Санта Роса (Калифорнија)
Санта Роса (енгл. Santa Rosa) град је у америчкој савезној држави Калифорнија и седиште округа Сонома. По попису становништва из 2010. у њему је живело 167.815 становника.[1] Статистичка област Санта Роса има 486.630 становника, што га чини 12. по величини у Калифорнији и 105. по величини у Сједињеним Државама.[1]
Санта Роса City of Santa Rosa | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Сједињене Америчке Државе |
Федерална јединица | Калифорнија |
Округ | Сомона |
Основан | 26. март 1868 |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 167.815 |
— густина | 1.608,24 ст./km2 |
Агломерација (2010.) | 486.630 |
Географске карактеристике | |
Координате | 38° 26′ 55″ С; 122° 42′ 17″ З / 38.448611° С; 122.704722° З |
Временска зона | UTC-8, лети UTC-7 |
Апс. висина | 50 m |
Површина | 104,347 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Сузан Горин |
Географија
уредиСанта Роса налази се на 38° 26' 55" северне географске ширине и 122° 42' 17" источне гоеграфске дужине. Према попису бироа САД, град има укупну површину од 104,6 km², од чега је 103,9 km² је земљиште, и 0,25 ha је вода. Санта Роса се налази на надморској висини од 164 ft (50 m). Град је део региона Северна обала, који укључује и градове као што су Сонома, Хеалдсбург и Себастопол. Лежи дуж пута 101, око 90 км, северно од Сан Франциска преко Голден Гејт моста.
Сеизмичност
уредиДва земљотреса магнитуде од 5,6 и 5,7 потресли су Санта Росу, 1. октобра 1969, било је оштећено око 100 објеката. То је био најјачи земљотрес у граду од 1906. епицентар је био око 3 км, северно од Санта Росе.
Историја
уредиПрво познато стално европско насеље било је имање породице Кариљо. У 1830-им, током периода владавине Мексика, породица Марије Лопез де Кариљо изградила је кућу на ранчу Кабеза де Санта Роса на месту онога што је касније постало центар града Санта Роса.
Демографија
уредиПрема попису становништва из 2010. у граду је живело 167.815 становника, што је 20.220 (13,7%) становника више него 2000. године.
Састав становништва – Санта Роса | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2010.[1] | 2000.[1] | ||||||
Укупно | 167 815 (100,0%) | 147 595 (100,0%) | |||||
Белци | 100 126 (59,66%) | 104 581 (70,86%) | |||||
Хиспаноамериканци | 47 970 (28,59%) | 28 318 (19,19%) | |||||
Азијати | 8 746 (5,212%) | 5 675 (3,845%) | |||||
Остали | 6 894 (4,108%) | 5 844 (3,959%) | |||||
Афроамериканци | 4 079 (2,431%) | 3 177 (2,153%) |
Партнерски градови
уредиВиди још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
- Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
- Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
- Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
- Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.