Шепшин

Шепшин
Шепшин;
	Зграда основне школе „Момчило Живојиновић“ и дрвени звоник.
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Младеновац
Становништво
— 2011.	736
Географске карактеристике
Координате	44° 32′ 19″ С; 20° 42′ 09″ И / 44.5385° С; 20.7025° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Шепшин Шепшин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11433
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Шепшин је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 736 становника.

Историја

Шепшин се налази јужно од Гроцке. Шепшин је свакако новије насеље. Предање нам говори да су први досељеници, кад су овде дошли, наишли на маџарске куће. У арачким списковима из првих десетина 19.века помиње се Шепшин који је 1818.г. имао 16 а 1822.г. 20 кућа. По попису из 1921.г. село је имало 134 куће са 918 становника. За најстарије породице сматрају се Крњићи-Милушићи. Стара су породица и Тинугићи, од које данас нема потомака. Остале су породице досељене и то: Ратковићи из Лисица (Драгачево); Јаношевци од новог Пазара, који су најпре населили у ужичком округу, па их је отуд раселио књаз Милош зато што су пљачкали Турке; Гајићи су из Црнића одакле је побегао њихов предак Гаја. Јеремијићи су старином од Лесковца; Ристићи од Тимока. Село има своју школу од 1893. године.. (подаци крајем 1921. године).^[1]^[2]

Демографија

У насељу Шепшин живи 673 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (41,0 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 240 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.214
1953.	1.248
1961.	1.247
1971.	1.114
1981.	979
1991.	956	891
2002.	855	913

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	843	98,59%
Црногорци	1	0,11%
Хрвати	1	0,11%
непознато	6	0,70%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	1
80+	7	17
75—79	8	18
70—74	30	37
65—69	26	33
60—64	31	25
55—59	19	24
50—54	34	24
45—49	45	20
40—44	35	26
35—39	33	37
30—34	22	23
25—29	17	18
20—24	24	17
15—19	31	27
10—14	29	28
5—9	27	25
0—4	13	24
Просек :	41,0	42,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	244	253	269	275	256	244	240

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	50	50	22	36	36	26	11	4	1	4	3,56

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	362	96	224	28	12	2
Женски	347	43	220	79	4	1
УКУПНО	709	139	444	107	16	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	239	122	0	0	37
Женски	194	147	0	0	12
УКУПНО	433	269	0	0	49
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	7	18	0	30
Женски	1	0	8	1	3
УКУПНО	5	7	26	1	33
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	8	2	4
Женски	0	4	0	5	12
УКУПНО	0	6	8	7	16
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	1
Женски	1	0	0	0
УКУПНО	5	0	0	1

Познати становници

Александар Виторовић, књижевник и новинар

Галерија

Зграда поште
Поглед на село
Зграда основне школе „Момчило Живојиновић“
Дрвени звоник
Поглед на село
Спомен-чесма
Поглед на село

Референце

^ Подаци узети из: „насеља“ књ. II (П. Николић: Околина Београда) и из „Летописа“ сала Шепшин, Бр.658
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Извор: Монографија Подунавске области 1812—1927, саставио др Владимир Марган бив. председник Обласног одбора, комесар обласне самоуправе, објављено (1927. г.) „Напредак Панчево,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999. г.).

Летопис период 1812—2009. године. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[1] Подаци узети из: „насеља“ књ. II (П. Николић: Околина Београда) и из „Летописа“ сала Шепшин, Бр.658

[2] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]