Портал:Хокеј на леду/Биографија архива
Изабрани чланци
Јануар
Изабрана биографија
Всеволод Михајлович Бобров (рус. Всеволод Михаилович Бобров; Моршанск, 1. децембар 1922 — Москва, 1. јул 1979) био је један од најуспешнијих совјетских спортиста свих времена који је у спортској каријери био једнако успешан као хокејаш на леду, фудбалер, те хокејашки и фудбалски тренер. Био је члан репрезентације Совјетског Савеза која је освојила историјску прву златну медаљу на Светском првенству 1954. године. Играо је на позицијама левокрилног нападача у хокеју, и нападача у фудбалу. Заслужни је мајстор спорта Совјетског Савеза од 1948. и заслужни тренер од 1968. године. Од 1997. године члан је Куће славних хокеја на леду Међународне хокејашке федерације.
Проглашен је за трећег најуспешнијег спортисту Русије 20. века, одмах после фудбалера Лава Јашина и рвача Александра Карељина. Једна од дивизија Континенталне хокејашке лиге носи његово име (Дивизија Бобров). Једини је совјетски хокејаш који је одликован Орденом Лењина (1957. године).
Фебруар
Изабрана биографија
(48039134142).jpg)
Алекс Недељковић (енгл. Alex Nedeljkovic; Парма, Охајо, 7. јануар 1996) амерички је професионални хокејаш српског порекла. Тренутно наступа за НХЛ екипу Питсбург пенгвинси. Игра на позицији голмана.
Родио се у Парми, Охајо у српској породици која се у САД доселила из околине Љубовије. Одрастао је у Кливленду где је почео да игра хокеј у локалном клубу.
Јуниорску каријеру започео је 2012. године у екипи Плимут вејлерси која се такмичила у Онтарио хокејашкој лиги. У првој сезони освојио је награду за најбољег младог голмана са просечно 2,28 примљених голова по утакмици и учествовао је у ОХЛ ол-стару за новајлије.
По завршетку сезоне 2014/15 у којој је наступао за Вејлерсе, Недељковић је 27. марта 2015. године потписао трогодишњи уговор са НХЛ лигашем Каролина харикенсима. Одмах је прослеђен екипи Флорида евербледс која наступа у ЕХЦЛ лиги, где је имао професионални деби одигравиши три утакмице завршне сезоне.
Март
Изабрана биографија
Џеј Данијел Боумистер (енгл. Jay Daniel Bouwmeester; Едмонтон, 27. јул 1983) је бивши професионални канадски хокејаш на леду који игра на позицији одбрамбеног играча. Хокејом се професионално бави од 2002. године.
На улазном драфту НХЛ лиге одржаном у јулу 2002. у Торонту одабрала га је екипа Флорида пантерса као трећег пика у првој рунди. Већ у следећој сезони дебитовао је у професионалном хокеју у дресу Пантерса, а први професионални погодак постигао је на утакмици играној 11. новембра 2002. против чикашких Блекхокса. Већ у првој сезони са Пантерсима одиграо је све 82 утакмице, постигао 4 гола и 12 асистенција и поставио нови рекорд у историји франшизе по броју одиграних утакмица једног руки-играча. У редовима Пантерса провео је наредних 7 сезона, а изузетак је била сезона 2004/05. која због локаута није ни одиграна, а Боумистер је у том периоду играо за АХЛ лигаше Сан Антонио рампејџе и Чикаго волвсе. У периоду између 2009. и 2013. играо је за канадске Флејмсе из Калгарија, а од другог дела сезоне 2012/13. игра у дресу Сент Луис блуза. Тек у дресу Блуза успео је да по први пут избори пласман у доигравање за Стенлијев трофеј, а то му је пошло за руком тек након одигране укупно 762 утакмице у регуларном делу сезоне (ипак није оборио рекорд Финца Олија Јокинена који је у плејоф серији дебитовао тек након одиграних 799 утакмица у лигашкој фази).
