Алеко Константинов
Алеко Константинов (1. јануар 1863 — 11. мај 1897) био је бугарски писац, правник, публициста и оснивач организованог туристичког покрета у Бугарској.[1]
.svg)
Живот и активност уреди
Алеко Константинов рођен је у Свиштову (13. јануара 1863. године) у угледној породици трговкиње Иванице Хаџиконстантинове, а по мајчиној линији потиче из велике видинске породице Шишманов. Школовао се код приватних наставника Емануела Васкидовича и Јанка Мустакова, у школи у Свиштову и у Априлској гимназији у Габрову. Средњу школу је завршио у Николаеву, а 1885. дипломирао је право на Новоруском универзитету у Одеси.
По повратку у Бугарску, Алеко је био судија (1885 - 1886) и тужилац (1886) Окружног суда у Софији, као и помоћник тужиоца (1886 - 1888) и судија у Софијском апелационом суду. Два пута је био отпуштен због политичких разлога. До краја свог живота био је адвокат у Софији.
Алеко Константинов убијен приликом неуспешног атентата на свог партнера Михаила Такева. 23. маја 1897. године обојица су били у пећини у којој је рођен Такев и у којој је изабран за посланика. Учествовали су у прослави празника Светих Ћирила и Методија. Увече истог дана, њих двојица су се упутили ка Пазарџику, али су се зауставили у селу Радилово. Такев и Алеко напустили су село око 22 часа. Милош Топалов и Петар Салепов пуцају на вагон и убијају Алека Константинова. Салепов и Топалов осуђени су на смрт, али је Салепов добио петнаест година затвора, зато што је био малолетан.
Радови уреди
Рани радови уреди
Прва штампана дела Алека Константинова су песме Огледало (1880) и Зашто? (1881), које су објављене у новинама „Читава Бугарска“ и „Слободна Бугарска“. У њима он не крије свој став о политичкој ситуацији у Бугарској.
Фељтони уреди
Као студент у граду Николаеву, Алеко пише фељтоне као знак ране шаљиве реакције на стварност. До краја живота створио је преко 40 фељтона. Главне теме у његовом раду су укидање изборних права бугарског народа, понашање министра, посланика, монаха и хитни социјални проблеми. Ствара равнотежу између љутње и смеха, мржње и бола, истовремено кршећи уметничке и етничке мере. Смех је мајсторски, он приговара, али и забавља. Уводи читаоца у ироничну „игру“ кроз асоцијације, питања, референце и коментаре и ствара атмосферу поверења и опуштеног ћаскања. Управо та шаљива атмосфера прожима цео фељтон - од наслова до натписа и потписа. Често се претвара у оштар сарказам који се заснива на моралној анксиозности. Новитети у овом жанру су „Страст“ и „Срећна Нова година“, где је предмет ироније аутор, који се дистанцирао, доказао своју духовну независност и формирао се као личност.
Преводи уреди
Алеко преводи дела А.С.Пушкин, Н.А.Некрасов, Молиер и др. Његова дела су преведена на око 30 језика. Први преводи датирају са краја XIX века (естонски, руски, српски) и почетка XX века (немачки, пољски, француски, чешки и други).
Занимљивости уреди
По Алеку је назван врх планине Риле, врх Алеко, туристички центар Алеко на Витоши, а 2017. године у његову част је раскрсница у Чикагу добила име Алеко Константинов.[2]
Кућа музеја Алеко Константинов у Свиштову део је 100 Националних туристичких локација.
Занимљива је чињеница везана за руског цара Александра II. Наиме, он је током своје треће посете Бугарској одсео у кући Алека Константинова. По самом доласку приметио је да улаз у кућу краси велики венац од природног цвећа који су четири девојке држале одевене у народним ношњама. Са балкона куће свог оца, Алеко је посматрао прелазак руских трупа преко моста. Мали Алеко је присутан у овој сцени и то на њега оставља снажан утисак, усадивши у њему љубав према свему руском.
Уредба у Алековој кући сачувана је као и када је Александар II живео тамо, а од 1979. године кућа је постала музеј.[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Алеко Константинов (на језику: бугарски), 2019-12-01, Приступљено 2019-12-23
- ^ „Откриха улица "Алеко Константинов" в Чикаго | webcafe.bg”. www.webcafe.bg. Приступљено 2019-12-23.
- ^ „Къща – музей Алеко Константинов”. istoricheskimuzei-svishtov.com. Приступљено 2019-12-23.
Спољашње везе уреди
- Радови и преводи Алека Константинова
- Радови Алека Константинова за Бугарску библиотеку Словото
- Алеко Константинов у књижевном свету
