Битка код Кесега (1532)

Опсада Кесега (1532) била је битка између Хабзбуршке монархије и Османског царства, део Аустро-турским ратова. Завршила се хришћанском победом.

Опсада Кесега
Део аустро-турских ратова
Остаци Хрватске и Славоније у време највећег турског напредовања (1593)
Време 9. август - 30. август 1532. Место Кесег, Краљевина Угарска Исход хришћанска победа
Сукобљене стране
Хабзбуршка монархија	Османско царство
Команданти и вође
Никола Јуришић	Сулејман Величанствени
Јачина
око 700	око 32.000
Жртве и губици
лаки	лаки

Позадина

Кесег (мађ. Köszeg) је град у западној Мађарској близу аустријско-мађарске границе. Помиње се у 9. веку као castellum Guntionis. Војни значај му је знатно порастао у 16. веку, пошто се налазио на важном операцијском правцу Осијек - Велика Канижа - Беч, којим су Турци надирали у хабсбуршке земље.

Пошто је у борбама за угарски престо након битке на Мохачу 1526. мађарско племство већим делом пристало уз домаћег краља Јаноша Запољу, развио се у Угарској грађански рат између његових присталица и надвојводе Фердинанда од Аустрије - кога су подржавала властела Горње Угарске (Словачка) и Хрватске. Запоља је тада позвао у помоћ Турке. Сулејман Величанствени је то прихватио и повео велику армију против Фердинанда, оспоравајући Хабсбурговцима власт над Угарском.

Сулејман Величанствени је 8. септембра 1529. заузео Будим и Запоља је проглашен за угарског краља као турски вазал. Сулејман је затим опсео Беч са око 100.000 војника (рачунајући и више десетина хиљада помоћних трупа) и 300 топова. Утврђени град бранило је 16-17.000 војника и 70 топова. У недостатку већих опсадних топова Турци су се после 20-дневне опсаде повукли.

Пошто су аустријске трупе и даље угрожавале Запољину престоницу Будим, Сулејман је 1532. повео нови поход против Аустрије, са око 32.000 редовних и неколико десетина хиљада нередовних трупа. Овог пута скренуо је од Осјека краћим правцем кроз југозападну Мађарску на Кесег.

Опсада

Будим

Беч

Осијек

Кесег

Велика Канижа

Бечко Ново Место

Грац

Вараждин

Битка на мапи модерне Мађарске. Пламен означава турску, а укрштени мачеви хришћанску победу. Аустријски положаји обележени су црвено, а турски црно.

У трећем походу на Беч 1532, под султаном Сулејманом Величанственим, Турци су 9. августа стигли пред Кесег. Град је бранило 700 наоружаних сељака и грађана и 38 најамника-коњаника под капетаном Николом Јуришићем. Браниоци Кесега, препуштени сами себи, издржали су опсаду од 9. до 30. августа и одбили неколико јуриша, нарочито жестоких 19, 23. и 27. августа, вишеструко надмоћнијих турских снага, што је цару Фердинанду I омогућило да прикупи знатне снаге у рејону између Бечког Новог Места и Беча. Најзад, дошло је до компромиса: уз сагласност Јуришића, Турци су истакли своју заставу на бедемима приводно заузетог града, па су се вратили у Београд.

Последице

Уместо да похита на Беч и да појединачно потуче Фердинандове трупе у прикупљању, султан се 21 дан задржао под Кесегом. Пошто је у међувремену Фердинанд између Бечког Новог Места и Беча окупио армију са око 80.000 људи, Сулејман је одустао од даљег освајања и после симболичне предаје Кесега скренуо за Београд, пљачкајући поред Граца и Вараждина. Султан је 1533. прихватио први мир са Аустријом, пристајући на поделу Мађарске.

Цар Фердинанд је 1537. поклонио град и тврђаву Кесег Николи Јуришићу.

Литература

• Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 4). Београд: Војноиздавачки завод.