Википедија

Александар Тешић

Александар Тешић (Чачак, 5. март, 1961) је српски приповедач епске фантастике и хорор романа, понајпре познат читалачкој публици по серијалу романа „Косингас”.[1]

Биографија уреди

Александар Тешић је рођен 5. марта 1961. године у Чачку,[2][3] а с обзиром да му је отац био дипломата, своје детињство је провео у иностранству,[4] где је и почео да пише.[5] Након завршеног школовања на Правном факултету почиње да ради као преводилац у Радио-телевизији Србије где је и даље запослен, а тренутно живи са својом породицом живи у Београду.[6] Поред тога, Александар Тешић је и оснивач своје тј. породичне издавачке куће „Страхор“,[7] успостављене 2016. године не само ради издавања сопствених књига, него и страних али и издања младих неафирмисаних аутора. Тешић постао је популаран 2008. године изласком првог наслова вероватно десетологије „Косингас“, јер како и сам наводи, сагу „Косингас“ писаће у десет делова да би заокружио око 100 година раздобља Срспке историографије.[6] Годинама је путовао по Србији и планинарио,[8] несвесно сакупљајући грађу за „Косингас”. Осим писања, рада у издаваштву и превођења за РТС, „српски Толкин”, како га многи зову,[9][10] има и директну комуникацију са читаоцима путем друштвених мрежа, попут групе „КОСИНГАС, трилогија“.[11]

Садржај Тешићевих романа уреди

Наиме, његово прво дело које је угледало светлост дана је „Косингас – Ред змаја“, на кога се наставља „Косингас – Бездањ“ из 2009. године  и „Косингас – Смртовање“ из 2010. Ове три књиге, тј. све до сада издате књиге о Косингасу, прате као главног лика монаха Гаврила, који се сусреће са свим нама знаним и незнаним бићима, људима и предметима. Књиге не само да показују нашу митолошку страну, него и историјску, јер је радња смештена у периоду пред Косовски бој. Наравно, људи, нељуди и покоји љубимац који се провлаче кроз књиге су његов верни сапутник Цока, Краљевић Марко, кнез Лазар и многи други који ће вас вратити у време части, чојства и поштења. Где ћете видети како вера у другарство и у дату реч, некада давно је значила више и од писаног данашњег документа, који не само што је потписан и оверен, већ је и легитиман у институцијама, а ипак његова вредност је занемраљиво мала у поређењу са некадашњим системом вредновања. Роман „Косингас“ преведен је на енглески језик, а урађен је и стрип заснован на њему.

Затим када се заврши са овим деловима, како и сам писац наводи, наставља се са читањем делова: „Змај и ждрал“ који је изашао 2012. године, затим „Копље светог Георгија“ из 2013. и „Витез заточник“ из 2014. Ова трилогија прати живот Милоша Обилића, нама знаног и незнаног јунака, знаног по чувењу, а незнаног по информацијама. Тако да нам Тешић кроз његову нарацију приближава сам лик Милоша Обилића, којег смо сви величали као мали и хтели да будемо као он, када смо се играли игара у којима смо били витезови. Наиме, у овој трилогији Тешић смешта радњу приче у нама познато златно доба српске историје, а то је обнављање царевине од стране  цара Стефана Уроша IV Душана Немањића (цар Душан Силни), где је инвловиран и сам Милош Обилић, јер га цар гледа благонаклоно као свог сина. У овим деловима као и у прошлим може се све очекивати, а тако буквално и сведочити неким деловима историје, кроз мисао. Иначе Милош Обилић је прелепо представљен, а такође његов наум у проналажењу једне свете реликвије. Такође, описи живота на дворовима, опхођења према људима итд. веома су лепо описани, и писац убацује читаоца у свет који је некада постојао.[12]

Након ових шест књига, изашли су делови: „Косингас – Кроз огањ и воду“ (2016) и „Косингас – Онај што научи мрак да сија“ (2017). Ове две књиге повезане су са покосовским периодом, тј. дешавањима након Боја на Косову. Прича прати како нашег монаха Гаврила, тако и Стефана Лазаревића, Вука Бранковића и друге. Тешић покушава овом приликом да нам дочара тај дух времена и раскола како међу властелом, тако и међу обичним народом, који није више знао ни где ће ни шта ће. Изашао је и нови део „Косингас – Буђење Сварогово“ и „Косингас – Буђење Сварогово 2“. Наравно ко жели да ово време чекања и почетног лудила некако проведе у миру и свету Косингаса, српске историје и митологије, може прочитати његове две књиге, једну која је изашла са групом аутора и то: „Косингас – Неиспричане приче“ (2018) и „Горолом“ (2018). Прва књига прати монаха Гаврила кроз његову припрему за одсудну битку, а друга говори о витезу Горолому и свему ономе што једну такву особу прати. Испреплетаност љубави, јунаштва, завера проткано давно заборављеног времена. На серијал „Косингас“ надовезује се серија романа о Милошу Обилићу, а нит се, судећи по неким од јунака, наставља и у роману „Горолом“(„Страхор“ 2018.) који се може ишчитавати као самостално дело или као евентуални зачетак новог серијала. Но, овај роман није везан за искуства фантастичких жанрова јер функционише „само“ на нивоима реалности те је ближи традицији историјско-авантуристичких дела каквих је у српској литератури итекако било (мада не и у последњим деценијама XX века).[1] Можда је Тешићево дело наговештај повратка на књижевну сцену и ове тематике.

