Железнец или Железнац (мкд. Железнец, стсл. Железньц) је насеље у југозападном делу Северне Македоније.

Железнец
мкд. Железнец
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаДемир Хисар
Становништво
 — (2002)57
 — густина4,5/km2
Географске карактеристике
Координате41° 19′ 27″ С; 21° 03′ 48″ И / 41.3242° С; 21.0633° И / 41.3242; 21.0633
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина730 m
Површина12,8 km2
Железнец на карти Северне Македоније
Железнец
Железнец
Железнец на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број7244
Позивни број(+389) 48
Регистарска ознакаBT

Железнец је древно насеље са историјом вађења руде гвожђа или железа (порекло назива). Данас је село познато по традиционалној архитектури.

Железнец припада општини Демир Хисар.

Географија уреди

Насеље Железнец је смештено у југозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Битоља, насеље је удаљено 55 km северозападно.

Железнец се налази у северозападном делу области Демир Хисар. Насеље је положено у изворичном делу Црне реке. Село лежи у клисури, а име је добило по богатим налазиштима железне руде, по чему је име добио и оближњи Демир Хисар (тур. Железна гора). Западно од села издиже се Илинска планина, а источно Бушева планина. Надморска висина насеља је приближно 730 метара.

Клима у насељу је планинска због знатне надморске висине.

Историја уреди

Железнац (по српским) је био град убележен на карти српске средњовековне државе. Његов грчки назив у средњем веку био је Сидирокастрон.[1] Прво је јавља за време краља Милутина, и касније његових наследника династије Немањића. За време српског цара Душана, град је био на граници према Грцима. Назив Железнац је добио највероватније због налазишта жељезне руде већ у то време. Касније је био у склопу Српског царства и државе Мрњавчевића.

Становништво се на почетку 21. века махом одселило; у градове, нарочито Нови Сад.[2]

Становништво уреди

 
Брачни пар из села Железнец у народној ношњи

По попису становништва из 2002. године Железнец је имао 57 становника.

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (100%).

Већинска вероисповест у насељу је православље.

Збирка слика уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ https://srbski.weebly.com/istorija-i-srbstvo/1038383
  2. ^ "Политика Магазин", Београд 7. јул 2019.

Извори уреди

Спољашње везе уреди