Википедија

Јавански мунгос

Јавански мунгос (лат. Urva javanica) је врста сисара из реда звери и породице мунгоси (Herpestidae), припада роду Urva пореклом из југоистичне Азије.[1]

Јавански мунгос
(Urva javanica)
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Подтип:
Vertebrata
Класа:
Mammalia
Надред:
Laurasiatheria
Ред:
Carnivora
Подред:
Feliformia
(нерангирано):
Aeluroidea
Инфраред:
Viverroidea
Натпородица:
Herpestoidea
Породица:
Herpestidae
Потпородица:
Herpestinae
Род:
Urva
Врста:
U. javanica

Étienne Geoffroy Saint-Hilaire, 1818
Биномно име
Urva javanica
Подврсте

U. j. javanica
U. j. exilis
U. j. orientalis
U. j. peninsulae
U. j. perakensis
U. j. rafflesii
U. j. rubifrons
U. j. siamensis
U. j. tjerapai

Распрострањеност врсте

Таксономија

уреди

Врсту је први описао у складу са правилима биномне номенклатуре 1818. године француски природњак Етјен Жофроа Сент Илер, дајући јој научно име име Ichneumon javanicus.[2] Холотип је дошао са Јаве. Касније је класификован у род Herpestes, али се сада сматра да сви азијски мунгоси припадају роду Urva.[3]

Током 19. и 20. века описано је неколико зоолошких примерака од стране научника, који се данас сматрају подврстама;

  • Herpestes exilis − француски палеонтолог Пол Жерве је описао 1841. године примерак из Да Нанг у Вијетнаму.[4]
  • Herpestes rafflesii − Џон Андерсон је 1875. године примерак са Суматре.[5]
  • Mungos rubifrons − Џоел Асаф Ален је 1909. године описао осам одраслих примерака прикупљених око планине Вуџи на острву Хајнан, Кина.[6]
  • Mungos exilis peninsulae − описана од стране немачког зоолога Ернст Шварца који је 1910. године прикупио лобању и кожу мунгоса у Бангкоку.[7]
  • Mungos siamensis − британски зоолог Сесил Боден Клос је 1917. године сакупио кожу одрасле женке мунгоса на северу Тајланда и описао ову подврсту.[8]
  • Mungos parakensis − описана од стране Клоса 1917. године на основу прикупљене коже и лобање одрасле женке мунгоса из околине Тајпинга на полуострву Малезије.[9]
  • Herpestes javanicus tjerapai − описана од стране Хенрија Јакоба Виктор Кобија 1949. године на основу прикупљеног одраслог мужјака из провинције Аћех, Суматра.[10]

Мали индијски мунгос (U. auropunctata) некада се сматрао подврстом јаванског мунгоса.[11] Док су неки научницу третирали јаванског мунгоса (Urva javanica) и малог индијског мунгоса (U. auropunctata) као једну врсту.[12] Генетска анализа узорака длаке и ткива са 18 јаванских и малих индијских мунгоса открила је да они чине две гране и да су различите врсте.[13] Река Салуен у Мјанмару је вероватно баријера између ове две врсте. Анализа митохондријске ДНК врсте Urva открила је да јавански мунгос чини сестринску групу са индијским сивим мунгосом (U. edwardsii). Јавански мунгос је вероватно еволуирао пре око 0,5 милиона година у средњем миоцену.[14]

Етимологија

уреди

Опис

уреди

Јавански мунгоси имају дужину тела од 30 до 41,5 центиметара и реп од 21 до 31,5 центиметара. Задње стопало је дугачко 6 до 7 центиметара; уши су дужине 1,8 до 3,1 центиметар. Тежина варира између 0,5 и 1 килограма, при чему су мужјаци нешто тежи од женки. Тело им је попут индијског сивог мунгоса издужено и витко, удови су релативно кратки. Боја крзна варира од жућкасто браон до тамно браон боје. Појединачне длаке имају беле и црне делове, што резултира сивом нијансом. Глава је црвенкасто смеђа; ноге су исте боје као тело или су нешто тамније.[5][8] Мужјаци имају већу, ширу главу од женки. Лобања је уска и дуга са само благо развијеним сагиталним гребеном, а мождано кућиште је такође релативно дугачко. Очи и уши су мале, на ушима има кратке длаке.[5] Њушка је шиљаста, а нос црн. Користе око дванаест различитих вокализација.[17]

Очњаци су дуги и благо закривљени. Први премолари су мали, преостали кутњаци су добро развијени и зашиљени. Реп је јак у основи и постаје све ужи према крају. Свако стопало има по пет прстију са дугим и оштрим канџама које се не могу увући. Табани су без длаке. Женке имају три пара млечних жлезда. Мали мунгоси имају аналну врећицу која је отворена позади и производи секрет јаког мириса.

 
Лобања јаванског мунгоса

Распрострањеност и станиште

уреди

Природно станиште јаванског мунгоса обухвата копнену југоисточну Азију (Тајланд, Лаос, Камбоџа, Вијетнам и Малезија), северну Суматру, Јаву где настањује подручје од 1.800 метара надморске висине. Појаве јаванског мунгоса у јужној Кини су неизвесне или се ради индијском малом мунгосу (Urva auropunctata).[1] На Тајланду је јавански мунгос фотографисан камерама у разним стаништима, укључујући мешовите листопадне шуме, суве зимзелене шуме, као и на напуштеним плантажама и пољима ананаса.[18]

Јавански мунгос је додат на листу инвазивних врста Европске уније 2016. године.[19] То значи да се ова врста не може увозити, узгајати, транспортовати, комерцијализовати или намерно пуштати у животну средину у целој Европској унији.[20]

Као алохтона врста

уреди

Јавански мунгос је увведен на десетак острва у Пацифику и Карибима, на пример Порторико, Света Луција и Јамајка, и на нека у Индијском океану и Медитерану, као и у Венеуцели. Способан је да живи у простору густо насељеним људском популацијом.

Мунгос је уведен на острво Окинава 1910. године и на Амами Ошиму 1979. године у покушају да контролише популацију отровне врсте змија Protobothrops flavoviridis и других штеточина. На разним местима је постала инвазивна врста.[21][22]

Увођење на Јамајку

уреди

19. век је био век процвата за плантаже шећерне трске на многим тропским острвима као што су Порторико, Хаваји и Јамајка.[23] Уз усеве су дошли пацови, који су претили да униште усеве. Ово је био један од разлога због чега је 1872. године јавански мунгос увезен на Јамајку за борбу против ових штеточина.​[24] Популација јаванског унгоса која је тамо унета има већу популацију него на његовој матичној територији.[25] Такође, показује већу генетску диверсификацију због варијације и изолације становништва.[26]

Инвазивне врсте

уреди

Увођење мунгоса није имало жељене ефекте на контролу пацова. Углавном су се хранили птицама и птичјим јајима, угрожавајући многе аутохтне врсте на острвима. Врста се размножава; Мужјаци постају зрели са четири месеца, а женке рађају легло од 2 до 5 младих.

Они такође могу постати вектор (организам који преноси болести и нфекције) лептоспирозе.[27]

У Шпанији, због свог интродуковованог потенцијала представља озбиљну претњу за аутохтоне врсте, природна станишта или екосистеме, због тога је јавански мунгос сврстан у шпански Каталог инвазивних егзотичних врста, регулисан Краљевским декретом 630/2013, од 2. августа, о увођењу ове врсте у природно окружење, поседовање, транспорт и трговина забрањени су у Шпанији.[28]

Начин живота

уреди

Јавански мунгоси су дневне животиње које обично живе усамљенички живот, али понекад остају заједно у породичној групи. Током дана напуштају своје јазбине и траже храну. Исхрана им се првенствено састоји од инсеката, али и од великог броја кичмењака као што су мали сисари, птице, гуштери и змије, али и од шкорпија и других бескичмењака, као и воћа. Пошто мунгоси могу да се крећу великом брзином, они нападају и змије отровнице чије нападе брзо избегавају, али нису имуни на змијски отров. Мунгос пушта да змија напада изнова и изнова, избегавајући сваки пут, и на крају кад је змија толико уморна, потом је мунгос са лакоћом убије. Ако змија током борбе угризе мунгоса, кратки очњаци змије често не могу да продру у њеногово тело због густог и жбунастог крзна.

