” (РТС, 23. јун 2015)
  13. ^ „Иван Калаузовић о академском расејању на конференцији САНУ” (РТС, 30. мај 2016)
  14. ^ „Речено и прећутано” (Радио Београд 2, 23. август 2017)
  15. ^ „Химна српског дечјег хора осваја Америку” (РТС, 13. септембар 2016)
  16. ^ „Преслатко: Погледајте наступ Дечјег хора ’Свети Сава’ из Кливленда” (Вечерње новости, 23. септембар 2016)
  17. ^ „’Реквијем Лазе Костића’ премијерно изведен у Чикагу” (РТС, 10. април 2017)
  18. ^ Калаузовић, И. (2020). „Од скута до слапа”. Зборник радова Зашто смо отишли 2 – На раскрсници. Београд: Свет књиге, стр. 81.
  19. ^ „Свечана академија у Патерсону” (РТС, 1. октобар 2019)

Литература Уреди

  • Петковић Лаковић, Г. (уредник) (2020). Зашто смо отишли 2 – На раскрсници. Београд: Свет књиге. стр. 79—86. ISBN 978-86-7396-729-5. 
  • Мијалковић, А. (уредник); Банић, Н. (уредник); Крљић, Б. (уредник) (2021). Тридесет други међународни сусрет песника Гарави сокак. Инђија: Књижевни клуб „Мирослав Мика Антић”. стр. 142—143. ISBN 978-86-6437-040-0. 
  • Калаузовић, И. (2022). Било једном у Мериленду – десет година колекције Биљане Риган. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-00-7. 

Спољашње везе Уреди

  Радови везани за чланак Иван Калаузовић Иванус на Викизворнику

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Калаузовић_Иванус&oldid=26093275”