Википедија

Дан борца

Дан борца (мкд. Ден на борецот; словен. Dan borcev) познат и као празник устанка народа Југославије је био државни празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) и Савезној Републици Југославији (СРЈ) који се 1956. до 1997. празновао 4. јула.[1][2]

Дан борца
Споменик Позив на устанак испред музеја „4. јули“ у Београду
ТипДржавни празник
Званичан називДан борца
Уобичајен називПразник устанка Југославије
ЗначењеСећање на седницу Политбироа ЦК КПЈ 4. јула 1941.
Установљен26. јун 1956.
Укинут26. јун 1997.
Обележава СФР Југославија
 СР Југославија
Датум4. јул

Обележавао је годишњицу седнице Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, одржане 4. јула 1941. у Београду, на којој је донета одлука о подизању оружаног устанка. Састанак је одржан у кући Владислава Рибникара, која је после рата претворена у музеј „4. јули“.[1][2]

За државни празник Дан борца установљен је 26. јуна 1956. одлуком Савезне народне скупштине и обележавао се сваке године у читавој земљи.[1][2][3] Установљен је поводом петнаестогодишњице устанка, а приликом обележавања првог Дана борца, председник ФНРЈ Јосип Броз Тито је 3. јула 1956. Орденом народног хероја одликовао Савез бораца Народноослободилачког рата.[4][5] Укинут је 26. јуна 1997. усвајањем Закона о државним празницима Савезне Републике Југославије (пошто је Закон ступио на снагу тек 5. јула, полседњи пут је обележен 4. јула 1997).[6][7]

Поводом Дана борца 4. јула 1958. обележена је у Долини хероја на Тјентишту петнаестогодишњица битке на Сутјесци, којој је присуствовао и Гамал Абдел Насер, председник Уједињене Арапске Републике, који је боравио у посети Југославији. Том приликом Орденом народног хероја одликовано је 17 јединица НОВ и ПОЈ и извршена смотра преживелих бораца.[8][9]

Године 1960. централна прослава Дана борца одржана је 3. јула у Сремској Митровици и том приликом је Александар Ранковић, председник Савеза бораца НОР, свечано отворио спомен-гробље.[10] Двадесетагодишњица устанка 1961. свечано је прослављена 3. и 4. јула 1961. у Титовом Ужицу, где је на Тргу партизана откривен споменик Јосипу Брозу Титу.[11][12]

После распада СФР Југославије, постао је државни празник Савезне Републике Југославије, али се касније обележавао само у Републици Србији, где је укинут 2001. одлуком Владе Републике Србије. Празник се и данас, незванично, прославља у организацији Савеза удружења бораца народноослободилачког рата (СУБНОР).[13]

Поред Дана борца, који је обележаван у читавој Југославији, свака република је имала свој празник – Дан устанка, који се прослављао у знак сећања на почетак Народноослободилачке борбе на територији те републике:

Референце уреди

  1. ^ а б в Vojna enciklopedija 2 1971, стр. 334.
  2. ^ а б в Leksikon NOR 1 1980, стр. 208.
  3. ^ Службени лист ФНРЈ 27/56, 27. јун 1956. (PDF). Београд: Службени лист ФНРЈ. 1956. 
  4. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 208.
  5. ^ Председник Републике одликовао Савез бораца Орденом народног хероја. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 4. 7. 1956. стр. 1—2. 
  6. ^ Четврти јул — нерадан дан. istorijskenovine.unilib.rs. 28. 6. 1997. стр. 3. 
  7. ^ Расправа о 40 предлога закона. istorijskenovine.unilib.rs. 23. 6. 1997. стр. 3. 
  8. ^ Прослава 15-годишњице битке на Сутјесци и 4. јула - Дана борца. istorijskenovine.unilib.rs. 4. 7. 1958. стр. 1—5. 
  9. ^ „Proslava 15. godišnjice Bitke na Sutjesci: svečana dodela odlikovanja”. foto.mij.rs. n.d. 
  10. ^ Прослава дана борца. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 4. 7. 1960. стр. 1. 
  11. ^ Двадесетогодишњице устанка народа Југославије. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 4. 7. 1961. стр. 1—2. 
  12. ^ „Proslava Dana borca u Titovom Užicu: otvaranje zbora, govor predsednika Tita i odlazak”. foto.mij.rs. n.d. 
  13. ^ „Обележен Дан борца, Брнабићева и Дачић положили венце”. rts.rs. 4. 7. 2021. 
  14. ^ а б в г д Leksikon NOR 1 1980, стр. 210.
  15. ^ Leksikon NOR 1 1980, стр. 209.

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дан_борца&oldid=27556885”