Сва ова дела заједно чине фабуларно и хронолошко јединство и одигравају се у истом универзуму. Мада се ослања и на светска искуства овог жанра у питању је литература која се превасходно базира како на историји средњевековне српске држава тако и на митским казивањима и предањима тог доба односно каснијих времена.[1] Ова дела, питка и лепа за читање, показују читаоцу не само имагинаран свет који се преносио усменим путем, већ и веровања која се у неким деловима Србије и дан данас штују. Веома добар приказ историјских делова, враћања духа времена и оживаљавања давно умрлих нама знаних и незнаних јунака. Доводи сваког читаоца односно поштоваоца овог жанра, тј. ове подврсте епске фантастике до жеље да жели још један и још један наставак, без одлучности да сагу и заврши.

Такође, овај жанр епске фантастике не мора свакоме да се свиди, јер има много људи који не воле историјску фантастику или нпр. постоје људи који поштују различите правце историје, тако да проналазе мане овом писцу, доводећи у питање да ли је користио нордијске примесе митологије, које историјске изворе је узимао у обзир и тако даље. Ово је она врста фикције која потпомогнута историјским чињеницама дочарава један нов свет у који можемо да упловимо и уживамо у његовим благодатима.

Неке од ствари које се замерају овом аутору су и да се радње које описује у већој мери понаваљају, кроз то да јунаци иду од села до села, траже реликвије, које ће помоћи у борби. Наравно, тога има у књигама, али ако сагледамо реално и објективно, тога има у свакој књизи која је заснована на мотивима фантастике, наравно, у некој више у некој мање. Његово представљање топонима и описивања различитих насеобина, конструктивно је урадјено, мада некоме може да буде веома досадно. Али све у свему буди се дух времена.

Књижевна дела Александра Тешића: уреди

  • „Косингас 1: Ред змаја“ (издавач Страхор, 2008) и превод на енглески „Kosingas: The Order of the Dragon“ (издавач Порталибрис, 2009)
  • „Косингас 2: Бездањ“ (издавач Страхор, 2009)
  • „Косингас 3: Смртовање“  (издавач Страхор, 2010)
  • „Косингас 4: Кроз огањ и воду“ (издавач Страхор, 2016)
  • „Косингас 5: Онај што научи мрак да сија“ (издавач Страхор, 2017)
  • „Косингас: Неиспричане приче“ (аутори: Скробоња, Тешић, Зелић, Петковић и др, издавач Страхор, 2018)
  • „Косингас: Буђење Сварогово“ (издавач Страхор, 2021)
  • „Косингас: Буђење Сварогово 2“ (издавач Страхор, 2022)
  • Трилогија „Милош Обилић“ која се састоји од наслова: „ Милош Обилић 1: Змај и Ждрал“ (издавач Страхор, 2012), „Милош Обилић 2: Копље Светог Георгија“ (издавач Страхор, 2013) и „Милош Обилић 3: Витез заточник“ (издавач Страхор, 2014);
  • Трилогија „Клетва Каинова“ која се састоји од наслова: „Клетва Каинова“ (издавач Страхор, 2016), „Клетва Каинова 2“ (издавач Страхор, 2019) и „Клетва Каинова 3: Summus deus“ (издавач Страхор, 2020)
  • „2084.“ (издавач Порталибирис, 2015)
  • „Горолом“ (издавач Страхор, 2018)
  • Стрип „Косингас: Ред змаја 1“ (издавач Страхор, 2016)
  • Стрип „Косингас: Ред змаја 2“ (издавач Страхор, 2017)
  • Стрип „Косингас: Ред змаја 3“ (издавач Страхор, 2018)

Радио-драмски серијал „Косингас“[1] уреди

Радио-драмски серијал „Косингас“ је јединствен пројекат у 46 година дугој историји драмског програма на српском језику Радио–телевизије Војводине. Радио – драмски серијал „Косингас“ је настао на основу три романа епске фантастике Александра Тешића: „Ред Змаја“, „Бездањ“ и „Смртовање“.[13]

