Дан борца

Дан борца (мкд. Ден на борецот; словен. Dan borcev) је био државни празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и Савезној Републици Југославији, који се обележавао 4. јула.

Споменик „Позив на устанак“ испред музеја „4. јули“

Дан борца, који је називан и „празник устанка народа Југославије“, обележавао је годишњицу седнице Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, одржане 4. јула 1941. године у Београду, на којој је донета одлука о подизању оружаног устанка. Кућа у којој је одржана ова седница је после рата претворена у музеј „4. јули“.

Дан борца је за државни празник проглашен 26. априла 1956. године и обележавао се сваке године у читавој земљи. После распада СФР Југославије, постао је државни празник Савезне Републике Југославије, али се касније обележавао само у Србији, где је укинут 2001. године одлуком Владе Србије.

Празник се и данас, незванично, прославља у организацији Савеза удружења бораца народноослободилачког рата (СУБНОР).

Поред овог празника, који се обележавао у целој Југославији, постојао је и празник под називом „Дан устанка“, који се обележавао у свакој републици и покрајини одређеног датума:

• Србија (7. јул) — оружана акција Рађевачке партизанске чете, под командом Жикице Јовановића Шпанца у Белој Цркви, код Ваљева.

• Црна Гора (13. јул) — почетак тзв. „Тринаестојулског устанка“.

• Словенија (22. јул) — оружана акција Рашичке партизанске чете код Тацена, у близини Љубљане.

• Босна и Херцеговина (27. јул) — напад герилских одреда Босанске крајине на Дрвар, Босанско Грахово и Оштрељ и њихово ослобођење.

• Хрватска (27. јул) — напад герилских одреда из околине Доњег Лапца на Срб.

• Македонија (11. октобар) — оружана акција Прилепског партизанског одреда у Прилепу.

Литература

• Војна енциклопедија том II. Београд: Редакција Војне енциклопедије. 1971. 
• Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том I. Београд: „Народна књига”. 1980.