Јован Томашевић
Јован Томашевић (1892—1924) био је правник и организатор комунистичке партије у Црној Гори.
| јован томашевић | |
|---|---|
 Јован Томашевић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. фебруар 1892. |
| Место рођења | Црмница, код Горњих Брчела, Књажевина Црна Гора |
| Датум смрти | 3. април 1924. (32 год.) |
| Место смрти | Цетиње, Краљевина СХС |
| Професија | правник |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1919. |
| Учешће у ратовима | Први балкански рат Први светски рат |
| Служба | Војска Краљевине Црне Горе |
Биографија
уредиГимназију је учио у Цетињу, Сремским Карловцима и Београду, где је матурирао и уписао Правни факултет.
Био је активан у редовима студентске омладине која је водила борбу против аутократског режима књаза Николе. Тада је у вези с тзв. Бомбашком афером 1907. против књаза Николе био осуђен у одсуству на десет година робије. Добио је амнестију 1910. године поводом проглашења Црне Горе краљевином, након чега вратио се кући и учествовао је у Првом балканском рату као борац. Тада је радио као учитељ у Горњим Брчелима.
Јула 1914. године, био је мобилисан у Црногорску војску, а након аустроугарске окупације Црне Горе, пребацио се преко Албаније у Марсеј. Тамо је неко време био запослен као физички радник у фабрици, а 1918. дипломирао је права на Универзитету у Поатјеу. Српска влада му је укинула стипендију због подршке Октобарској револуцији.[1] За време трогодишњег боравка у Француској, Томашевић се ближе упознао са циљевима и суштином борбе за права радничке класе, чији је и сам био припадник током боравка у Француској.
Почетком 1919. године вратио се у Црну Гору, где се ангажовао на стварању социјалистичких организација, које су преко делегата биле затим представљене на Оснивачком конгресу СРПЈ(к) 1919. године у Београду. Када је 4. априла 1920. године био формиран Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору, Томашевић је постао његов први председник.
Противио се начину на који је Црна Гора била присаједињена у нову државу, али је у начелу подупирао и држао неопходном потребу за заједничком државом Јужних Словена.[1]
На изборима за Уставотворну скупштину 1920. године, био је носилац листе КПЈ за Црну Гору, на којој је изабран са још тројицом кандидата за посланика. Тада је листа КПЈ у Црној Гори освојила 11.000 од укупно 28.000 гласова.
После доношења „Обзнане“ и забране деловања КПЈ, Томашевић је много допринео преоријентисању КПЈ у Црној Гори на рад у илегалним условима, на повезивању илегалног рада с легалним и развио широку делатност у оквиру Независне радничке партије Југославије. Тада је радио као адвокат у Цетињу, али је стално био под присмотром полиције због илегалног рада.
Писао је у радничким листовима и часописима, те оставио у рукопису студију о црногорском националном питању.
Умро је 3. априла 1924. године у Цетињу од туберкулозе и последица полицијског насиља.
Наслеђе
уредиНакон Другог светског рата, његова родна кућа је уређена у меморијални музеј.[2] Неколико школа у Црној Гори носи име по њему. Једна од улица у центру Подгорице носи његово име, а у близини се налази и његов споменик.
Референце
уреди- ^ а б Montenegro Crna Gora Montenegro, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ BARinfo - Spomenici kulture: Kuća Jovana Tomaševića, XIX vijek Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2012), Приступљено 28. 3. 2013.
Литература
уреди- Енциклопедија Југославије (књига осма). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1971. година.