Април
Изабрана биографија
Аркадиј Иванович Чернишов (рус. Арка́дий Ива́нович Чернышёв; Нижњи Новгород, 16. март 1914 − Москва, 17. април 1992) био је совјетски фудбалер и хокејаш на леду и један од најистакнутијих совјетских хокејашких тренера. Сматра се оцем совјетске школе хокеја на леду. Заслужни мајстор спорта Совјетског Савеза од 1948. године, те заслужни тренер од 1956. године.
Спортску каријеру започиње као фудбалер 1929. године, а највеће фудбалске успехе остварио је играјући за Динамо из Москве (1936−1941) и Динамо из Минска (1945−1948). Освојио је две титуле националног првака у фудбалу (1937. и 1940. године)
Као хокејаш играо је свега три године у московском Динаму (1946−1949) са којим је освојио титулу националног првака 1947. године. Паралелно са играчком каријером радио је и као хокејашки тренер. Занимљиво је да је Чернишов стрелац првог гола прве сезоне првенства Совјетског Савеза у хокеју на леду (сезона 1946/47). На месту тренера московског Динама провео је пуних 28 година у континуитету, од 1946. до 1974. године и једини је хокејашки тренер са том статистиком у историји совјетског хокеја. У тих 28 година Московљани су освојили две титуле националног првака, 9 пута су били другопласирани, а чак 13 пута трећепласирани тим домаћег првенства. Екипа је играла у 8 финала националног купа, од чега су се два пута пењали на највиши степен победничког постоља у том такмичењу.
Мај
Изабрана биографија
Џозеф Ерик Торнтон (енгл. Joseph Eric Thornton; рођен 2. јула 1979. у Сент Томасу, Онтарио) је бивши канадски професионални хокејашки центар и алтернативни капитен Сан Хозе шаркса у НХЛ-у. На драфту 1997. одабран је као први пик од стране Бостон бруинса са којима је одиграо првих седам сезона у најјачој хокејашкој лиги света (три сезоне им је био капитен). У току сезоне 2005/06 трејдован је у Сан Хозе шарксе у замену за тројицу младих играча. Исте сезоне освојио је Арт Росов трофеј као играч са највише освојених поена у лиги и Хартов меморијални трофеј као најкориснији играч лиге (МВП).
Одличан преглед терена, сјајна контрола пака, прецизни пасови и изузетан нападачки стил игре допринели су да брзо постане један од најбољих и најтраженијих центара у лиги. Због своје висине од 193 центиметара и преко 100 килограма тежине од навијача је добио надимак Џамбо Џо.
Са ајкулама је у сезони 2015/16 освојио титулу шампиона западне конференције и играо своје прво Стенли куп финале (поражени су од Питсбурга 4-2). Са репрезентацијом Канаде освојио је олимпијско злато на зимским олимпијским играма 2010. у Ванкуверу. На шампионату света у хокеју 2005. године у Аустрији, где је национални тим Канаде освојио сребрну медаљу, Торнтон је проглашен за најкориснијег играча турнира (МВП; 6 голова, 10 асистенција).
Јун
Изабрана биографија
Патрис Бержерон-Клери' (фр. Patrice Bergeron-Cleary; Л'Ансјен Лорет, 24. јул 1985) бивши је професионални канадски хокејаш на леду који игра на позицији централног нападача.
На улазном драфту НХЛ лиге који је 2003. одржан у Нешвилу одабрала га је као 45. пика у другој рунди екипа Бостон бруинса, тим у чијем дресу је дебитовао као професионалац већ у сезони 2003/04. Са бостонском екипом освојио је трофеј Стенли купа у сезони 2010/11. У јулу 2013. Бержерон је продужио уговор са Бруинсима на наредних 8 сезона. Вредност уговора је 52 милиона америчких долара, односно 6,5 милиона долара по сезони.[1] Поред бостонског тима у каријери је играо још и за Провиденс бруинсе у АХЛ лиги (због локаута у НХЛ лиги у сезони 2004/05) и за швајцарски Лугано у НЛА лиги (локаут 2012/13).