Први пут је остварен серијал овог обима, први пут је урађена адаптација романа као комбинација аудио књиге и радио драме и први пут је све то снимљено у бинауралној техници, која дочарава потпуну тродимензионалност простора и драмске радње пружајући непоновљив осећај да се слушалац налази у центру збивања (због чега се слушаоцима препоручује да серију прате уз коришћење слушалица).[14]

Драмски серијал је сниман у периоду од 2018. до 2022. године на неколико аутентичних локација у екстеријеру и у два драмска студија, и за те четири године снимљен је материјал за седамдесет епизода. У овом великом радијском спектаклу учествовало је тридесетак најпознатијих глумаца из неколико новосадских позоришта, а главне улоге су поверене: Радоју Чупићу, Дејану Шарковићу и Љубиши Милишићу, а ту су и Ана Јовановић, Миа Симоновић, Јована Плескоњић, Маја Брукнер, Јелена Ђулвезан, Наташа Милишић, Наташа Илин, Сања Ристић Крајнов, Соња Дамјановић, Сања Микитишин, Тања Пјевац, Гордана Каменаровић, Александра Плескоњић, Милован Филиповић, Милан Ковачевић, Ненад Пећинар, Југослав Крајнов, Ервин Хаџимуртезић, Стефан Јуанин, Игор Павловић, Вукашин Ранђеловић, Марко Савковић, Григорије Јакишић, Данило Миловановић, Александар Стојковић, Миљан Давидовић, Максим Говорчин, Драган Зорић, Мирослав Фабри, Миодраг Петровић и Александар Гајин. Редитељ је Мануел Србин, док је композитор и извођач оригиналне музике Никола Јеремић. На серијалу су радили и дизајнер звука Александар Марковић, тон мајстор Милорад Ићитовић, продуценткиња Бранислава Стефановић, организаторке снимања Сузана Петровић и Дивна Стојанов, као и уредник Слободан Говорчин.[13]

Серија је средином 2020. године ушла у финале међународног фестивала Grand Prix Nova у Букурешту, заједно са радио-драмским пројектима представника из Белгије, Немачке, Швајцарске и Чешке. Све до сада емитоване епизоде серије Косингас, бесплатно су доступне на подкаст сервису РТВ Војводине.[14][15]

Референце уреди

  1. ^ а б в „РОМАН „ГОРОЛОМ” Освета Душановог витеза заточника”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2023-03-13. 
  2. ^ „Александар Тешић”. Порталибрис књижара (на језику: српски). Приступљено 2023-03-13. 
  3. ^ Razgovori podcast #58 - Aleksandar Tešić (на језику: српски), Приступљено 2023-03-13 
  4. ^ „Prvi intervju sa Aleksandrom Tešićem”. ANA ATANASKOVIĆ (на језику: енглески). 2021-01-17. Приступљено 2023-03-13. 
  5. ^ sfpogled (2021-05-30). „Aleksandar Tešić i Mladen Milosavljević gosti kulturnog centra Opova”. POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-13. 
  6. ^ а б „Aleksandar Tesić pisac istoriografije”. Fantastični vodič (на језику: српски). 2021-09-08. Приступљено 2023-03-13. 
  7. ^ admin (2018-10-09). „Aleksandar Tešić”. Art-Anima (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-13. 
  8. ^ „Aleksandar Tešić: Svi naši psi nas čekaju u raju - Pet Magazine”. petmagazine.rs. Приступљено 2023-03-13. 
  9. ^ STAV (2021-07-06). „MITOLOGIJA U DELIMA ALEKSANDRA TEŠIĆA”. STAV.life (на језику: српски). Приступљено 2023-03-13. 
  10. ^ „Aleksandar Tešić – Kosingas - N. P. Shonery”. shonery.rs (на језику: српски). 2018-03-27. Приступљено 2023-03-13. 
  11. ^ dragan (2019-10-19). „Aleksandar Tešić, doajen srpske epske fantastike - Intervju”. Hronike Helma (на језику: српски). Приступљено 2023-03-13. 
  12. ^ „Alhemija kovanja – kovačka radionica Željka Pantića”. ČASOPIS KUŠ! (на језику: енглески). 2019-11-09. Приступљено 2023-03-13. 
  13. ^ а б admin (2022-04-06). „Završeno snimanje radio-dramskog spektakla KOSINGAS”. Art-Anima (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-13. 
  14. ^ а б sfpogled (2020-11-30). „Radio-dramski serijal “Kosingas” imaće najmanje tri sezone”. POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-13. 
  15. ^ „KOSINGAS s1 e1 - „PROROČANSTVO“”. media.rtv.rs (на језику: rs). Приступљено 2023-03-13. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Тешић&oldid=27288042”