Након периода трудноће која обично траје 50 дана, женка рађа 2 до 5 младих мунгоса. Дојење траје 4-5 недеља. Младунчад се одбијају од мајке након четири до пет недеља, док полну зрелост стичу са годину дана.

Референце

уреди
  1. ^ а б в Muddapa, D.; Choudhury, A.; Punjabi, G. A. (2016). „Herpestes vitticollis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T41619A45208503. 
  2. ^ Geoffroy Saint-Hilaire, É. (1818). „De l'Ichneumon. Ichneumon pharaon”. Ур.: Jomard, E. F. Description de l'Égypte, ou, Recueil des observations et des recherches qui ont été faites en Égypte pendant l'éxpédition de l'armée française. Tome II. Paris: l'Imprimerie Royale. стр. 137—144. 
  3. ^ „ASM Mammal Diversity Database”. www.mammaldiversity.org. Приступљено 2021-07-08. 
  4. ^ Gervais, P. (1841). „Observations géologiques et anatomiques sur diverses espèces de Mammifères nouveaux ou peu connus”. Extraits des procès-verbaux des séances. 6: 101—103. 
  5. ^ а б в Anderson, J. (1875). „Description of some new Asiatic mammals and Chelonia”. The Annals and Magazine of Natural History; Zoology, Botany, and Geology. 4. 16 (94): 282 285. 
  6. ^ Allen, J. A. (1909). „Further notes on mammals from the Island of Hainan, China” (PDF). Bulletin of the American Museum of Natural History. 26 (17): 239—242. 
  7. ^ Schwarz, E. (1910). „Two new Oriental Viverridae”. The Annals and Magazine of Natural History; Zoology, Botany, and Geology. 8. 6 (32): 230—232. 
  8. ^ а б Kloss, C. B. (1917). „On a new Mongoose from Siam”. The Journal of the Natural History Society of Siam. 2 (3): 215—217. 
  9. ^ Kloss, C. B. (1917). „On the mongooses of the Malay peninsula”. Journal of the Federated Malay States Museums. 7: 123—125. 
  10. ^ Sody, H.J.V. (1949). „Notes on some Primates, Carnivora, and the Babirusa from the Indo-Malayan and Indo-Australian regions (with descriptions of 10 new species and subspecies)”. Treubia. 20 (2): 121—190. 
  11. ^ Wozencraft, W.C. (2005). „Species Herpestes javanicus”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 567–570. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  12. ^ D.E. Wilson & D.M. Reeder (title): Species Herpestes javanicus. Mammal Species of the World. A Taxonomic and Geographic Reference. Johns Hopkins University Press, 2005..
  13. ^ Veron, G.; Patou, M.L.; Pothet, G.; Simberloff, D.; Jennings, A.P. (2007). „Systematic status and biogeography of the Javan and small Indian mongooses (Herpestidae, Carnivora)”. Zoologica Scripta. 36 (1): 1—10. S2CID 84419834. doi:10.1111/j.1463-6409.2006.00261.x. 
  14. ^ Patou, M. L.; Mclenachan, P. A.; Morley, C. G.; Couloux, A.; Jennings, A. P.; Veron, G. (2009). „Molecular phylogeny of the Herpestidae (Mammalia, Carnivora) with a special emphasis on the Asian Herpestes”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 53 (1): 69—80. PMID 19520178. doi:10.1016/j.ympev.2009.05.038. 
  15. ^ T.S. Palmer. Index Generum Mammalium: a List of the Genera and Families of Mammals. „North American Fauna”. 23, p. 703, 1904. (eng.).
  16. ^ The Key to Scientific Names, J.A. Jobling (red.), [w:] Birds of the World, S.M. Billerman et al. (red.), Cornell Lab of Ornithology, Ithaca (eng.).
  17. ^ Mulligan, B E and D W Nellis (1973). „Sounds of the Mongoose Herpestes auropunctatus”. J. Acoust. Soc. Am. 54 (1): 320. Bibcode:1973ASAJ...54S.320M. doi:10.1121/1.1978275. 
  18. ^ Chutipong, W.; Tantipisanuh, N.; Ngoprasert, D.; Lynam, A. J.; Steinmetz, R.; Jenks, K.E.; Grassman Jr., L.I.; Tewes, M.; Kitamura, S.; Baker, M. C.; McShea, W.; Bhumpakphan, N.; Sukmasuang, R.; Gale, G. A.; Harich, F. K.; Treydte, A. C.; Cutter, P.; Cutter, P. B.; Suwanrat, S.; Siripattaranukul, K.; Hala-Bala Wildlife Research Station, Wildlife Research Division; Duckworth, J. W. (2014). „Current distribution and conservation status of small carnivores in Thailand: a baseline review”. Small Carnivore Conservation. 51: 96—136. 
  19. ^ „List of Invasive Alien Species of Union concern - Environment - European Commission”. ec.europa.eu. Приступљено 2021-07-27. 
  20. ^ „REGULATION (EU) No 1143/2014 of the European parliament and of the council of 22 October 2014 on the prevention and management of the introduction and spread of invasive alien species”. 
  21. ^ "The Small Asian Mongoose introduced to the Island of Okinawa and Amami-Oshima: The Impact and Control Measure." Science Links Japan. Accessed 15 Feb 2009.
  22. ^ Fisher, Cindy. "Marines defend Camp Gonsalves from encroaching mongoose." Stars and Stripes. 9 July 2006. Accessed 15 Feb 2009.
  23. ^ Hoagland, D. B., G. R. Horst, and C. W. Kilpatrick (1989) Biogeography and population biology of the mongoose in the West Indies. Pages 611–634 in C. A. Woods, editor. Biogeography of the West Indies. Sand Hill Crane Press, Gainesville, Florida, USA.
  24. ^ Espeut, W. B. 1882. On the acclimatization of the Indian mongoose in Jamaica. Proceedings of the Zoological Society of London 1882:712–714.
  25. ^ Simberloff, D; T. Dayan; C. Jones & Go Ogura (2000). Character displacement and release in the small Indian mongoose, Herpestes javanicus (PDF). 81. Ecology. стр. 2086–2099. 
  26. ^ Carl-Gustaf Thulin, Daniel Simberloff, Arijana Barun, Gary McCracken, Michel Pascal & M. Anwarul Islam (2006). Genetic divergence in the small Indian mongoose (Herpestes auropunctatus), a widely distributed invasive species (PDF). 15. Molecular Ecology. стр. 3947—3956. PMID 17054495. doi:10.1111/j.1365-294X.2006.03084.x. [мртва веза] |2=http://www.iee.uu.se/popbiol/pdf/articles/1112.pdf[мртва веза] |bot=InternetArchiveBot }}
  27. ^ ISHIBASHI Osamu; AHAGON Ayako; NAKAMURA Masaji; MORINE Nobuya; TAIRA Katsuya; OGURA Go; NAKACHI Manabu; KAWASHIMA Yoshitsugu; NAKADA Tadashi (2006) Distribution of Leptospira Spp. on the Small Asian Mongoose and the Roof Rat Inhabiting the Northern Part of Okinawa Island. Japanese Journal of Zoo and Wildlife Medicine. 11 (1): 35—41.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  28. ^ „Real Decreto 630/2013, de 2 de agosto, por el que se regula el Catálogo español de especies exóticas invasoras.”. Boletín Oficial del Estado. 

Спољашње везе

уреди
  •   Медији везани за чланак Urva javanica на Викимедијиној остави
  •   Подаци везани за чланак Urva javanica на Викиврстама
 
Јавански мунгос на Викимедијиној остави.
 

Овај чланак везан за животиње је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јавански_мунгос&oldid=27847267”