Алаџа (Хасан Назирова) џамија
Алаџа џамија или само Алаџа (исто тако Хасан Назирова џамија и Шарена џамија) прва је џамија у Босни и Херцеговини изграђена у класичном османском стилу. Подигнута је 1549. године у Фочи. Алаџа џамију је изградио Хасан Незир Челебија, блиски сарадник Мимара Синана. Алаџа џамија је важила је за један од највреднијих објеката оријенталне културе на Балкану.[1] Џамија је у потпуности срушена за вријеме Рата у Босни и Херцеговини, у аугусту 1992. године. Обнова је почела 2014. године, а завршена је 4. маја 2019. када је било и званично отварање. Алаџа је уврштена у културну баштину Босне и Херцеговине и на листу споменика Свјетске баштине.[2]
Алаџа | |
---|---|
![]() | |
Основне информације | |
Локација | Фоча, Република Српска, Босна и Херцеговина |
Координате | 43°30′20″ СГШ; 18°46′47″ ИГД / 43.505556° СГШ; 18.779722° ИГДКоординате: 43°30′20″ СГШ; 18°46′47″ ИГД / 43.505556° СГШ; 18.779722° ИГД |
Религија | ислам |
Држава | Босна и Херцеговина |
Архитектонски опис | |
Стил архитектуре | османска архитектура |
Главни градитељ | Хасан Незир |
Оснивање | обнова: 2014. |
Почетак изградње | 1549. |
Спецификације | |
Дужина | 13,70 m |
Ширина | 13,82 m |
Висина | 11,90 m |
РеконструкцијаУреди
Радови на реконструкцији Алаџе су званично почели 2014. године.[3] Завршени су на дан отварања, 4. маја 2019. године.
Степен заштитеУреди
Мјесто и остаци градитељске цјелине Алаџа (Хасан Назирове) џамије у Фочи проглашени су националним спомеником Босне и Херцеговине од стране Комисије за очување националних споменика БиХ на сједници одржаној од 6. до 10. јула 2004. године. Национални споменик чине џамија Алаџа са припадајућим објектима: турбе Ибрахима, сина оснивача џамије; надгробни саркофаг оснивача Хасана Назира; шадрван; старији гробни саркофази; харем са нишанима; камени зидови-ограде; двије капије; и чесма у зиду дворишта.[4]
Види јошУреди
ГалеријаУреди
РеференцеУреди
- ^ „Фочански дани: Седамнаест фочанских џамија”. Архивирано из оригинала на датум 15. 02. 2019. Приступљено 14. 02. 2019.
- ^ „Алаџа џамија”. KONS.gov.ba. Приступљено 14. 2. 2019.
- ^ https://faktor.ba/vijest/foca-aladza-dzamija-bit-ce-obnovljena-do-kraja-godine-242287 Архивирано на сајту Wayback Machine (15. фебруар 2019) Фактор: Обнова Алаџе до краја године
- ^ Комисија за очување националних споменика БиХ: Одлука о проглашењу добра националним спомеником
ЛитератураУреди
КњигеУреди
- Андрејевић, Андреј (1984). Исламска монументална уметност XVI века у Југославији : куполне џамије. Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета : Балканолошки институт САНУ. COBISS.SR 37385223 COBISS.RS 11616778 COBISS.BIH 512009936
- Detelić, Mirjana (2007). Epski gradovi : leksikon. Beograd: SANU, Balkanološki institut, (Beograd : Čigoja štampa). Архивирано из оригинала на датум 27. 02. 2020. Приступљено 27. 02. 2020. COBISS.SR 139358732 COBISS.RS 139358732 COBISS.BIH 139358732
- Здравковић, Иван (1964). Избор грађе за проучавање споменика исламске архитектуре у Југославији. Београд: Југословенски институт за заштиту споменика културе, (Београд : Београдски графички завод). COBISS.SR 43669767 COBISS.RS 43669767 COBISS.BIH 7178246
- Mujezinović, Mehmed (1977). Islamska epigrafika Bosne i Hercegovine. knj.2, Istočna i Centralna Bosna. Sarajevo: Veselin Masleša. COBISS.SR 55726860 COBISS.RS 1924390 COBISS.BIH 1924390
