Музеј 4. јули
Музеј „4. јули“ је био музеј, који је од 1950. до 2003. године постојао у Београду. Налазио се у Булевару кнеза Александра Карађорђевића бр. 10/а у кући Владислава Рибникара, у којој су чланови Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, 4. јула 1941. године, одржали седницу на којој су донели одлуку о подизању устанка народа Југославије против окупатора. Овај дан се касније прослављао као Дан борца.
Музеј 4. јули | |
---|---|
Оснивање | 1950. |
Затварање | 2003. |
Локација | Београд Србија |
Врста | музеј |
Адреса | Булевар кнеза Александра Карађорђевића 10/а |
Кућа-музеј
уредиКућу је 1934. године саградио Владислав Рибникар. Пре избијања Другог светског рата у дворишту је ископано склониште, а сама зграда припремљена је за илегални рад. У њој су се, у првим годинама рата, крили илегалци и неко време је ту штампан Билтен Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Између осталих, у њој су живели: Едвард Кардељ, Владимир Дедијер и Иво Лола Рибар, а на спрату је била соба у којој је боравио Јосип Броз Тито. Након одласка Владислава и Јаре Рибникар у партизане, 1943. године, кућа је конфискована и у њу су се уселили немачки официри.
По ослобођењу земље, Владислав Рибникар је кућу, коју су Немци оставили празну и демолирану, поклонио Комунистичкој партији Југославије, са жељом да у њој формира музеј. Музеј је отворен 1. маја 1950. године и налазио се у саставу Музеја града Београда. Године 1982, укључен је у састав Меморијалног центра „Јосип Броз Тито“, а по његовом укидању 1996. године, укључен је у састав Музеј града Београда. Музеј је затворен за посетиоце 2000. године, а априла 2003. кућа је враћена породици Рибникар.
Фонд Рибникар је маја 2003. године, донео одлуку да у кући формира музеј листа „Политике“ и српске штампе. Тада је одлучено да се кућа реновира како би се створили услови за стварање сталне поставке, али оно још увек није почело.
Кућа је обележена спомен-плочом, а 17. маја 1965. године је проглашена за Споменик културе од изузетног значаја. Испред зграде је постављен споменик „Позив на устанак“, рад вајара Војина Бакића.
Галерија
уреди-
Споменик „Позив на устанак“ рад вајара Војина Бакића]]
Референце
уредиЛитература
уреди- Аноним (1954а). „Београдски музеји” (PDF). Годишњак Музеја града Београда. Београд: Музеј града Београда (I): 307—361. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 11. 2020. г. Приступљено 25. 07. 2018.
- Аноним (1954b). „Културно-просветне установе у Београду” (PDF). Годишњак Музеја града Београда. Београд: Музеј града Београда (I): 434—439. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 09. 2020. г. Приступљено 25. 07. 2018.
- Вукмановић Темпо, Светозар (1961). „Сећање на историјску седницу Политбироа ЦК КПЈ 4. јула 1941.” (PDF). Годишњак града Београда. Београд: Музеј града Београда (VIII): 73—84. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 08. 2020. г. Приступљено 25. 07. 2018.
- Дедијер, Владимир (1951). Дневник [2. изд., сажето у једну књигу]. Београд: Југословенска књига. COBISS.SR 32984583
- Đurin, Ljiljana (1988). Memorijalni centar Josip Broz Tito. Beograd: Memorijalni centar „Josip Broz Tito“. COBISS.SR 512446105
- Erceg-Sarajčić, Gorica (1990). „Memorijalni centar "Josip Broz Tito" — muzejsko-memorijalni sadržaji”. Informatica museologica. Zagreb: Muzejski dokumentacijski centar. 20 (3—4): 13—16. COBISS.SR 17525250
- Erceg Sarajčić, Gorica (1990). Memorijalni centar Josip Broz Tito, nastanak i perspektive (magistarski rad). Varaždin: Sveučilište u Zagrebu, Fakultet organizacije i informatike.
- Jokić, Gojko (1986). Jugoslavija : Spomenici revolucije : turistički vodič (PDF). Beograd: Turistička štampa. COBISS.SR 11699719
- Лекић, Даринка (1995). Београд, град за сва времена. Београд: Наука. COBISS.SR 34396684
- Manojlović Pintar, Olga; Radanović, Milan; Pisarri, Milovan; Lajbenšperger, Nenad; Traverso, Enzo (2013). Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941-44. Priručnik za čitanje grada (ur. Rena Rädle i Milovan Pisarri) (PDF). Beograd: M. Radanović (Pekograf). COBISS.SR 196788236
- Organizovanje poseta Memorijalnom centru „Josip Broz Tito“. Beograd: Radna grupa organa i organizacija Federacije, SR Srbije i Gradske konferencije SSRN. 1981. COBISS.SR 17620999
- Павићевић, Александра (2011). Време (без) смрти: представе о смрти у Србији 19—21. века. посебна издања, Књига 73. Београд: Етнографски институт Српске академије наука и уметности.
- Pavlović, Antica (1962). Javni spomenici na području grada Beograda [katalog]. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. COBISS.SR 512900247
- Поповић, Разуменка Зума (1981). Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945. Београд: Експорт прес. COBISS.SR 1024016515
- Рибникар, Јара (1959). „Кућа у Ботићевој улици” (PDF). Годишњак града Београда. Београд: Музеј града Београда (VI): 447—458. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 10. 2020. г. Приступљено 25. 07. 2018.
- Рибникар, Јара; Мартиновић, Војислав (1977). Музеј 4. јул 1941. : [водич]. Београд: Музеј града Београда. COBISS.SR 124530439
- Стојановић, Братислав (1955). „О споменицима Београда” (PDF). Годишњак Музеја града Београда. Београд: Музеј града Београда (II): 461—475. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 10. 2020. г. Приступљено 25. 07. 2018.
- Стојановић, Братислав (1983). „Меморијални центар „Јосип Броз Тито“ — Просторни оквири и перспективне могућности” (PDF). Годишњак града Београда. Београд: Музеј града Београда (XXX): 161—194. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 09. 2020. г. Приступљено 24. 07. 2018. COBISS.SR 178805767
- Trpković, Bojana (1985). Muzej „4. jul 1941.“. Beograd: Memorijalni centar „Josip Broz Tito“. COBISS.SR 17651975
- Trpković, Bojana (1986). „Memorijalni centar „Josip Broz Tito” : Muzej „4. jul 1941 godine”” (PDF). Vesnik : organ vojnih muzeja. Beograd: Vojni muzej (31—32): 159—163. COBISS.SR 41168903
- Cetinić, Ljiljana (2009). „Memorijalni centar Josip Broz Tito posle 1991—2008 godine”. Istinom protiv revizije narodnooslobodilačke borbe u Jugoslaviji, 1941—1945: zbornik radova (ur. Mladenko Colić). Beograd: Društvo za istinu o narodnooslobodilačkoj borbi i Jugoslaviji: 353—356.