Атропин је молекул (отровни алкалоид) добијен из велебиља (Atropa belladona) и бунике (Hyosciamus). Он је секундарни метаболит тих биљака.

Атропин
IUPAC име
(8-metil-8-azabiciklo[3.2.1]okt-3-il) 3-hidroksi-2-fenilpropanoat
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • US: C (Могући ризик)
Начин применеОрално, IV, IM, ректално
Правни статус
Правни статус
  • Rx only
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост25%[1]
Метаболизам50% хидролизовано до тропина и тропинске киселине
Полувреме елиминације2 часа
Излучивање50% је излучено непромењено урином
Идентификатори
CAS број51-55-8
ATC кодA03BA01 (WHO) S01FA01
PubChemCID 174174
IUPHAR/BPS320
DrugBankDB00572
ChemSpider10194105
Хемијски подаци
ФормулаC17H23NO3
Моларна маса289,369[2]
  • CN3[C@H]1CC[C@@H]3C[C@@H](C1)OC(=O)C(CO)c2ccccc2

Атропин се користи као лек са широким спектром ефеката, нпр. против болести срца и нерава.[3] Он је компетитивни антагонист за мускаринске ацетилхолинске рецепторе, типове M1, M2, M3, M4 i M5.[4] Атропин се класификује као антихолинергички лек (парасимпатолитик). Он је основини лек на WHO листи есенцијалних лекова.[5]

Карактеристике молекула

уреди

Молекулска формула атропина је C17H23NO3. Бели кристали или бео кристалан прах. Раствара се у етанолу, етру и хлороформу и глицерину; слабије у води. Тачка топљења 114 до 116°C. Атропин је естар тропина и алфа-фенилхидроксилне киселине. Сапонификацијом се може превести у тропин. Употребљава се у медицини.[6]

Референце

уреди
  1. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  2. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  3. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 381—5. ISBN 0781768799. 
  4. ^ Rang, Dale, Ritter and More: Pharmacology, pp. 139. Elsevier 2003.
  5. ^ „WHO Model List of Essential Medicines” (PDF). World Health Organization. март 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 02. 2007. г. Приступљено 12. 3. 2006. 
  6. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).