Портал:Црна Гора/Биографија 27
Митар Мартиновић (Бајице, Цетиње, 8. септембар 1870 — Београд, 11. фебруар 1954.) је био црногорски дивизијар и касније дивизијски генерал Југословенске војске.
Кадетску школу завршава у Милану, а Артиљеријско-инжињеријску и Војну академију у Торину. Био је шеф дворске војне куће, а касније предсједник владе, министар војни, и министар вањских послова Црне Горе.
При опсади Скадра током Првог балканског рата командује Приморским одредом.
Почетком Првог свјетског рата је командант Херцеговачког и Дринског одреда. Затим је делегат код руске Врховне команде, а током одбране Ловћена командује Которским одредом.
У војску нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је примљен 1919. у чину генерала. Обавља послове помоћника команданта армијске области. Пензионисан је 1921.
Одликован је Златном медаљом Милоша Обилића и другим одликовањима.
Написао је дјело: Упутство војничком старешинству за васпитање војске у војном духу и дисциплини, Цетиње, 1900.