Отворите главни мени

Јабланица лежи у централном делу Балканског полуострва, у јужном делу Србије и захвата део леве стране слива Јужне Мораве. Представља део субрегије Јужно Поморавље у ширем смислу, а захвата простор сливова реке Јабланице и њених притока. Област је добила назив управо по реци Јабланици која протиче дуж целе њене територије и даје јој основни печат.

Физичко-географске одликеУреди

РељефУреди

У рељефу Јабланице могу се издвојити два различита дела са доста изразитом границом међу њима. Они се међусобно разликују у више погледа. Један од њих је равничарски и заузима североисточни и источни део области, а други је брдско-планински и простире се на западу, југозападу и југу.

Бошњачко поље лежи у североисточном делу области. Представља западни део Лесковачке котлине. Тектонски облици рељефа представљени су и планинама које ограничавају Јабланицу. То су планине Гољак (1 181 m) на југу, Кукавица на југоистоку (1 441 m), Радан (1 409 m) на северозападу и Мајдан на западу. Гољак планина представља систем планинских врхова који заузимају југозападне, јужне и југоисточне пределе Јабланице. Ови врхови су развође реке Јабланице према Кривој реци па представљају границу Јабланице и области косовског Поморавља.

Радан планина протеже се на северозападу од Лебана. Она је хорст планина изграђена од кристаластих шкриљаца. Шкриљци су у северозападном делу области (сливови Гајтанске и Пусте реке) прекривени наслагама терцијарних еруптива, андезита и туфова. Еруптиви су саставни делови андезитског масива, површине 750 km2, који се протеже и у сливу Косанице. У планинском простору Радана могу се издвојити ужа и шира зона. Ужа зона захвата површину од 25 km2, а простире се од Соколовца до Дели воде. Има правац простирања СЗ-ЈИ на дужини од 5 km. Шира зона има дужину од 11 km од села Власа до села Ображда. Она се простире на површини од 60 km2. Шире планинско подручје Радана обухвата благо заталасани простор између Арбанашке планине на северозападу, Пауновог брда на северу, Падине на североистоку, Големог рида на истоку, Петковца на југоистоку, долине Гајтанске реке и превоја Врата на југу. Већи нагиби и изразитија дисекција рељефа су на северном него на јужном делу планине.

Огранци Радана спуштају се ка рекама Косаници и Топлици на северу, Јабланици на југу и Пустој реци на југоистоку. Површи на планини имају степеничасто простирање.

Планина Мајдан, са правцем пружања југ-север, чини развође између сливова Јабланице и Косанице. Источно од ове планине, а изнад рудника Леце, налази се Расовача (814 m), најмања планина у Јабланици. На планинама Јабланице велика је дисецираност морфолошких облика, створена радом спољашњих и унутрашњих сила.

На територији области присутни су и палеовулкански облици рељефа. Током терцијара западни део ове области био је вулкански активан. Ова активност је у вези са тектонским дислокацијама које пресецају ову територију. Најкрупнији остатак вулканске активности је оштра купа Мркоњског виса (1 017 m) која се налази у изворишту реке Јабланице, код Тулара. Купа је изграђена од трахитских стена. То је заправо стари нек или дајк који је испран ерозијом и денудацијом.

Најмаркантнији флувијално-денудациони облици рељефа у области су речне долине. Истичу се долине река Јабланице, Туларске, Бањске, Газдарске и Шуманске. Оне су композитне и клисурасте. Долинске стране долина Јабланице, Туларске, Газдарске и Шуманске реке, састављене од кристаластих шкриљаца, дисециране су попречним долинама притока. Својом лепотом посебно се истичу долине Газдарске и Шуманске реке.

Долина Шуманске реке одликује се котлинастим алувијалним проширењима са песковитим плажама али и вировима већих дубина. Клисураста долина Бањске реке дубока је до 900 m. Њене долинске стране местимично су нагнуте до 50° и разбијене споредним долинама које су често на ушћима скоро висеће. Корита брзих планинских поточића имају местимично јаче изражене прагове због чега се формирају лепи мали слапови и водопади. На ушћима ових потока у Бањску реку наилази се и на џиновске лонце.[1]

РеференцеУреди

  1. ^ Јовић, Горан (2005). Туристички потенцијали насеља Јабланице. Ниш: Природно-математички факултет. стр. 29—33. ISBN 86-83481-30-1.