Ђедовци
Ђедовци су насељено мјесто у општини Соколац, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 22 становника.[1]
Ђедовци | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Источно Сарајево |
| Општина | Соколац |
| Становништво | |
| — 2013. | 22 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 51′ 15″ С; 18° 50′ 27″ И / 43.85417° С; 18.84083° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 940-1.005 m |
| Површина | 6,67 km2 |
  Ђедовци Ђедовци на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 057 |
Географија уреди
Налази се на 940-1.005 метара надморске висине, површине 6,67 км2, удаљено око 15 км од општинског центра. Припада мјесној заједници Бјелосављевићи. Разбијеног је типа, а засеоци су Ђокића брдо и Трноваче. Смјештено је на брежуљкастом терену, испод брда Витањ. Становништво се углавном бави сточарством. У Ђедовцима је велика локва за појење стоке, која је, према казивању најстаријих мјештана, само двапут пресушила. Најближа школа налази се у Сокоцу, а цркве у селима Озерковићи (манастир Озерковићи) и Обртићи (општина Рогатица). У атару постоји гробље. Село је електрифицирано шездесетих година 20. вијека, а бежична телефонска мрежа уведена је 1997/1998. године. Кроз атар пролази магистрални пут Подроманија-Устипрача. Мјештани су се снабдијевали водом из бунара, а крајем 2019. село је прикључено на водовод Озерковићи.[2]
Историја уреди
На подручју села откривена су два тумулуса с краја средњег или почетка касног бронзаног доба и два тумулуса из млађег гвозденог доба. Уз сеоско гробље налази се неколико утонулих стећака. Солунски добровољци били су: Благоје и Миле Ђокић, Васо, Марко и Миливоје Тошић. У Другом свјетском рату село је спаљено, а погинуло је девет бораца Народноослободилачке војске Југославије и четири цивила. Из Ђедоваца су народни хероји: Миланко Витомир, Данило Ђокић и Милан Шарац. У Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. погинуо је један борац Војске Републике Српске.[2]
Становништво уреди
Ђедовци су 1879. имали пет домаћинстава и 56 становника (православци); 1910. - 94 становника; 1948. - 153; 1971. - 72; 1991. - 35 (Срби); 2013. - 15 домаћинстава и 22 становника. Породица Витомир слави Светог Игњатија; Ђокић, Шарац - Аранђеловдан; Станар - Јовањдан; Тошић - Томиндан. Према предању, породица Витомир је најстарија у селу, а дошла је из села Краљево Поље код Хан Пијеска. Ђокићи су из Подилијака код Праче, а Тошићи из сусједног села Жљебови. Породица Станар доселила се из Подриња, а Шарац из села Боговићи код Пала.[2]
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1910. | 94 | |
| 1948. | 153 | |
| 1971. | 72 | |
| 1981. | 53 | |
| 1991. | 35 | |
| 2013. | 22 | |
Знамените личности уреди
- Данило Ђокић, народни херој Југославије
- Милан Шарац, народни херој Југославије
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 15. 11. 2021. г. Приступљено 15. 11. 2021.
- ^ а б в Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 530. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе уреди
