Википедија

Алтајски језици

Алтајски језици су претпостављена језичка макропородица[1] која обухвата туркијске, монголске и тунгуске језике,[2] са око 350 милиона говорника и око 66 језика.[3]‍:73 Језици ове породице су распрострањени на простору од североисточне Азије, преко централне Азије до западне Азије и делова источне Европе.[4] Неки лингвисти у ову породицу сврставају и јапански језик, а често и корејски. Тада се број говорника повећава на скоро 560 милиона. Део лингвиста се не слаже око постојања ове породице и тврде да постоји само алтајски језички савез. Сви језици ове групе су аглутинативни, a у већини њих је присутна и самогласничка хармонија. Понекад се алтајски језици повезују са уралским језицима у заједничку урало-алтајску породицу.

алтајски језици
(одбачена хипотетичка језичка макропородица; данас се сматра језичким савезом)
Географска распрострањеностсеверна Азија, средња Азија, источна Азија, југозападна Азија и источна Европа
Језичка класификација
  • алтајски језици
Подподела
ISO 639-2 / 5tut
ГлотологNone
{{{mapalt}}}
Алтајски језици:
  Туркијски језици
  Монголски језици
  Тунгуски језици
  Јапански језици (повремено укључени)
  Корејски језик (повремено укључен)
  Аински језик (ретко укључен)
Мапа алтајских и уралских језика

Ова хипотетичка породица језика је дуго одбацивана од стране већине компаративних лингвиста, иако је и даље подржава мала, али стабилна научна мањина.[3][5][6] Истраживање о њиховом могућем заједничком лингвистичком пореклу инспирисало је разне компаративне студије о фолклору и митологији код Турака, Протомонгола и Тунгуса.[7]

Алтајска породица је први пут предложена у 18. веку. Била је широко прихваћена све до 1960-их и још увек је наведен у многим енциклопедијама и приручницима.[3] Од 1950-их, многи компаративни лингвисти су одбацили предлог, након што је утврђено да наводни сродници нису валидни, претпостављене промене звука нису пронађене, и утврђено је да се турски и монголски језици приближавају, а не разилазе током векова. Противници теорије су предлагали да су сличности последица међусобних језичких утицаја између дотичних група.[8][9][10][11][12] Савремене присталице Алтајских језика признају да су многе заједничке карактеристике резултат контакта и конвергенције и да се стога не могу узети као доказ за генетску везу, али ипак тврде да језгро постојећих кореспонденција сеже до заједничког претка.[13][14]

Првобитна хипотеза је ујединила само туркијске, монголске и тунгуске групе. Каснији предлози да се корејски и јапански језик укључе у „макро-алтајску“ породицу увек су били контроверзни. Првобитни предлог се понекад ретронимијом називао „микро-алтајским“. Већина заговорника алтајског језика и даље подржава укључивање корејског, али мањи број њих је за укључење јапанског.[15] Неки предлози су укључивали и Аински, али то није широко прихваћено чак ни међу самим алтајцима.[3] Заједнички праалтајски језик предака за „макро” породицу су пробно реконструисали Сергеј Старостин и други.[16]

Микроалтајски укључује око 66 живих језика,[17] којима би макроалтајски додао корејски, јеју, јапански и рјукјуански језик, укупно око 74 (у зависности од тога шта се сматра језиком, а шта дијалектом). Ови бројеви не укључују ранија стања језика, као што су средњомонголски, старокорејски или старојапански.

Језици

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Martine Robbeets & Alexander Savelyev, "Introduction", The Oxford Guide to the Transeurasian Languages (2020, Oxford, pp. 1-3). "The Transeurasian languages are among the most fervently debated language families in modern linguistics..." (pg. 1)
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 37. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ а б в г Georg, Stefan; Michalove, Peter A.; Ramer, Alexis Manaster; Sidwell, Paul J. (1999). „Telling general linguists about Altaic”. Journal of Linguistics. 35 (1): 65—98. S2CID 144613877. doi:10.1017/S0022226798007312. 
  4. ^ „Interactive Maps The Altaic Family from The Tower of Babel”. Starling.rinet.ru. Приступљено 18. 6. 2013. 
  5. ^ Campbell, Lyle (2007). Glossary of Historical Linguistics. Edinburgh University Press. стр. 7. ISBN 978-0-7486-3019-6. „While 'Altaic' is repeated in encyclopedias and handbooks most specialists in these languages no longer believe that the three traditional supposed Altaic groups ... are related. In spite of this, Altaic does have a few dedicated followers.” 
  6. ^ Starostin, George (2016). „Altaic Languages”. Oxford Research Encyclopedia of Linguistics. ISBN 9780199384655. doi:10.1093/acrefore/9780199384655.013.35. „Despite the validity of many of these objections, it remains unclear whether they are sufficient to completely discredit the hypothesis of a genetic connection between the various branches of “Altaic,” which continues to be actively supported by a small, but stable scholarly minority.” 
  7. ^ 毕桪 (2011). „论阿尔泰比较神话学”. Ур.: 那木吉拉. 阿尔泰神话研究回眸 [Selected research papers on the Altaic mythologies]. Beijing: 民族出版社. стр. 12—22. 
  8. ^ Lyle Campbell and Mauricio J. Mixco (2007): A Glossary of Historical Linguistics; University of Utah Press. Page 7: "While 'Altaic' is repeated in encyclopedias and handbooks most specialists in these languages no longer believe that the three traditional supposed Altaic groups, Turkic, Mongolian and Tungusic, are related."
  9. ^ Johanna Nichols (1992) Linguistic Diversity in Space and Time. Chicago University Press. Page 4: "When cognates proved not to be valid, Altaic was abandoned and the received view now is that Turkic, Mongolian and Tungusic are unrelated."
  10. ^ R. M. W. Dixon (1997): The Rise and Fall of Languages. Cambridge University Press. Page 32: "Careful examination indicates that the established families, Turkic, Mongolian and Tungusic, form a linguistic area (called Altaic)...Sufficient criteria have not been given that would justify talking of a genetic relationship here."
  11. ^ Asya Pereltsvaig (2012) Languages of the World, An Introduction. Cambridge University Press. Pages 211–216: "[...T]his selection of features does not provide good evidence for common descent" [...] "we can observe convergence rather than divergence between Turkic and Mongolic languages—a pattern than is easily explainable by borrowing and diffusion rather than common descent"
  12. ^ De la Fuente, José Andrés Alonso (2016). „Review of Robbeets, Martine (2015): Diachrony of verb morphology. Japanese and the Transeurasian languages”. Diachronica. 33 (4): 530—537. doi:10.1075/dia.33.4.04alo. „For now, shared material between Transeurasian [i.e. Altaic] languages is undoubtedly better explained as the result of language contact. But if researchers provide cogent evidence of genealogical relatedness, that will be the time to re-evaluate old positions. That time, however, has not yet come.” 
  13. ^ Dybo, Anna (март 2020). „New Trends in European Studies on the Altaic Problem”. Journal of Language Relationship. 14 (1–2): 71—106. doi:10.31826/jlr-2017-141-208  . 
  14. ^ Robbeets, Martine (2015). Diachrony of Verb Morphology: Japanese and the Transeurasian Languages. Trends in Linguistics. Studies and Monographs, 291. Berlin: De Gruyter Mouton. ISBN 9783110399943. 
  15. ^ Roger Blench and Mallam Dendo (2008): "Stratification in the peopling of China: how far does the linguistic evidence match genetics and archaeology?" In Alicia Sanchez-Mazas et al., eds. Human migrations in continental East Asia and Taiwan: genetic, linguistic and archaeological evidence, chapter 4. Taylor & Francis.
  16. ^ Sergei Starostin, Anna V. Dybo, and Oleg A. Mudrak (2003): Etymological Dictionary of the Altaic Languages, 3 volumes. ISBN 90-04-13153-1.
  17. ^ „Browse by Language Family”. Ethnologue. Приступљено 18. 6. 2013. 

