Алеп

град у провинцији Алеп у Сирији

Алеп (арап. حلب — Халаб; грч. Αλεππο) је популационо други највећи град у Сирији[а] и главни град истоимене покрајине. Према процени из 2021. било је 2.098.210 становника. Град има стратешки положај на прелазу из Мале Азије у Блиско-источни регион, недалеко од Средоземног мора у непосредној близини старог и некада развијеног града Антиохије који се налази на путу од Алепа до Средоземног мора што представља раздаљину од 150 km. Град се такође налази подједнако удаљен од Средоземног мора на западу и реке Еуфрат на истоку. Центар града је стављен на УНЕСКО-ву листу Светске баштине 1986. године.

Алеп
арап. حلب
Алеп
Административни подаци
Држава Сирија
ПокрајинеАлеп
Становништво
Становништво
 — 2021.2.098.210
 — густина9.537,32 ст./km2
Географске карактеристике
Координате36° 11′ 58″ С; 37° 09′ 44″ И / 36.199444° С; 37.162222° И / 36.199444; 37.162222
Апс. висина379 m
Површина220 km2
Алеп на карти Сирије
Алеп
Алеп
Алеп на карти Сирије
Позивни бројwww.alp-city.org/
Алеп
ﺣَﻠَﺐ‎, Helep, Halep, ܚܠܒ
Светска баштина Унеска
Званично имеСтари град Алеп
МестоMount Simeon District, Алепски вилајет, Aleppo Eyalet, Mount Simeon Subdistrict, Сирија Уреди на Википодацима
Координате36° 12′ С; 37° 10′ И / 36.2° С; 37.16° И / 36.2; 37.16
Површина190 km2 (2,0×109 sq ft)
Критеријумкултурна: iii, iv
Референца21
Упис1986 (10. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/21

Историја

уреди
 
Улаз на цитаделу

Град је постојао у старом веку, спомиње се у другом миленијуму пре нове ере, под Арабљанима је од 638. године, под Турцима Селџуцима од 1090. до 1117. године под опсадом Крсташа од 1118. до 1124. године. Монголи су га опустошили 1260. године, а Тамерлан 1401. Био је под турском влашћу од 1517. до 1918. године. Разорен је у земљотресима 1822. и 1830. године.[4] За време грађанског рата у Сирији 2012. и 2013. године су у Алепу вођене борбе између снага лојалних председнику и опозиционара.

Током 28. новембра 2024. опозиционе снаге су извеле офанзиву, те су већ 29. новембра град и заузеле.

Знаменитости

уреди
  • Сук (базар, пијаца) у Алепу познат је по изузетној величини и старости. Дужина наткривених трговачких улица у алепском суку достиже 30 km[5].
  • Цитадела (тврђава) на вештачком брду издигнутом 50 m, окружена одбрамбеним шанцем, из тринаестог је века. Насеље које се у њој налазило је значајно уништено у земљотресима. Данас цитадела представља туристичку атракцију и археолошки локалитет у самом центру града.
  • Велика џамија из 713. године у центру града, у којој се налазе мошти Светог Захарије, оца Јована Крститеља. Изградња данашње џамије почела је 1158. године, али је она значајно оштећена у монголским освајањима у 13. веку. Минарет џамије изграђен је за време Турака, а висок је 45 m.
  • Алепски бор је врста бора која је заступљена у овом делу Сирије, а среће се и у читавом Средоземљу.
  • град Алеп је постојбина сапуна који се и данас производи, и представља значајан производ типичан за град.

Галерија

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ До 2012. године популационо највећи град Сирије био је Алеп са 2,3 милиона становника[1][2]да би за време грађанског рата у тој земљи дошло до великог егзодуса становништва, превасходно током Битке за Алеп која је трајала у периоду од 2012. до 2016. године, након чега је број становника у овом граду нагло опао. Данас је Алеп, вероватно, популационо други највећи град Сирије мада за то не постоје релевантни подаци јер није спроведен скорији попис становништва.[3]

Референце

уреди
  1. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (20. мај 2012)
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 33. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ „Violations Documention Center in Syria: Aleppo (19-07-2012–22-12-2016)”. Violations Documenting Center. Архивирано из оригинала 05. 12. 2018. г. Приступљено 11. 01. 2017. 
  4. ^ Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1959.
  5. ^ „syriagate.com -&nbspsyriagate Resources and Information”. Архивирано из оригинала 06. 07. 2009. г. Приступљено 21. 03. 2009. 

Спољашње везе

уреди