- Tucaković, Šemso (1991). Aladža džamija - fočanski biser. Sarajevo: El-Kalem, (Tuzla : Grafičar). COBISS.SR 8441606 COBISS.BIH 8441606
- Tucaković, Šemso (1998). Aladža džamija - ubijeni monument. Sarajevo: Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava, (Sarajevo : Rail print). COBISS.SR 642841 COBISS.BIH 642841
- Tucaković, Šemso (2012). Kulturocid na Drini : materijalni spomenici kulture Bošnjaka - muslimana istočne Bosne uništeni u toku srpske agresije 1991.-1995. Sarajevo: Futur Art, (Sarajevo : DES). COBISS.SR 19361542 COBISS.BIH 19361542
- Hammer, Joseph von (1979). Historija Turskog (Osmanskog) carstva ; [3 knj. ; preveo Nerkez Smailagić]. Zagreb: "Nerkez Smailagić", (Zagreb : "Ognjen Prica"). COBISS.SR 24724495 COBISS.SR 80539148 COBISS.BIH 32357889
- Hammer, Joseph von (1979a). Historija Turskog (Osmanskog) carstva. Knj. 2 ; [preveo Nerkez Smailagić]. Zagreb: "Nerkez Smailagić", (Zagreb : "Ognjen Prica"). COBISS.SR 139290887 COBISS.RS 139290887 COBISS.BIH 513709775
- Historija naroda Jugoslavije. Knj. 2. Zagreb: Školska knjiga, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske). 1959. COBISS.SR 41719815 COBISS.RS 41719815 COBISS.BIH 1024009207
- Čelebi, Evlija (1973). Putopis : odlomci o jugoslovenskim zemljama; [preveo, uvod i komentar napisao Hazim Šabanović]. Sarajevo: Veselin Masleša. COBISS.SR 256247815 COBISS.RS 2005798 COBISS.BIH 2005798
- Šamić, Midhat (1966). Francuski putnici u Bosni na pragu XIX stoljeća i njihovi utisci o njoj. Sarajevo: "Veselin Masleša", (Beograd : "Slobodan Jović"). COBISS.SR 151389447 COBISS.RS 151389447 COBISS.BIH 2179334
- Šamić, Midhat (1981). Francuski putnici u Bosni i Hercegovini u XIX stoljeću i njihovi utisci o njoj : (1836-1878). Sarajevo: "Veselin Masleša", (Novi Sad : Budućnost). COBISS.SR 83094284 COBISS.SR 39890695 COBISS.RS 724247 COBISS.BIH 724247 COBISS.BIH 1924646
- Walasek, Helen (2015). Bosnia and the Destruction of Cultural Heritage (na jeziku: engleski). Farnham: Ashgate. COBISS.SR 214805260 COBISS.BIH 214805260
- Walasek, Helen (2016). Bosnia and the Destruction of Cultural Heritage (na jeziku: engleski). New York: Routlege.
ЧасописиУреди
- Bejtić, Alija (1953). „Spomenici osmanlijske arhitekture u Bosni i Hercegovini”. Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom. Sarajevo: Orijentalni institut (III—IV/1952-53): 229—297. COBISS.SR 89151498 COBISS.SR 103969543 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BIH 16399874
- Makuljević, Nenad (2013). „Habsburg orientalism: the image of Bosnia and Herzegovina in the “Kronprinzenwerk”” (PDF). Зборник Матице српске за ликовне уметности (на језику: енглески). Нови Сад: Матица српска, Одељење за ликовне уметности (41): 71—87. COBISS.SR 211227148 COBISS.SR 16491778 COBISS.RS 16491778
- Mujezinović, Mehmed (1953). „Turski natpisi XVI vijeka iz nekoliko mjesta Bosne i Hercegovine”. Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom. Orijentalni institut u Sarajevu (III—IV/1952-53): 455—484. COBISS.SR 103969543 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BIH 16399874
- Softić, Emir (2005). „Analiza proporcija vertikalnih gabarita bosanskohercegovačkih potkupolnih džamija”. Baština : Godošnjak Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika (I): 315—328. COBISS.SR 230059271 COBISS.RS 15907846 COBISS.BIH 15907846
Спољашње везеУреди
Алаџа (Хасан Назирова) џамија на Викимедијиној остави. |