Офанзива у Подрињу (1993)

Офанзива у Подрињу је био одговор ВРС за напада на Вишеград од стране АРБиХ. [1][2] Положај Вишеграда био је незгодан због артиљеријског напада АРБиХ. ВРС је одлучила да изврши посљедњу офанзиву за сигурност Вишеграда, ВРС би одгурала АРБиХ из околине Вишеграда и све до околине Горажда.

Офанзива у Подрињу
Део Рата у БиХ

Офанзива ВРС у Подрињу
Време26. мај8. јун 1993.
Место
Исход Побједа Војске Републике Српске
Сукобљене стране
Република Српска Војска Републике Српске
Русија Руски добровољачки одреди у Југославији
Босна и Херцеговина Армија Републике Босне и Херцеговине
Команданти и вође
Република Српска Миленко Лазић Босна и Херцеговина Ферид Буљубашић
Јачина
око 6.000 око 4.000
Жртве и губици
непознато непознато
Подриње
Подриње

Ток битке

уреди

Да би се Вишеград што пре ставио под сигурну зону команда Дринског корпуса ВРС тражи додатне снаге, те крајем маја на располагању ТГ Вишеград пребачена је 1. Гардијска моторизована бригада, добро доказана у борбама око Сребренице. Нови покушај одбацивања муслиманских снага код Вишеграда је покренут 26. маја када јединице 1. 2. и 5. Подрињских лаких бригада предвођене пуковником Миленком Лазићем нападају положаје 1. Рогатичке и 1. Вишеградске бригаде АРБиХ. У року од два дана српски борци су сломили муслиманску одбрану југоисточно од Рогатице и 31. маја заузели село Међеђа где је био смештен Штаб АРБиХ, те стигли до предграђа Устипраче. До јуна четири српске бригаде завршавају чишћење територије од остатака непријатељских војника. Нова линија фронта је постављена на реци Прачи и пет километара југозападно од Рогатице. Следећи задатак ТГ Вишеград је био елиминисање мостобрана АРБиХ на десној обали Дрине, између Горажда и Чајнича. Дио 1. гардијске моторизоване бригаде и 3. Подрињске лаке бригаде нападају 43. Дринску бригаду АРБиХ, а борбе трају од 2. до 8. јуна. С обзиром на то да су постигнути веома мали напретци, офанзива је обустављена. Руски добровољци су пружали подршку у борбама са ВРС против АРБиХ.[3][4] У ВРС офанзиви, АРБиХ је изгубила око 200km².[5]

Извори

уреди
  1. ^ Борбе код Вишеграда и Рудог 1993.
  2. ^ Borbe kod Višegrada i Rudog 1993. godine
  3. ^ „Ko su ruski dobrovoljci i plaćenici koji su ratovali u Višegradu: Sudionici zvjerstava i pljački”. www.klix.ba (на језику: хрватски). Приступљено 2024-07-10. 
  4. ^ „Uloga ruskih dobrovoljaca u agresiji na BiH | Preporod.info”. preporod.info (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-07-10. 
  5. ^ Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict (на језику: енглески). Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2002. стр. 185. ISBN 978-0-16-066472-4.