Мишићево
Мишићево је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу, које је настало између два светска рата на путу Сомбор-Суботица 6 км источно од Бајмока.[1] Према попису из 2022. било је 266 становника.
Мишићево | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Севернобачки |
Град | Суботица |
Становништво | |
— 2011. | 377 |
— густина | 68*/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 59′ 17″ С; 19° 29′ 03″ И / 45.988° С; 19.484166° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 137 m |
Површина | 133,7* km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 24211 |
Позивни број | 024 |
Регистарска ознака | SU |
Историја
уредиСело је настало 1925. године и добило је име по Живојину Мишићу, команданту српске војске на солунском фронту. Ратна страдања су погодила становништво овога села и њих су мађарске окупационе власти почетком Другог светског рата интернирале у концентрационе логоре. На њихово место насељени су Чанго Мађари из Буковине. Пред крај рата они су се повукли у западне делове Мађарске, преживели колонисти су се вратили, а уз њих и нови аграрни интересенти из даље и ближе околине. Седамдесетих година двадесетога века ово насеље добило је статус самосталог административног насеља. После рата у њему је живело 601 особа (1948).
Овде се налази Хумка Капоња.
Демографија
уредиПрема попису из 2002. било је 446 становника (према попису из 1991. било је 509 становника).
У насељу Мишићево живи 359 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (39,8 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 3 | 2 | ||
75—79 | 7 | 13 | ||
70—74 | 13 | 25 | ||
65—69 | 12 | 17 | ||
60—64 | 15 | 16 | ||
55—59 | 9 | 9 | ||
50—54 | 14 | 16 | ||
45—49 | 21 | 17 | ||
40—44 | 19 | 14 | ||
35—39 | 12 | 18 | ||
30—34 | 10 | 14 | ||
25—29 | 14 | 15 | ||
20—24 | 18 | 10 | ||
15—19 | 16 | 8 | ||
10—14 | 11 | 12 | ||
5—9 | 8 | 13 | ||
0—4 | 15 | 10 | ||
Просек : | 39,8 | 44,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 183 | 56 | 116 | 7 | 4 | 0 |
Женски | 194 | 26 | 118 | 41 | 9 | 0 |
УКУПНО | 377 | 82 | 234 | 48 | 13 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 98 | 47 | 0 | 0 | 25 |
Женски | 69 | 27 | 0 | 0 | 23 |
УКУПНО | 167 | 74 | 0 | 0 | 48 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 3 | 7 | 0 | 4 |
Женски | 0 | 0 | 8 | 1 | 2 |
УКУПНО | 1 | 3 | 15 | 1 | 6 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 1 | 3 | 4 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 4 | 3 |
УКУПНО | 0 | 1 | 4 | 8 | 4 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 0 |
Напомене
уреди→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бајмок, на којој се налазе два насеља, Бајмок и Мишићево.
Референце
уреди- ^ Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке: Географске карактеристике, Нови Сад: Матица српска, 2007; стр. 279
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.