Кесова Гора

Кесова Гора
Кесова Гора
Кесова Гора; Кесова Гора
	Поглед на централни део варошице
	Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Средишњи ФО
Област	Тверска област
Рејон	Кесовогорски рејон
Основан	први помен 1238.
Варошица од	1975.
Становништво
Становништво	‍
— 2013.	3.797
Географске карактеристике
Координате	57° 35′ 00″ С; 37° 17′ 00″ И / 57.583333° С; 37.283333° И
Временска зона	UTC+3
	Кесова Гора Кесова Гора на карти Русије
	Кесова Гора Кесова Гора на карти Тверске области
Остали подаци
Поштански број	171470
Позивни број	+7 48274
Регистарска ознака	69
ОКАТО код	28 226 551
ОКТМО код	28 626 151 051
Веб-сајт
	kalyazin.ru

Кесова Гора (рус. Кесова Гора) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) у европском делу Руске Федерације и административни центар Кесовогорског рејона смештеног на крајњем истоку Тверске области.

Према проценама националне статистичке службе, у вароши је 2013. живело 3.797 становника.

Најважнија знаменитост у вароши је православна црква Светог Николе из 1800. године.

Географија

Варошица је смештена на крајњем истоку Тверске области, на обалама реке Кашинке (леве притоке реке Волге), на око 32 км северно од града Кашина, 50 километара југоисточно од града Бежецка и на око 180 км источно од административног центра области, града Твера.

Варошица лежи на месту где пространа Горњоволшка низија прелази у благо заталасано моренско побрђе Бежецког врха.

Кроз варошицу пролази друмски правац Кашин—Кесова Гора—Бежецк.

Историја

Први писани помен насеља по имену Киасова Гора потиче из летописа из 1238. године. Само порекло имена насеља није тачно познато, али претпоставља се да је име настало од угро-финске речи за глиновити терен. Све до половине XIX века насељем су као наследним поседом управљали кђазови из породице Прозоровски. У почетку је било у границама Новгородске државе, а касније постаје делом Руске Империје, са статусом парохијског центра у Кашинском округу.

Током XVIII и XIX века Кесова Гора је била значајан трговачки центар у којем су се 4 пута годишње одржавали трговачки сајмови. По подацима из 1783. село је имало 770 становника и 330 грађевина. Године 1859. у састав села улазе и оближња имања Красни, Зајачи и Грачи са своја 1.272 становника у 214 домаћинстава.

Године 1929. постаје административним центром новоуспостављеног Кесовогорског рејона Московске области (од 1935. Калињинске области). Садашњи административни статус носи од 1975. године.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 3.877 становника, док је према проценама за 2013. ту живело 3.797 становника.^[1]

Кретања броја становника
1897.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2014.
---	---	---	---	4.208^[2]	4.076^[3]	3.877^[4]	3.797

Види још

Референце

^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2013 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат, 2013. — 528 с. (Табл. 33. Численность населения городских округов, муниципальных районов, городских и сельских поселений, городских населенных пунктов, сельских населенных пунктов) Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2013)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

[1] Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2013 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат, 2013. — 528 с. (Табл. 33. Численность населения городских округов, муниципальных районов, городских и сельских поселений, городских населенных пунктов, сельских населенных пунктов) Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2013)

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]