Азем Галица
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Азем Бејта (алб. Azem Bejta), познатији као Азем Галица (алб. Azem Galica; Србица, 1889 — Јуник, 1924), је био вођа албанских качака из околине Дренице, који су пружали оружани отпор српској власти на Косову и Метохији.[1] Надимак „Галица“ је добио по истоименом дреничком селу из ког је потекао.
Азем Галица | |
|---|---|
 Азем и Шота Галица, вође качака из Дренице. | |
| Пуно име | Азем Бејта |
| Датум рођења | 1889. |
| Место рођења | Србица, Османско царство |
| Датум смрти | 1924. |
| Место смрти | Јуник, Краљевина СХС |
Када је српска војска кренула у рат против Османског царства и започела заузимање Косова у Првом балканском рату 1912. године, сусрела се са жестоким отпором албанског становништва[2], организованим у чете качака, међу којима је био и Азем Галица.[1] Када су у Првом светском рату Аустроугарска и Бугарска поразиле српску војску и заузеле Косово, Галица је са качацима наставио оружани отпор против окупатора.[1] По завршетку рата 1918. године српска војска се вратила, а Косово је ушло у састав Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Исте године у Тирани је основан Комитет народне одбране Косова, познатији као Косовски комитет, који се борио за издвајање територија насељених Албанцима (Косова, Метохије, западне Македоније и делова Санџака) из новоформираног Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца и за њихово припајање Албанији.[3] Идеје Косовског комитета имале су великог утицаја на качаке.
Године 1919. Азем Галица, заједно са својом женом Шотом Галицом, диже побуну Албанаца на западу Косова. Качаци су у области Дренице (у селу Јуник) чак успели да оформе тзв. Неутралну зону, која је трајала између 1921. и 1923. године.[1] Ову „ослобођену“ област су неформално називали Мала Албанија (алб. Arbëria e Vogel).[4] (у ствари, Неутрална зона, ширине 4-6 км, била је подручје које је формирала Конференција амбасадора пре коначног разграничења између КСХС и Албаније[5]).
Предао се властима КСХС 23. јуна 1923. са женом и дружином – учествовао је у побуни на северу Албаније, па се после њеног гушења морао склонити на другу страну,[6] неколико дана касније је пуштен да се брани са слободе, што је био део договора.[7] У априлу 1924. пише се да сакупља реквизиције од сељака за своју "гарду" од 21 припадника, у пратњи једног државног службеника, како га жандарми не би ометали.[8]
Крајем септембра 1924. године југословенска војска је у великој акцији уз опсежну употребу артиљерије разбила већину качачких банди и ликвидирала њихове вође.[9] У целодневном окршају у Дреници страдало је 14 војника и жандарма, док је на страни качака било 125 мртвих. Азем Галица је у овој борби смртно рањен и убрзо је преминуо у оближњој пећини, која се данас зове Пећина Азема Галице.[10]
Његова супруга је и након његове смрти наставила да се бори, преузевши вођство над мужевљевим четама.
Књижевник Растко Петровић и архитекта Александар Дероко су приликом обиласка Косова 1924. планирали да ураде интервју са Аземом, али до тога није дошло, о чему је Дероко писао у својим биографским делима.[11]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г Elsie 2004, стр. 63
- ^ Lav Trocki, Otpor okupaciji i modernizaciji
- ^ „Goran Antonić, Kosovski komitet i Kraljevina SHS u svetlu jugoslovenskih izvora 1918–1920”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2011. г. Приступљено 08. 07. 2009.
- ^ „AZEM BEJTË GALICA”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2011. г. Приступљено 08. 07. 2009.
- ^ "Политика", 14. нов. 1922
- ^ "Политика", 25. јун 1923
- ^ "Политика", 2. јул 1923, стр. 4
- ^ "Политика", 16. апр. 1924
- ^ Saradnja kačaka i VMRO - a
- ^ „Azem Galica Cave”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2010. г. Приступљено 08. 07. 2009.
- ^ „Пројекат Растко Косово и Метохија: Петрит Имами : Побратими Азем Бејта и Коста Пећанац”. www.rastko.rs. Приступљено 2023-09-23.
Литература уреди
- Elsie, Robert (2004). Historical Dictionary of Kosova. Scarecrow Press. стр. 63—. ISBN 978-0-8108-5309-6.
}
