Александар Богориди

Александар Богориди (буг. княз Александър (Алеко) Стефанов Богориди, тур. Aleko Paşa, грч. Αλέξανδρος Βογορίδης; Истанбул, 5. април 1822 — 17. јул 1910) био је османски државник бугарског порекла.

Биографија

Рођен је 1822. у Инстанбулу, као најмлађи син једне од најутицајнијих особа Османског царства — Стефана Богоридија и брат Николаја Вогоридија, који је постао истакнути молдавски политичар.^[1] Александар Богориди се школовао у грчкој школи у Цариграду и у Француској. Високо образовање из државног права стекао је у Немачкој.

Био је на високим положајима државника у Османском царству: члан Државног савета, министар јавних радова, пошта и телеграфа, дипломатски агент у Молдавији, члан дипломатске мисије у Уједињеном Краљевству Велике Британије и Ирске и посланик у Аустроугарској (1876—1877).^[1]

После руско-турског рата и Берлинског споразума који је уследио уз заштиту руског цара Александра II Николајевича и уз сагласност великих сила, Александар Богориди је 13. марта 1879. именован за генералног гувернера Источне Румелије.^[2] Био је повезан са лидерима Либералне странке протераним из Кнежевине Бугарске, Петком Славејковом и Петком Каравеловим.^[1]

После абдикације принца Александра I Батенберга 1886. године, Александар Богориди био је један од кандидата за бугарски престо. Преминуо је 17. јула 1910. у Паризу.

^ ^а ^б ^в „Plovdiv, Bulgaria Alexander Bogoridi, Knjaz (1822 - 1910)”. plovdivguide.com. Приступљено 2021-04-12.
^ See Hertslet, Edward (1891), „Turkish Firman approving Aleko Pasha as Governor-General of Eastern Roumelia, 16th of May 1879”, The Map of Europe by Treaty; which have taken place since the general peace of 1814. With numerous maps and notes, IV (1875–1891) (First изд.), London: Her Majesty's Stationery Office, стр. 2777, Приступљено 2013-01-12