Предсједник Владе Црне Горе
Предсједник Владе Црне Горе је први човјек Владе Црне Горе. Он руководи радом Владе и предсједава њеним сједницама, представља државу у земљи и иностранству.
Предсједник Владе Црне Горе | |
---|---|
![]() | |
Резиденција | нема званичне резиденције |
Предлагач | Скупштина Црне Горе |
Дужина мандата | 4 година, неограничен број пута |
Функција | Предсједник Владе |
Претходник | Здравко Кривокапић (ванстраначка личност) |
Основано | 20. март 1879. |
Први званичник3 | Божо Петровић-Његош |
Плата | 15.522 долара годишње[1] |
Веб-сајт | www.gov.me/predsjednik |
Прије избора на то мјесто, Скупштини Црне Горе излаже експозе у коме наводи реалне циљеве владе. Будућег предсједника Владе Црне Горе по Уставу предлаже предсједник Црне Горе послије консултација са свим посланичким клубовима у парламенту.
Од 28. априла 2022. на функцији премијера се налази Дритан Абазовић, лидер Уједињене реформске акције.
Књажевина Црна ГораУреди
Ред | Слика | Име | Животни век | Трајање мандата | Странка | Напомена | |
---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | Божо Петровић-Његош | 1846–1929 | 20. март 1879 | 19. децембар 1905 | Нема | Влада Б. Петровића Његоша | |
Предсједници Министарског савјета 1905 - 1910 | |||||||
2 | Лазар Мијушковић (1° мандат) |
1867–1936 | 19. децембар 1905 | 24. новембар 1906 | Нема | I влада Л. Мијушковића | |
3 | Марко Радуловић | 1866–1935 | 24. новембар 1906 | 1. фебруар 1907 | Народна странка | Влада М. Радуловића | |
4 | Андрија Радовић (1° мандат) |
1872–1947 | 1. фебруар 1907 | 17. април 1907 | Народна странка | I влада А. Радовића | |
5 | Лазар Томановић | 1845–1932 | 17. април 1907 | 28. август 1910 | I и II влада Л. Томановића |
Краљевина Црна ГораУреди
Ред | Слика | Име | Животни век | Трајање мандата | Странка | Напомена | |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Предсједници Министарског савјета 1910 - 1916 | |||||||
5 | Лазар Томановић | 1845–1932 | 28. август 1910 | 19. јун 1912 | II, III и IV влада Лазара Томановића | ||
6 | Митар Мартиновић | 1870–1954 | 19. јун 1912 | 8. мај 1913 | Војни намесник за краља | Влада М. Мартиновића | |
7 | Јанко Вукотић | 1866–1927 | 8. мај 1913 | 20. децембар 1915 (ст. кл.) | Војни намесник за краља | I, II и III влада Ј. Вукотића | |
8 | Лазар Мијушковић (2° мандат) |
1867–1936 | 20. децембар 1915. (ст. кл.) | од почетака јануара 1916 у егзилу | Нема | II влада Л. Мијушковића у егзилу настављен мандат |
Након капитулације Црне Горе Централним Силама Влада је отпочела рад у егзилу, а наставила га је и после 1918. након одлуке Подгоричке скупштине да се Црна Гора присаједини Краљевини Србији.
У егзилуУреди
Ред | Слика | Име | Животни век | Трајање мандата | Странка | Напомена | |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Предсједници Министарског савјета 1916 - 1922 | |||||||
8 | Лазар Мијушковић (2° мандат) |
1867–1936 | од почетака јануара 1916 у егзилу | 12. мај 1916 | Нема | II влада Л. Мијушковића у егзилу настављен мандат | |
9 | Андрија Радовић (2° мандат) |
1872–1947 | 12. мај 1916 | 17. јануар 1917 | Народна странка | II влада А. Радовића | |
10 | Мило Матановић (2° мандат) |
1879–1955 | 17. јануар 1917 | 11. јун 1917 | Војни намесник за краља | Влада М. Матановића | |
11 | Евгеније Поповић | 1842–1931 | 11. јун 1917 | 17. фебруар 1919 | Нема | Влада Е. Поповића | |
12 | Јован Пламенац | 1853–1935 | 17. фебруар 1919 | 28. јун 1921 | Права народна странка | I, II и III влада Ј. Пламенца | |
13 | Милутин Вучинић | 1869–1922 | 28. јун 1921 | 14. септембар 1922 | Војни намесник за краља | Влада М. Вучинића | |
14 | Анто Гвозденовић | 1853–1935 | 14. септембар 1922 | Војни намесник за краља | Када је Вучинић умро, августа 1922. године, Јован Пламенац се 16. септембра 1922. прогласио за предсједника владе одбивши да призна краљицу Милену за намјесника. Краљица је декретом од 23. септембра 1922. за предсједника владе поставила др Анта Гвозденовића и тако настају 2 сукобљене владе. Формално ове владе није нико признавао. |
Привремене владе Црне Горе унутар Краљевине Срба, Хрвата и СловенацаУреди
Марко Даковић |
од новембра 1918. до априла 1919. |
Одлуком Подгоричке скупштине 28. новембра 1918. године изабран је Извршни народни одбор, који је имао улогу привремене владе покрајине. Одбору је био предсједник Марко Даковић. Априла 1919. године власт у покрајини је преузео краљевски повјереник Иво Павићевић.
Република Црна Гора унутар ЈугославијеУреди
Црна ГораУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Kosovo’s PM is the highest paid in the region”. 19. 8. 2018.