Јошавка Доња
Јошавка Доња је насељено мјесто у општини Челинац, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 746 становника.
Јошавка Доња | |
|---|---|
 Богородичина црква у Доњој Јошавки | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Челинац |
| Становништво | |
| — 2013. |  746 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 43′ 53″ С; 17° 23′ 49″ И / 44.73141° С; 17.39705° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Јошавка Доња Јошавка Доња на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 78244 |
| Позивни број | 051 |
Географија
уредиЈошавка захвата геопростор између 44°43'12" сјеверне географске ширине и 17°27'49" источне географске дужине. Смјештена је у средишњем дијелу општине Челинац, која се налази у Бањалучкој регији. У односу на добојско-бијељинску регију има периферни положај. Јошавка захвата површину од око 150 km². Границе иду сливом рјечице Јошавке, развуђем према Турјаници на сјеверу, Врбање на југу и Шњеготине и Укрине на истоку. Од Бањалуке је удаљена 27 км и са Челинцом и Бањалуком је повезује регионални пут и жељезнички пут према Добоју.
Историја
уредиНазив Јошавка први пут се спомиње у Турском попису из 1691. године, као једно он насељених мјеста.
Период Аустроугарске
уредиАнексијом Босне и Херцеговине у састав Аустроугарске монархије улази и Јошавка.
Године 1890. Аустроугарска гради цесту Бања Лука — Челинац — Котор Варош, а један крак у дужини од 25 км од Челинца одвојен је уз рјечицу Јошавку према Тромеђи, како би се олакшао извоз шуме из Јошавке и Шњеготине. На сјечи, лагеровању и обради дрвета било је запослено 250 Јошављана. Године 1900. у Јошавки је изграђена и почела са радом најмодернија пилана тог времена у овом дијелу Босне и Херцеговине, у којој је радило 300 радника.
Аустроугарска је 1900. године отворила прву школу на овом подручју, у насељу Јеловача.
Краљевина СХС
уредиКроз Први свјетски рат, двадесетак добровољаца из Јошавке одлази на Солунски фронт и прикључује се Српској војци.
Формирањем Краљевине Југославије и новом територијалном организацијом формирана је општине Јошавка.
Други свјетски рат
уредиДогађаји у Јошавци почетком Другог свјетског рата, никако се не могу посматрати изоловано од збивања на ширем југословенском простору. Градња пруге Бања Лука — Добој кроз Јошавку непосредно пред рат омогућила је да се у том крају почну окупљати чланови Комунистичке партије гдје је ширила своје идеје. Међу њима је био и Ђуро Пуцар Стари који је чак у Јошавки отворио и ковачку радњу само за те потребе и из ње руководио партијским радом.
Прва оружана акција у Јошавки извршена је 15. септембра 1941. године када је нападнута и освојена жандармеријска станица.
У близини школе на Липовцу (узвишење изнад Челинца), 5. марта отворила се борба из између, очито неопрезне, групе партизана и четника. Др Младен Стојановић је тешко рањен у главу, а погинуло је једанаест партизана. Одатле су Младена донијели у стару општинску зграду у Челинац. Неколико дана касније др Младен је премјештен у кућу Данила Вуковића у Горњу Јошавку, гдје се и опоравио. Лијечила га је др Даница Перовић, партизански љекар.
У ноћи између 30. и 31. марта, дошли су Драгутин Антонић из Јошавке и Славко Јунгић из Челинца и рекли да су од Раде добили наређење да Младена доведу у његов штаб око два километра даље. Младен није хтио поћи и они су од њега узели пиштољ и пушку и отишли. Првог априла 1942. године, вратила се група четника са наредбом да доведу Младена у Радин штаб. У кућу Данила Вуковића ушли су Станко Врховац и Тривун Моравац из прњаворског села Кокори. Наредили су Михајлу Гаврићу и Гаври Бајићу да Младена ставе на ћебе и изнесу га из куће. Однијели су га око двије стотине метара даље у поток и стријељали. Учесници и свједоци догађаја тврде да се овдје радило искључиво о неодговорности и хировитости једне групе, а никако о наређењу и принципу Раде Радића, односно четничког вођства.
Наредног дана извршена је подјела између партизана и четника, на Равној Гори изнад Челинца.
Станко Врховац и Тривун Моравац су касније погинули. Славко Јунгић је послије рата ухваћен у сјечи шуме у Славонији и осуђен као првооптужени за Младеново убиство, на двадесет, а одлежао је петнаест година. Умро је, а није му се испунила жеља да се објави његово свједочење. Драгутин Антонић је у исто вријеме осуђен на петнаест, а одлежао је дванаест година.
СФРЈ
уредиГодине 1953, новом територијалном подјелом СФРЈ, Јошавка улази у састав новоформиране општине Челинац.
Република Српска
уредиЈошавка је дала огроман допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату, дајући 39 живота за одбрану и очување Републике Српске.
Становништво
уреди| Јошавка Доња[1][2] Попис 2013: Укупно 746 становника | ||||||
| Година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Срби | 937 (97,91%) | 2.208 (91,89%) | 2.403 (99,13%) | |||
| Хрвати | 2 (0,21%) | 4 (0,16%) | 3 (0,12%) | |||
| Југославени | 9 (0,94%) | 164 (6,82%) | — | |||
| Остали | 9 (0,94%) | 27 (1,12%) | 18 (0,74%) | |||
| Укупно | 957 | 2.403 | 2.424 | |||
- На пописима 1971. и 1981. Јошавка Доња и Јошавка Горња биле су јединствено пописно подручје.
Познати Јошављани
уреди- Раде Радић, вођа устанка 1941—1945.
- Рајко Кузмановић, предсједник Републике Српске, академик, доктор права, политичар, предсједник Академије и наука Републике Српске.
- Драго Бранковић, академик, декан Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци
- Радомир Тривић, политичар
- Славица Личина, уредник и водитељ на Радију и Телевизији Републике Српске
- Срђан Иванковић, футсал репрезентативац БиХ
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Zolić H., Ur. (1002): Knjiga: „Nacionalni sastav stanovništva — Rezultati za Republiku po opštinama i naseljenim mjestima 1991.”, statistički bilten br. 234, Izdanje Državnog zavoda za statistiku Republike Bosne i Hercegovine, Sarajevo.
- ^ Internet — izvor, „Popis po mjesnim zajednicama” — http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2013)
Спољашње везе
уреди
- Моја Јошавка (језик: српски)