У дресу репрезентације Канаде освојио је све најважније трофеје, почев од титуле јуниорског, а потом и сениорског светског првака, па до двоструке олимпијске титуле (на ЗОИ 2010. у Ванкуверу и ЗОИ 2014. у Сочију). Био је део Тима Канаде који је освојио прво место на Шпенглеровом купу 2012. године.
Након освајања Стенлијевог трофеја у јуну 2011. постао је 25. чланом престижне „Златне тројке“, признања које се додељује играчима који су током каријере успели да освоје три најважнија трофеја у хокеју на леду Стенли куп, светско и олимпијско злато.
Јул
Изабрана биографија
Виктор Григорјевич Шувалов (рус. Виктор Григорьевич Шувалов; Рузајевка, 15. децембар 1923 — 19. април 2021) био је совјетски хокејаш на леду и фудбалер и члан репрезентације Совјетског Савеза која је освојила историјску прву златну медаљу на Светском првенству 1954. године. Играо је на позицији централног нападача. Заслужни мајстор хокејашког спорта Совјетског Савеза од 1953. године, и заслужни мајстор спорта фудбала од 1951. године.
Хокејом је почео да се бави у Чељабинску 1947. године где је и заиграо за локални Дзержинец. Након две сезоне у том клубу прелази у, у то време елитни војни клуб ХК ВВС МВО за који је играо 4 сезоне. Од 1953. до 1957. наступао је у дресу московског ЦСКА у ком је играо заједно са Бобровим и Бабичем. Освојио је укупно 5 титула националног првака Совјетског Савеза (1951—1953, 1955. и 1956) и четири титуле победника националног купа (1952, 1954—1956), а у првенствима Совјетског Савеза одиграо је укупно 150 утакмица и постигао чак 222 гола. Играчку каријеру завршио је као тренер-играч у калињинском СКА. Радио је и као селектор репрезентације Румуније у периоду 1973−1975. године.
За репрезентацију Совјетског Савеза играо је 4 сезоне, од 1954. до 1957, одигравши 51 утакмицу уз постигнутих 40 голова. Са репрезентацијом је освојио две титуле светског првака на СП 1954. и СП 1956. и сребро на СП 1955, а на светским првенствима одиграо је 15 утакмица и постигао 13 голова. Највећи успех остварио је на ЗОИ 1956. у италијанској Кортини д'Ампецо где је селекција Совјетског Савеза освојила златну медаљу. На том олимпијском турниру одиграо је 7 утакмица и постигао 5 голова.
Август
Изабрана биографија
Гордон „Горди“ Хау (енгл. Gordon "Gordie" Howe; Флорал Саскачеван, 31. март 1928 — Толидо Охајо, 10. јун 2016) био је професионални канадски хокејаш на леду који је играо на позицији деснокрилног нападача.
Од 1946. до 1980. играо је 26 сезона у Националној хокејашкој лиги (NHL) и шест сезона у Светској хокејашкој асоцијацији (WHA); својих првих 25 сезона је провео у Детроит ред вингсу. С надимком „Господин хокеј“, Хау се често сматра најкомплетнијим играчем који је икада играо ову игру и једним од највећих свих времена. Када је отишао у пензију, његових 801 голова, 1049 асистенција и 1850 укупних поена били су NHL рекорди који су стајали све док их није оборио Вејн Грецки, који је и сам био главни шампион Хауовог наслеђа. Као NHL All-Star 23 пута, он и даље држи NHL рекорд по одиграним сезонама, а његов рекорд свих времена у броју NHL одиграних утакмица од 1.767 надмашио је само Патрик Марло 2021. Године 2017, Хау је проглашен за једног од „100 најбољих NHL играча“.
Шест пута је освајао Арт Росов трофеј као најефикаснији играч регуларног дела сезоне (1950/51-53/54, 56/57 и 62/63) и шест пута је освајао Хартов меморијал као МВП лиге (1951/52, 52/53, 56/57, 57/58, 59/60 и 62/63)
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар
Портал:Хокеј на леду/Биографија децембар 2024.
- ^ „Bruins Sign Bergeron to Eight-Year Contract Extension Through 2021-22 Season”. bostonbruins.com. Boston Bruins. 12. 7. 2013. Приступљено 31. 8. 2013.