Јован IV Ласкарис
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Јован IV Ласкарис (грч. Ιωάννης Δ΄ Δούκας Λάσκαρις; Никејско царство, 25. децембар 1250. — Византијско царство, ц 1305) био је никејски цар од 1258. до 1261. године из породице Ласкариса и син Теодора II (1254—1258) кога је наследио као седмогодишњак.
| Јован IV Ласкарис | |
|---|---|
 Јован IV Ласкарис | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Јован IV Ласкарис |
| Датум рођења | 25. децембар 1250. |
| Место рођења | Никеја, Никејско царство |
| Датум смрти | ц 1305. (54/55 год.) |
| Место смрти | Византијско царство |
| Породица | |
| Родитељи | Теодор II Ласкарис Јелена Асен |
| Династија | Ласкарис |
| Претходник | Теодор II Ласкарис |
| Наследник | Михајло VIII Палеолог |
Његов отац му је за регента на својој самрти одредио свог пријатеља Георгија Музалона и том приликом је затражио од своје властеле превођене Михајлом (VIII) Палеологом (1259—1282) да му се на самрти закуну новом цару на верност, као и то да ће испоштовати његову одлуку о избору регента. Међутим већ на деветодневном помену бившем цару који је преминуо 18. августа 1258. године представници властеле су у цркви убили Георгија и његовог брата. За новог регента је тада именован Михајло који се већ 1. јануара 1259. године прогласио за цара савладара, да би након ослобођења Цариграда (25. августа 1261) преузео сву власт и наредио да се Јован ослепи, што је изведено на његов 11. рођендан тако да је он по тадашњим схватањима постао неспособан за управљање државом, чиме је Михајло и званично постао једини цар обновљене Византије.
Њега је због овог чина васељенски патријарх Арсеније Ауторијан (1255—1260, 1261—1267) екскомуницирао. Некадашњи цар је после затворен у једну тврђаву у Битинији у којој је провео остатак свог живота као монах Јоасаф. Претпоставља се да је умро око 1305, а после смрти га је Православна црква прогласила за свеца.
Породично стаблоУреди
| 8. Basileios Vatatzes | ||||||||||||||||
| 4. Јован III Дука Ватац | ||||||||||||||||
| 18. Isaakios Angelos | ||||||||||||||||
| 2. Теодор II Ласкарис | ||||||||||||||||
| 20. Манојло Ласкарис | ||||||||||||||||
| 10. Теодор I Ласкарис | ||||||||||||||||
| 21. Joanna Karatzaina | ||||||||||||||||
| 5. Eirene Laskarina | ||||||||||||||||
| 22. Алексије III Анђел | ||||||||||||||||
| 11. Ана Анђелина | ||||||||||||||||
| 23. Ана Анђелина Комнина | ||||||||||||||||
| 1. Јован IV Ласкарис | ||||||||||||||||
| 12. Јован Асен I | ||||||||||||||||
| 6. Јован Асен II | ||||||||||||||||
| 13. Елена | ||||||||||||||||
| 3. Јелена Асен | ||||||||||||||||
| 28. Бела III | ||||||||||||||||
| 14. Андрија II Арпадовић | ||||||||||||||||
| 29. Агнеса од Антиохије | ||||||||||||||||
| 7. Ана Марија од Угарске | ||||||||||||||||
| 30. Бертолд IV, гроф од Мераније | ||||||||||||||||
| 15. Гертруда Меранска | ||||||||||||||||
| 31. Агнес од Рохлица | ||||||||||||||||
ЛитератураУреди
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Carr, John (2015). Fighting Emperors of Byzantium. Pen and Sword. ISBN 978-1-4738-5626-4.
Спољашње везеУреди
- „John IV of Byzantium“ (www.1911encyclopedia.org) (језик: енглески)