Прва помоћ
Прва помоћ представља скуп мера и поступака којима се спасава живот и спречава даље погоршање здравља повређених и оболелих особа. Примењује се на лицу места или на безбедном одстојању од места настанка повреде или болести. Основни задатак прве помоћи је очување живота људи, односно да се унесрећена лица у што бољем стању и у што краћем временском периоду транспортују до одговарајуће медицинске установе (по могућству и најближе). Прва помоћ се разликује од стручне медицинске помоћи, а пружају је лекари, обучени спасиоци или лаици који су се задесили на месту несреће (а који би требало да буду обучени за пружање прве медицинске помоћи).
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/Sign_first_aid.svg/200px-Sign_first_aid.svg.png)
Основни циљеви прве помоћи су: отклањање узрока који угрожавају живот повређених и оболелих особа, враћање унесрећених лица у живот, њихово збрињавање, обезбеђивање оптималног транспорта итд.
Средства за прву помоћ
уредиСредства за пружање прве помоћи се деле на стандардна, приручна и импровизована.
Стандардна средства су индустријски произведена опрема и материјали који служе за заустављање крварења, превијање рана, имобилизацију повређених делова тела и сл. Овде спадају: разне врсте завоја, газе, ханзапласт, леукопласт, маказе, троугле мараме, тубуси, маске, рукавице, Шанцова крагна итд. Приручна и импровизована средства нису примарно намењена за пружање прве помоћи, али се често користе у недостатку или као допуна стандардним средствима. Ту спадају: комади разних тканина и одеће, шаторско крило, комади дрвета, метала итд.
Преглед и тријажа
уредиПреглед у првој помоћи служи за утврђивање стања унесрећених особа и врсте и стања њихових повреда и обољења. Пре тога се врши процена евентуалних опасности по унесрећене и спасиоце на месту несреће, сагледавају се околности на месту догађаја и утврђују сви фактори битни за спасавање живота и збрињавање повреда. Током прегледа се настоје избећи присутне опасности (струјни каблови, ватра, опасне материје, претеће зарушавање) и избегавају се превиди у процени општег стања и стања повреда унесрећених лица. Током прегледа се утврђује стање свести, виталне функције (дисање и рад срца) и врши се тзв. „детаљан преглед“ којим се траже скривене или тешко доступне отворене и затворене повреде.
Тријажа представља разврставање повређених и оболелих особа у одговарајуће групе. Ова фаза следи након прегледа, а разврставање се врши на основу врсте повреда, врсте и хитности потребних мера прве и стручне медицинске помоћи и на основу врсте и хитности транспорта. У зависности од тога постоје четири реда хитности за указивање прве помоћи и транспорт до медицинске установе.
Први ред хитности чине: привидна смрт и бесвесна стања, стања праћена гушењем, спољашње и унутрашње крварење са знацима искрварености, повреде главе праћене несвестицом, отворене повреде телесних дупљи, краш повреде, болести и повреде које прате знакови акутног абдомена (упала слепог црева, прскање чира, повреде трбушних органа), тровања у почетној фази.
У други ред хитности спадају: крварења без знакова искрварености, отворени преломи костију и зглобова, обимније повреде меких ткива, тешке опекотине и смрзотине и повреде настале као последица зрачења.
У трећи ред хитности спадају: ране са слабим крварењем, опекотине до 40% површине тела, мање смрзотине и лакше повреде удружене са озрачењем.
Четврти ред хитности чине: повреде кичменог стуба и кичмене мождине, затворене повреде карлице, затворени преломи костију и уганућа и ишчашења зглобова.
Види још
уредиЛитература
уреди- С. Солдатовић, С. Киатанић: Принципи прве помоћи, Југословенски Црвени крст, Београд 1997.
- Т. Лазаревић: Приручник прве помоћи за студенте медицине и стоматологије, Нови Сад