Карађорђево (Бачка Топола)

насеље у општини Бачка Топола, Севернобачки округ, Србија

Карађорђево је насеље у општини Бачка Топола, у Севернобачком округу, у Србији. Настало је колонизацијом народа из Босанске Крајине и Лике око 1921. године. Према попису из 2011. било је 468 становника. Састоји се од два дела: главног дела села, Калмарке и дела села који се зове Рајчић. До села постоји савремен пут са две траке који је саграђен током 1997. године. Добровољци су 1937. подигли основну школу "Опленац".[1]

Карађорђево
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобачки
ОпштинаБачка Топола
Становништво
 — 2011.Пад 468
 — густина28*/km2
Географске карактеристике
Координате45° 51′ 25″ С; 19° 35′ 29″ И / 45.85693° С; 19.59145° И / 45.85693; 19.59145
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина112 m
Површина51,4* km2
Карађорђево на карти Србије
Карађорђево
Карађорђево
Карађорђево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број24308
Позивни број024
Регистарска ознакаBT

Село је типично равничарско, компактно са улицама које се секу под правим углом. У околини села се налазе бројне шуме, пашњак и језеро које је у процесу добијања ознаке „Парк природе“. У околини села постоји и саграђена депонија.

У селу постоји више индустријских погона као на пример:погон за производњу бројлера Месне индустрије „Топико“, као и новосаграђени објекти за узгој товних свиња који су успоставили кооперативну сарадњу са Месном индустријом „Топола“ из Бачке Тополе. Већи део сеоског становништва се бави пољопривредом, мада постоји и део становништва који се бави административним пословима у Бачкој Тополи и Суботици.

Село је једно време имало и фудбалског друголигаша, а то је био ФК Солунац, док је други клуб, ФК Напредак угашен због немогућности финансирања, и неизаинтересованости месне заједнице да помогне у опстанку.

Демографија

уреди

У насељу Карађорђево живи 469 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (39,7 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 997
1953. 1.143
1961. 868
1971. 746
1981. 624
1991. 588 578
2002. 590 590
2011. 468
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
535 90,67%
Мађари
  
21 3,55%
Буњевци
  
9 1,52%
Црногорци
  
5 0,84%
Хрвати
  
4 0,67%
Југословени
  
2 0,33%
Чеси
  
1 0,16%
Словаци
  
1 0,16%
Русини
  
1 0,16%
непознато
  
1 0,16%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Напомене

уреди

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Мали Београд, на којој се налазе три насеља, Зобнатица, Карађорђево и Мали Београд.

Референце

уреди
  1. ^ "Политика", 21. окт. 1937
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди