Јанко Керсник
Јанко Керсник (словен. Janko Kersnik; Брдо при Луковици, 4. септембар 1852 — Љубљана, 28. јул 1897) био је словеначки писац и политичар.[1] Заједно са Јосипом Јурчичем, сматра се најважнијим представником књижевног реализма на словеначком језику.
Јанко Керсник | |
|---|---|
 Јанко Керсник | |
| Датум рођења | 4. септембар 1852. |
| Место рођења | Брдо при Луковици, Аустријско царство |
| Датум смрти | 28. јул 1897. (44 год.) |
| Место смрти | Љубљана, Аустроугарска |
Биографија
уреди
Рођен је 4. септембра 1852. на Брду при Луковици.[2] Његов отац Јоже Керсник био је окружни судија, док је мајка Берта Хоферн била локална племкиња. Керсник је одрастао у двојезичном немачко-словеначком окружењу. Похађао је гимназију на немачком језику у Љубљани, али је избачен под оптужбама за словеначки национализам.[3] Студије је наставио под приватним туторством Франа Левеца, утицајног младог словеначког историчара књижевности.
Студирао је право на Универзитету у Бечу и Грацу[1], где је дипломирао 1874. Радио је у аустроугарској администрацији у Љубљани између 1874. и 1878. године, где је отворио јавнобележничку канцеларију на Брду при Луковици.
Крајем 1870-их, активирао се у политици, у либералној младословенској странци. Године 1883. изабран је за крањску сталеж. Заједно са Франом Шукљем припадао је умереној фракцији словеначких либерала и противио се конзервативизму Старих Словенаца, централизму аустријских либерала и словеначком радикалном националном либерализму, за који су се залагали Иван Хрибар и Иван Тавчар.
Преминуо је у Љубљани 28. јула 1897.[1]
Књижевно дело
уредиСвоју књижевну каријеру започео је као песник на немачком језику. Под утицајем словеначких пост романтичарских аутора Јосипа Стритара и Симона Јенкоа, почео је писање на словеначком језику. Прво је писао у касном романтичном стилу, али је под утицајем пријатеља Јосипа Јурчича прешао на књижевни реализам. Био је плодан аутор кратких прича, фељтона и сатира, у којима је критички оцењивао заосталост словеначких земаља свог времена и радикализацију политичког живота.
Библиографија
уреди- Na Žerinjah, 1876 COBISS.SR 62961664
- Rokovnjači – завршен након смрти Јосипа Јурчича, 1881 COBISS.SR 30308865
- Lutrski ljudje, 1882 COBISS.SR 63837696
- Ciklamen, 1883 COBISS.SR 34961408
- Gospod Janez, 1884 COBISS.SR 75632128
- Agitator, 1885 COBISS.SR 215794944
- Mačkova očeta, 1886
- Testament, 1887 COBISS.SR 37458176
- Dohtar Konec in njegov konj, 1888 COBISS.SR 3350275
- Kako je stari Molek tatu iskal, 1889 COBISS.SR 3350275
- Kmetske slike, 1891 COBISS.SR 117854464
- Jara gospoda, 1893 COBISS.SR 228680448
- Očetov greh, 1894 COBISS.SR 26886145
Референце
уреди- ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 332.
- ^ Kersnik, J (1910). Zbrani spisi: seš. 1-3. Njega delo in doba. L. Schwentner. Приступљено 2015-01-01.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 17. 1. 2010. г. Приступљено 15. 1. 2010.
Спољашње везе
уреди
Медији везани за чланак Јанко Керсник на Викимедијиној остави
- Запис у словеначком биографском лексикону: Јанко Керсник Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. март 2012)
