Ставангер (норв. Stavanger) је по величини и значају четврти град у Норвешкој. Град је у оквиру покрајине Западне Норвешке и седиште округа Рогаланд.

Ставангер
норв. Stavanger
Знаменитости Ставангера
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Норвешка
ПокрајинаЗападна Норвешка
ОкругРогаланд
Основан1125.
Становништво
Становништво
 — 2011..126.469
 — густина1.781,25 ст./km2
Агломерација197.852
Географске карактеристике
Координате58° 57′ 48″ С; 5° 43′ 08″ И / 58.963333° С; 5.718889° И / 58.963333; 5.718889
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина0-80 m
Површина71 km2
Ставангер на карти Норвешке
Ставангер
Ставангер
Ставангер на карти Норвешке
Веб-сајт
www.stavanger.kommune.no

Град Ставангер је 2011. године имао око 125 хиљада становника у управним границама.

Има статус града од 1125. Ставангер је добио на значају у другој половини 20. века, након откривања нафте у Северном мору и данас представља средиште нафтне индустрије у Норвешкој. 2008. године град је био европска престоница културе. У њему се налази и најстарија катедрала у Норвешкој.

Географија

уреди

Град Ставангер се налази у југозападном делу Норвешке. Од главног града Осла град је удаљен 550 km западно.

Рељеф: Ставангер се налази на југозападној обали Скандинавског полуострва. Град се развио на дну залива, у невеликој равници уз море. Сам град је мало бреговитији, па се надморска висина града креће од 0 до 80 м надморске висине.

Клима: Клима у Ставангеру је умерено континентална са утицајем Атлантика и Голфске струје. Има приморску климу.

Воде: Ставангер се развио као морска лука у дну истоименог омањег залива, дела Северног мора. Градско језгро образовало се између мора и омањег језера Брејаватнет.

Историја

уреди

Први трагови насељавања на месту данашњег Ставангера јављају се у доба праисторије. Данашње насеље основано је у средњем веку, 1125. године. Већ у датој епоси град је великог значаја и као лука и трговиште и као верско средиште. 1120. године ту је основана и епископија.

Од 16. века и времена реформације град губи на значају и то траје до новијег времена.

Током петогодишње окупације Норвешке (1940—45) од стране Трећег рајха град и његово становништво су више страдали у односу на друге градове у држави. Разлог овоме била је стратешка важност града.

Нови полет Ставангер доживљава у од 1969. године и проналаска нафте у Северном мору. Како је Ставангер био и остао главна испостава за нафтна поља у норвешким водама Северног мора то је довело до наглог процвата града, који траје и данас. Последњих деценија Ставангер се развио у савремен град, један од најбогатијих у Европи.

Становништво

уреди

Данас Ставангер има око 125 хиљада у градским границама, што је 2,5 пута више него пре пола века. Град са околним предграђима готово 200 хиљада. Последњих година број становника у граду се повећава по годишњој стопи од 1,5%, а у случају предграђа ово је и више.

Етнички састав: Становништво Ставангера је до пре пар деценија било било готово искључиво етнички норвешко. Међутим, бројни усељеници из страних земаља изменили су састав становништва. Тако данас етнички Норвежани чине 85% градског становништва, а усељеници око 15%. Најбројнији међу њима су Пољаци, Британци и Турци.

Верски састав: Већина становника Ставангера су припадници протестантске Цркве Норвешке. Потом следе атеисти и римокатолици.

Привреда

уреди

Привреда Ставангера и данас зависи од мора. То обухвата и традиционалне делатности, везане за луку и риболов, али и за нафтну индустрију на Северном мору, која се развија последњих 50-ак година.

Са порастом величине и значаја града као важне делатности јављају се и трговина и услуге.

Градске знаменитости

уреди

Ставангер има очувано старо језгро, али оно није значаја као у случају Осла или Бергена. Од грађевина најпознатија је Саборна црква, најстарија у Норвешкој.

Међутим, током протеклих деценија град је много уложио у област културе и туризма. Ово је награђено тиме што је Ставангер, заједно са Ливерпулом, 2008. године град је био европска престоница културе.

Партнерски градови

уреди

Галерија

уреди

Спољашње везе

уреди