Музеј 4. јули

објекат и непокретно културно добро у градској општини Савски Венац, Србија

Музеј „4. јули“ је био музеј, који је од 1950. до 2003. године постојао у Београду. Налазио се у Булевару кнеза Александра Карађорђевића бр. 10/а у кући Владислава Рибникара, у којој су чланови Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, 4. јула 1941. године, одржали седницу на којој су донели одлуку о подизању устанка народа Југославије против окупатора. Овај дан се касније прослављао као Дан борца.

Музеј 4. јули
Оснивање1950.
Затварање2003.
ЛокацијаБеоград
 Србија
Врстамузеј
АдресаБулевар кнеза Александра Карађорђевића 10/а

Кућа-музеј уреди

Кућу је 1934. године саградио Владислав Рибникар. Пре избијања Другог светског рата у дворишту је ископано склониште, а сама зграда припремљена је за илегални рад. У њој су се, у првим годинама рата, крили илегалци и неко време је ту штампан Билтен Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Између осталих, у њој су живели: Едвард Кардељ, Владимир Дедијер и Иво Лола Рибар, а на спрату је била соба у којој је боравио Јосип Броз Тито. Након одласка Владислава и Јаре Рибникар у партизане, 1943. године, кућа је конфискована и у њу су се уселили немачки официри.

По ослобођењу земље, Владислав Рибникар је кућу, коју су Немци оставили празну и демолирану, поклонио Комунистичкој партији Југославије, са жељом да у њој формира музеј. Музеј је отворен 1. маја 1950. године и налазио се у саставу Музеја града Београда. Године 1982, укључен је у састав Меморијалног центра „Јосип Броз Тито“, а по његовом укидању 1996. године, укључен је у састав Музеј града Београда. Музеј је затворен за посетиоце 2000. године, а априла 2003. кућа је враћена породици Рибникар.

Фонд Рибникар је маја 2003. године, донео одлуку да у кући формира музеј листа „Политике“ и српске штампе. Тада је одлучено да се кућа реновира како би се створили услови за стварање сталне поставке, али оно још увек није почело.

Кућа је обележена спомен-плочом, а 17. маја 1965. године је проглашена за Споменик културе од изузетног значаја. Испред зграде је постављен споменик „Позив на устанак“, рад вајара Војина Бакића.

Галерија уреди

Референце уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди