Бродска регимента

Бродска регимента (нем. Broder Regiment) или Бродски пук била је војно-територијална јединица Војне крајине у Хабзбуршкој монархији. Постојала је од 1747. до 1873. године. Назив је добила по Славонском Броду. До 1850. године налазила се у саставу нове Славонске војне крајине, а потом је припадала обједињеној Хрватско-славонској војној крајини. Развојачена је 1873. године и трансформисана у Бродско окружје.[1][2]

Бродска регимента
Broder Regiment
1747—1873

Бродска регимента (X) и суседне
крајишке области (1820)
Главни градВинковци
Земља Хабзбуршка монархија
Површина2.072 (1871) км2
Становништво72.537 (1871)
Догађаји
Статусбивша покрајина
Владавина
 • Обликвојна покрајина
Историја 
• Успостављено
1747
• Укинуто
1873
Претходник
Следбеник
Посавска војна крајина (Хабзбуршка монархија)
Бродско окружје (Аустроугарска)

Становништво Бродске регименте чинили су већином Хрвати и Шокци, а мањим делом и православни Срби.[3]

Историја

уреди
 
Бивша тврђава у Славонском Броду

Током прве половине 18. века, крајишке капетаније у доњој Славонији биле су у саставу Посавске војне крајине, која је накнадно укључена у састав нове Славонске војне крајине. Бродски пук је основан 1747. године, након реорганизације дотадашњих крајишких капетанија на подручју славонске Посавине.[2]

Током 1873. године извршено је развојачење свих регименти у саставу Хрватско-славонске војне крајине, али те области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу, која се делила на шест крајишких окружја, међу којима је био и новостворено Бродско окружје, које је образовано на подручју укунуте Бродске регименте. Тек 1881. године, сва крајишка окружја прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији, која је тиме добила границу на рекама Уни и Сави. У оквирима проширене Краљевине, прикључена окружја наставила су да постоје до 1886. годинне, када је жупанијско уређење протегнуто и на те просторе, чиме је окончан процес интеграције некадашњих крајишких области.[4][5][6]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Берић 1984.
  2. ^ а б Илић 2015, стр. 57-98.
  3. ^ Гавриловић 1986, стр. 195-216.
  4. ^ Valentić 1981.
  5. ^ Planinić 1992, стр. 173-183.
  6. ^ Dubravica 2001, стр. 159-172.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди