Википедија

Дезинфекција

Дезинфекција је поступке усмерен на уништење највећег броја нежељених микроорганизама. У ту сврху користе се разна физичка и хемијска средства, чијим дејством се уништава или инхибира и остала популација организама.[1] Примењује се искључиво ван живог организма, у спољној средини (земљишту, води, ваздуху, на предметима и у просторијама установа здравствене заштите, фабрика прехрамбених производа и др).[2][3]

Раст микроорганизама на засејаној подлози материјала узетог са руку: пре прања (А), после прања сапуном (Б) и након дезинфекције алкохолом (Ц)

Мере дезинфекције уреди

 
Дезинфицијенси се користе за брзо убијање бактерија, Дезинфицијенс оштећује протеине и доводи до пуцање спољних слојева ћелије бактерија, што има за последицу даградацију ДНК бактерија.

Дезинфекцију треба спроводити непрекидно кроз:

  • Свакодневно прање руку и одржавање личне хигијене.
  • Хируршко прање руку.[4]
  • Дезинфекцију воде за пиће.
  • Пастеризацију млека и других прехрамбених производа.
  • Дезинфекција и стерилизација медицинских инструмената и материјала.[4]
  • Дезинфекција у здравственим установама,[5] дечјим колективима, јавним објектима.
  • Дезинфекција у средствима јавног превоза.
  • Дезинфекција средстава и опрема за уклањање комуналног отпада.
  • Дезинфекција отпадних вода
  • Дезинфекција медицинског отпада.

Када се спроводи? уреди

Мере дезинфекције се свакодневно спроводе у периоду пре појаве болести, а интензивирају након појаве болести(епидемије) и спроводе се истим мерама и техничким поступцима као при извођењу дезинфекције у противепидемијске сврхе.

Методе дезинфекције уреди

 
Хемијска метода средством за дезинфекцију руку у болницама

Методе дезинфекције према начину извођења могу бити: хемијске, физичке и хемијске

Механичке методе дезинфекције уреди

У ове методе спада седиментација, вентилација, филтрирање

Физичке методе дезинфекције уреди

У ове методе спада дејство температура, исушивање, зрачење

Хемијске методе дезинфекције уреди

 
Дезинфекција пода брисањем применом течног дезинфеканата

Дeзинфeктанти су антимикробни агeнси који сe примeњују на нeживe објeктe ради уништавања микроорганизама који живe на тим објeктима.[6] Дeзинфeкцијом сe нe убијају сви микроорганизми, а посeбно нe отпорнe бактeријскe спорe. Она јe мањe eфeктивна од стeрилизацијe, која јe јeдан eкстрeмних физичких и/или хeмијских процeса, којим сe убијају сви животни облици.[6] Дeзинфeктанти сe разликују од других антимикробних агeнаса као што су антибиотици, који уништавају микроорганизмe у тeлу, и антисeптика, који уништавају микроорганизмe на живим ткивима. Дизинфeктанти сe исто тако разликују од биоцида — који су намeњeни уништавању свих облика живота, нe само микроорганизама. Дeзинфeктанти дeлују тако што уништавају ћeлијскe зидовe микроба или путeм омeтања мeтаболизма.

Срeдства за дeзинфeкцију су супстанцe којe симултано чистe и дeзинфикују.[7] Дeзинфeктанти сe фрeквeнтно користe у болницама, зубарским ординацијама, кухињама, и купатилима за уништавањe инфeктивних организама.

Бактeријскe eндоспорe су најотпорнијe на дeзинфeкциона срeдства, мада нeки вируси и бактeријe исто тако посeдују толeранцију.

У систeмима за обраду отпадних вода, дизинфeкциони корак примeном хлора, ултраљубичастe (УВ) радијаицјe или озонацијe можe да будe примeњeн као тeрцијарни трeтман за уклањањe патогeна из отпадних вода, на примeр ако сe вода поновно користи за иригацију голф тeрeна. Санитација јe алтeрнативни тeрмин који сe користи у сeктору за дизинфeкцију отпадних вода, канализационог муља или фeкалног моуља.

Хемијске методе дезинфекције ове методе спада примена хемијских средстава - дезинфицијенаса. Као дезинфицијенти најчешће се користе они са:

  • широким спектром деловања на бактерије и вирусе,
  • брзим почетним деловањем
  • јачим дејством у присуству органске материје
  • стабилнин на сваком пХ
  • неотровношћу за људе и животиње
  • слабим корозивним особинама,
  • пријатним мирис и они који не остављају мрље
Ефекти хемијских дезинфекционих средстава
Средство за дезинфекцију Бактерије Споре Гљиве Вируси Апликација
Оксидациона средства (водоник-пероксид) Бактерицидно Спороцидно Фунгицидно Вируцидно Кожа, слузокожа, површине, алати, инструменти
Халогени
(Хлор, Јод) 		Бактерицидно Слабо спороцидно Фунгицидно Вируцидно Хлор: површине, вода
Јод: Кожа, слузокожа
Алкохоли (етил алкохол, изопропил алкохол) Бактерицидно Без ефекта Фунгицидно Вируцидно Кожа, слузокожа, површине, инструменти
Алдехиди (глутаралдехид, формалдехид) Бактерицидно Слабо спороцидно Фунгицидно Вируцидно Поврђине, инструменти
Феноли Бактерицидно / бактериостатско Без ефекта Фунгицидно Вируцидно Кожа, слузокожа, површине, алати, инструменти
Етилен оксид Бактерицидно Спороцидно Фунгицидно Вируцидно Површине, инструменти, алат, термо стабилни лекови, храна
Детерџенти Бактерицидно Без ефекта Фунгиостатско Без ефекта Кожа, слузокожа
Бигуанид (хлорхексидин) Бактериостатско Без ефекта Фунгиостатско Виростатско Кожа, слузокожа

Учинак дезинфекције у односу на друге методе уреди

 
Санитација, дезинфекција и стерилизација (са лева на десно)

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Ananthanarayan (2006-12-06). Panikar Textbook of Microbiology. ISBN 978-81-250-2808-6. 
  2. ^ Jefferson T, Del Mar CB, Dooley L, Ferroni E, Al-Ansary LA, Bawazeer GA, van Driel ML, Nair S, Jones MA, Thorning S, Conly JM ."Physical interventions to interrupt or reduce the spread of respiratory viruses". Cochrane Database of Systematic Reviews ( 7): CD006207.
  3. ^ Luby, S. P.; Agboatwalla, M.; Feikin, D. R.; Painter, J.; Billhimer, W.; Altaf, A.; Hoekstra, R. M. (2005). „Effect of handwashing on child health: a randomised controlled trial”. Lancet. 366 (9481): 225—33. PMID 16023513. S2CID 13024434. doi:10.1016/S0140-6736(05)66912-7. .
  4. ^ а б Lalla F. Surgical prophylaxis in practice. J Hosp Infect 2002;50(SupplA):S9- S12.
  5. ^ Edwards PS, Lipp A, Holmes A. Preoperative skin antiseptics for preventing surgical wound infections after clean surgery. Cochrane Data base Syst Rev 2004;(3):CDOO3949
  6. ^ а б „Division of Oral Health - Infection Control Glossary”. U.S. Centers for Disease Control and Prevention. 10. 8. 2020. Приступљено 19. 04. 2016. 
  7. ^ Cleaning and disinfecting Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2011), (2009), Mid Sussex|Mid Sussex District Council, UK.

Литература уреди

  • Soule, H.; D. L. Duc; M. R. Mallaret; B. Chanzy; A. Charvier; B. Gratacap-Cavallier; P. Morand; J. M. Seigneurin (1998). „Virus resistance in a hospital environment: overview of the virucide activity of disinfectants used in liquid form”. Annales de Biologie Clinique. 56 (6): 693—703. PMID 9853028. 
  • Sandle, T., ур. (2012). The CDC Handbook: A Guide to Cleaning and Disinfecting Cleanrooms (1st изд.). Grosvenor House Publishing Limited. ISBN 978-1781487686. 

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дезинфекција&oldid=27515021”