Литература

уреди
  • Aalto, Pentti. 1955. "On the Altaic initial *p-." Central Asiatic Journal 1, 9–16.
  • Anonymous. 2008. [title missing]. Bulletin of the Society for the Study of the Indigenous Languages of the Americas, 31 March 2008, 264: ____.
  • Antonov, Anton; Jacques, Guillaume (2012). „Turkic kümüš 'silver' and the lambdaism vs sigmatism debate”. Turkic Languages. 15 (2): 151—170. 
  • Anthony, David W. 2007. The Horse, the Wheel, and Language. Princeton: Princeton University Press.
  • Boller, Anton. 1857. Nachweis, daß das Japanische zum ural-altaischen Stamme gehört. Wien.
  • Clauson, Gerard. 1959. "The case for the Altaic theory examined." Akten des vierundzwanzigsten internationalen Orientalisten-Kongresses, edited by H. Franke. Wiesbaden: Deutsche Morgenländische Gesellschaft, in Komission bei Franz Steiner Verlag.
  • Clauson, Gerard. 1968. "A lexicostatistical appraisal of the Altaic theory." Central Asiatic Journal 13: 1–23.
  • Doerfer, Gerhard. 1973. "Lautgesetze und Zufall: Betrachtungen zum Omnicomparativismus." Innsbrucker Beiträge zur Sprachwissenschaft 10.
  • Doerfer, Gerhard. 1974. "Ist das Japanische mit den altaischen Sprachen verwandt?" Zeitschrift der Deutschen Morgenländischen Gesellschaft 114.1.
  • Doerfer, Gerhard. 1985. Mongolica-Tungusica. Wiesbaden: Otto Harrassowitz.
  • Georg, Stefan. 1999 / 2000. "Haupt und Glieder der altaischen Hypothese: die Körperteilbezeichnungen im Türkischen, Mongolischen und Tungusischen" ('Head and members of the Altaic hypothesis: The body-part designations in Turkic, Mongolic, and Tungusic'). Ural-altaische Jahrbücher, neue Folge B 16, 143–182.
  • Kortlandt, Frederik (2010). „Indo-Uralic and Altaic revisited”. Ур.: Johanson L; Robbeets M. Transeurasian verbal morphology in a comparative perspective: genealogy, contact, chance. Wiesbaden: Harrassowitz. стр. 153—164. .
  • Lee, Ki-Moon and S. Robert Ramsey. 2011. A History of the Korean Language. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Menges, Karl. H. 1975. Altajische Studien II. Japanisch und Altajisch. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag.
  • Miller, Roy Andrew. 1980. Origins of the Japanese Language: Lectures in Japan during the Academic Year 1977–1978. Seattle: University of Washington Press. ISBN 0-295-95766-2.
  • Ramstedt, G.J. 1952. Einführung in die altaische Sprachwissenschaft I. Lautlehre, 'Introduction to Altaic Linguistics, Volume 1: Phonology', edited and published by Pentti Aalto. Helsinki: Suomalais-Ugrilainen Seura.
  • Ramstedt, G.J. 1957. Einführung in die altaische Sprachwissenschaft II. Formenlehre, 'Introduction to Altaic Linguistics, Volume 2: Morphology', edited and published by Pentti Aalto. Helsinki: Suomalais-Ugrilainen Seura.
  • Ramstedt, G.J. 1966. Einführung in die altaische Sprachwissenschaft III. Register, 'Introduction to Altaic Linguistics, Volume 3: Index', edited and published by Pentti Aalto. Helsinki: Suomalais-Ugrilainen Seura.
  • Robbeets, Martine. 2004. "Swadesh 100 on Japanese, Korean and Altaic." Tokyo University Linguistic Papers, TULIP 23, 99–118.
  • Robbeets, Martine. 2005. Is Japanese related to Korean, Tungusic, Mongolic and Turkic? Wiesbaden: Otto Harrassowitz.
  • Strahlenberg, P.J.T. von. 1730. Das nord- und ostliche Theil von Europa und Asia.... Stockholm. (Reprint: 1975. Studia Uralo-Altaica. Szeged and Amsterdam.)
  • Strahlenberg, P.J.T. von. 1738. Russia, Siberia and Great Tartary, an Historico-geographical Description of the North and Eastern Parts of Europe and Asia.... (Reprint: 1970. New York: Arno Press.) English translation of the previous.
  • Tekin, Talat. 1994. "Altaic languages." In The Encyclopedia of Language and Linguistics, Vol. 1, edited by R.E. Asher. Oxford and New York: Pergamon Press.
  • Vovin, Alexander (1993). „About the phonetic value of the Middle Korean grapheme ᅀ.”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 56 (2): 247—259. .
  • Vovin, Alexander. 1994. "Genetic affiliation of Japanese and methodology of linguistic comparison." Journal de la Société finno-ougrienne 85, 241–256.
  • Vovin, Alexander. 2001. "Japanese, Korean, and Tungusic: evidence for genetic relationship from verbal morphology." Altaic Affinities (Proceedings of the 40th Meeting of PIAC, Provo, Utah, 1997), edited by David B. Honey and David C. Wright, 83–202. Indiana University, Research Institute for Inner Asian Studies.
  • Vovin, Alexander. 2010. Koreo-Japonica: A Re-Evaluation of a Common Genetic Origin. University of Hawaii Press.
  • Whitney Coolidge, Jennifer. 2005. Southern Turkmenistan in the Neolithic: A Petrographic Case Study. Oxbow Books.
  • Blažek, Václav. "Altaic numerals". In: Blažek, Václav. Numerals: comparative-etymological analyses of numeral systems and their implications: (Saharan, Nubian, Egyptian, Berber, Kartvelian, Uralic, Altaic and Indo-European languages). Vyd. 1. V Brně: Masarykova univerzita, 1999, pp. 102–140. ISBN 8021020709;
  • Dybo, Anna (2017). „New trends in European studies on the Altaic problem”. Journal of Language Relationship. 14 (1–2): 71—106. doi:10.31826/jlr-2017-141-208. 
  • Finch, Roger (2021). „Gender Distinctions in Nouns and Pronouns of the Altaic Languages”. Expressions of Gender in the Altaic World. стр. 57—84. ISBN 978-3-11-074878-9. doi:10.1515/9783110748789-008. 
  • Greenberg, Joseph H. 1997. "Does Altaic exist?". In: Irén Hegedus, Peter A. Michalove, and Alexis Manaster Ramer (editors), Indo-European, Nostratic and Beyond: A Festschrift for Vitaly V. Shevoroshkin, Washington, DC: Institute for the Study of Man, 1997, 88–93. (Reprinted in Joseph H. Greenberg, Genetic Linguistics, Oxford: Oxford University Press, 2005, 325–330.)
  • Hahn, Reinhard F. 1994. LINGUIST List 5.908, 18 August 1994.
  • Janhune, Juha. 1995. "Prolegomena to a Comparative Analysis of Mongolic and Tungusic". Proceedings of the 38th Permanent International Altaistic Conference (PIAC), 209–218. Wiesbaden: Harrassowitz.
  • Johanson, Lars. 1999. "Cognates and copies in Altaic verb derivation" Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2022). In: Language and Literature – Japanese and the Other Altaic Languages: Studies in Honour of Roy Andrew Miller on His 75th Birthday, edited by Karl H. Menges and Nelly Naumann, 1–13. Wiesbaden: Otto Harrassowitz. (Also: HTML version.)
  • Johanson, Lars. 1999. "Attractiveness and relatedness: Notes on Turkic language contacts" Архивирано на сајту Wayback Machine (31. март 2022). Proceedings of the Twenty-Fifth Annual Meeting of the Berkeley Linguistics Society: Special Session on Caucasian, Dravidian, and Turkic Linguistics, edited by Jeff Good and Alan C.L. Yu, 87–94. Berkeley: Berkeley Linguistics Society.
  • Johanson, Lars. 2002. Structural Factors in Turkic Language Contacts, translated by Vanessa Karam. Richmond, Surrey: Curzon Press.
  • Kim, Jangsuk; Park, Jinho (2020). „Millet vs rice: an evaluation of the farming/language dispersal hypothesis in the Korean context”. Evolutionary Human Sciences (на језику: енглески). 2. ISSN 2513-843X. doi:10.1017/ehs.2020.13  . 
  • Kortlandt, Frederik. 1993. "The origin of the Japanese and Korean accent systems". Acta Linguistica Hafniensia 26, 57–65.
  • Martin, Samuel E. (1966). „Lexical Evidence Relating Korean to Japanese”. Language. 42 (2): 185—251. JSTOR 411687. doi:10.2307/411687. 
  • Nichols, Johanna (1992). Linguistic Diversity in Space and Time. ISBN 9780226580579. doi:10.7208/chicago/9780226580593.001.0001. 
  • Robbeets, Martine. 2004. "Belief or argument? The classification of the Japanese language." Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2021) Eurasia Newsletter 8. Graduate School of Letters, Kyoto University.
  • Ruhlen, Merritt. 1987. A Guide to the World's Languages. Stanford University Press.
  • Sinor, Denis. 1990. Essays in Comparative Altaic Linguistics. Bloomington: Indiana University, Research Institute for Inner Asian Studies. ISBN 0-933070-26-8.
  • Vovin, Alexander. 2009. "Japanese, Korean, and other 'non-Altaic' languages". In: Central Asiatic Journal. 53 (1): 105—147.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Yurayong, Chingduang; Szeto, Pui Yiu (2020-08-05). „Altaicization and De-Altaicization of Japonic and Koreanic”. International Journal of Eurasian Linguistics (на језику: енглески). 2 (1): 108—148. ISSN 2589-8833. S2CID 225358117. doi:10.1163/25898833-12340026. 

Спољашње везе

уреди
 
Wiktionary has word lists at Appendix:Altaic word lists
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алтајски_језици&oldid=27878399”