Александар Ивановић
Александар Лесо Ивановић (Цетиње, 21. новембар 1911 — Титоград, 13. октобар 1965) је био црногорски песник.[1]
| Александар Ивановић | |
|---|---|
 Александар Лесо Ивановић | |
| Датум рођења | 21. новембар 1911. |
| Место рођења | Цетиње Краљевина Црна Гора |
| Датум смрти | 13. октобар 1965. (53 год.) |
| Место смрти | Титоград СФРЈ |
БиографијаУреди
Од 1931. године до Другог светског рата радио је у Хигијенском заводу на Цетињу, а после рата у Министарству здравља Црне Горе, Министарству просвијете и у „Народној књизи“ на Цетињу. Последњих дестак година живота био је лектор у листу „Побједа“ у Титограду, данас Подгорица. Своје прве значајније поетске радове објавио је у београдском „Венцу“[1] Јеремије Живановића 1929. године. Његово књижевно дело је невелико, али се из његових најбољих песама (Кари Шабанови, Сломљеном окну, Жалба мртвом другу, Сужањ на камену, У сусрет небу и Људи – сјенке) види истанчани лиричар.
Збирке песамаУреди
- Стихови, Народна књига, Цетиње, 1950.
- Чапур у кршу, Графички завод, Титоград, 1960.
Сабрана дјела Александра Леса ИвановићаУреди
Сабрана дјела Александра Леса Ивановића, у три тома, по први пут су објављена у издању „Унирекса” из Подгорице 2018. године[2][3]. Ово трокњижје сачињавају „Пјесме - у сусрет небу”. ISBN 978-86-427-1023-5., „Одабрани текстови о Александру Лесу Ивановићу - критике, огледи, прикази, сјећања”. ISBN 978-86-427-1022-8. и „У сусрет небу - фотомонографија”. ISBN 978-86-427-1026-6.. Приређивач ових сабраних дјела је проф. др Драган Копривица. Како приређивач биљежи у поговору, о Ивановићу су писали: Бошко Пушоњић, Божо Булатовић, Чедо Вуковић, Слободан Марковић, Душан Костић, Радослав Ротковић, Мирко Бањевић, Сретен Перовић, Михаило Ражнатовић, Нико С. Мартиновић, Миленко Ратковић, Крсто Пижурица, Милорад Стојовић, Павле Ђоновић, Мирослав Ђуровић, Јанко Ђоновић, Војислав Минић, Алекса Ивановић, Ратко Ђуровић, Радомир Ивановић, Вук Крњевић, Стеван Раичковић, Мило Краљ, Зоран Живковић, Никола Рацковић, Јован Дујовић, Загорка Беркуљан, Божена Јелушић, Жарко Ђуровић, Младен Ломпар, Павле Горановић, Момир Војводић, Гојко Челебић, Драган Лакићевић, Мило Ломпар, Новица Ђурић, Будимир Дубак, Александар Ћуковић, Славко Перовић, Драгомир Брајковић, Коста Радовић и други.
РеференцеУреди
- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 266.
- ^ Dan online - Kultura: - 2018-10-22
- ^ Dan online - Kultura: Sabrana djela na ponos književnosti - 2018-07-03
ЛитератураУреди
- Нико С. Мартиновић: Александар Ивановић – пјесник људскости, Стварање, 3, 1961.
- Радослав Ротковић: Пјесник Александар Ивановић, Сусрети, 11'12, 1960.
- М. Стојовић: Достојанство бола, у Пјесме, Титоград, 1971.