Википедија

Андре де Грас

Андре де Грас (енгл. Andre De Grasse; Скарборо, 10. новембар 1994.) је канадски атлетичар, седмоструки освајач олимпијских медаља у спринту. Де Грас је олимпијски шампион 2020. на 200 м, а освојио је и сребро на 200 м у 2016. години. Освојио је друго сребро у штафети 4×100 м на Играма 2020.[1] Има и три олимпијске бронзане медаље: на 100 м на Играма 2016. и 2020., као и у штафети 4×100 м 2016. Де Грас је освојио своју другу златну олимпијску медаљу као део штафете 4×100 м на Играма 2024 . Победа га је изједначила са пливачицом Пени Олексиак као најодликованијим олимпијцем Канаде свих времена.[2]

Андре де Грас
Андре де Грас на Светском првенству у Дохи 2019.
Лични подаци
Пуно имеAndre De Grasse
Датум рођења(1994-11-10)10. новембар 1994. (29 год.)
Место рођењаСкарборо (Онтарио), Канада
ДржављанствоКанада
Висина70 кг
СупружникНиа Али
Деца2
РодитељиАлександар Вејт
Беверли де Грас
Спортске информације
Спорт60 м, 100 м, 200 м
4 × 100 м
КлубALTIS
ТренерЏон Коглан (од 2022)
Рејна Рајдер (2018-2022)
Стјуарт Мекмилан (2015-2018)
Достигнућа и титуле
Лични рекорди60 м: 6,60 (2015)
100 м: 9,89 (2021)
200 м: 19,62 (2021)
Награде и медаље
Атлетика спринт
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 2020. Токио 200 м
Златна медаља — прво место 2024. Париз 4 × 100 м
Сребрна медаља — друго место 2016. Рио де Жанеиро 200 м
Сребрна медаља — друго место 2020. Токио 4 × 100 м
Бронзана медаља — треће место 2016. Рио де Жанеиро 100 м
Бронзана медаља — треће место 2016. Рио де Жанеиро 4 × 100 м
Бронзана медаља — треће место 2020. Токио 100 м
Светска првенства
Златна медаља — прво место 2022. Јуџин 4 × 100 м
Сребрна медаља — друго место 2019. Доха 200 м
Бронзана медаља — треће место 2015. Пекинг 100 м
Бронзана медаља — треће место 2015. Пекинг 4 × 100 м
Бронзана медаља — треће место 2019. Доха 100 м
andredegrasse.com

На Светским првенствима у атлетици Де Грас је са канадском штафетом 4×100 освојио златну медаљу 2022. и бронзану медаљу медаљу 2015. Има и три појединачне медаље са светских првенстава: сребро на 200 м 2019. у Дохи и две бронзе на 100 м 2015. и 2019. Де Грас је актуелни канадски рекордер на 200 м, са 19,62 секунде, који га ставља на осмо место најбржих спринтера у историји на 200 м.[3]

Де Грас је први канадски спринтер који је освојио три медаље на једној Олимпијади, надмашивши две медаље на једној Олимпијади које су освојили канадски спринтери Донован Бејли и Перси Вилијамс. Континуитет освајања медаља доказао је у финалима Олимпијских игара и Светских првенстава на којима се такмичио од 2015. до Светског првенства 2023.[4]

Одрастање

уреди

Андре де Грас је рођен у предграђу Торонта Скарборо, Онтарио.[5] Његова мајка, Беверли де Грас, била је спринтерка у средњој школи на Тринидаду и Тобагу пре него што се преселила у Канаду са 26 година.[5] Андреов отац, Александар Вејт, преселио се са Барбадоса у Канаду као тинејџер.[6] Де Грас је одрастао у Маркаму у Онтарију где је похађао је католичку основну школу.[7]

У средњој школи, де Грас је у почетку играо кошарку, у једном тренутку играјући против будућег НБА играча Ендруа Вигинса.[8] Прешао је 2015. у Калифорнију да студира у УСЦ и тренира атлетику.

 
Андре де Грас након што је истрчао завршну измену канадске штафете 4×100 метара која је победила у финалу на Светском првенству у Јуџину 2022.

Олимпијске игре у Паризу 2024.

уреди

Де Грас је именован за носиоца канадске заставе на церемонији отварањаза Олимпијских игара 2024. у Паризу, заједно са дизачицом тегова Мод Шарон.[9] После потешкоћа Де Граса у тркама на 100 и 200 метара, мала су била очекивања од канадске штафете 4 × 100 метара. Тим Канаде је завршио на трећем месту у својој полуфиналној групи, и са најспоријим временом од осам тимова који су стигли до финала.[10] У финалу, Канађани су истрчали најбоље време у сезони са 37,50 секунди и освојили златну медаљу, што се сматрало великим изненађењем, уз чињеницу да је лоша размена штафетних палица окончала наде америчког тима који је био веома фаворизован. Резултат канадске штафете се сматра као једно од већих изненађења Олимпијских игара у Паризу. [11] [12] [13] [14] Овим златом, Де Грас је освојио своју седму олимпијску медаљу, и тиме изједначило канадски рекорд пливачице Пени Олексиак за највише медаља једног канадског олимпијца. Канадски лист Нешнал Пост (National Post) прогласио је Де Граса "највећим канадским олимпијским спринтером у историји".[15]

Филантропија и јавни наступи

уреди

2016. Де Грас је основао је покренуо Кошаркашки турнир Андре де Грас, добротворни догађај који подржава Породичну фондацију Андре де Грас.[16] У септембру 2017. појавио се на добротворном догађају у Торонту.[17] Де Грас такође учествује сваке године на кошаркашком турниру под називом Холидеј Класик у Маркаму (Holiday Classic at Markham) где сав приход од турнира иде Фондацији породице Андре де Граса.[18]

Лични живот

уреди

Ожењен је америчком препонашицом Нијом Али, и имају ћерку Јури, рођену јуна 2018. и друго дете рођено у мају 2021.[19] [20] [21] Де Грас је католик, под утицајем својих родитеља. На руци има истетовирану реч „нада“ и текст молитве.[22]

Почасти

уреди

Де Грасов успех на Олимпијским играма довео је до тога да је 2016. освојио награду Лајонел Коначер као мушки спортиста године у Канади.[23] Светска Атлетика му је доделила награду Звезда у успону.[24] У априлу 2017. Де Грас је добио награду Хари Џером.[25] 2022. Де Грас је постао члан Реда Онтарија.[26]

Статистика

уреди

Информације са профила Андре де Граса са сајта Светске атлетике.[27]

Лични рекорди

уреди
Дисциплина Време Ветар

(метара у секунди)

Место Датум Белешке
60  метара 6.60 Линколн, САД 7. фебруар 2015. У дворани
100 метара 9.89 +0.1 Токио, Јапан
  1. август 2021.
9.69 +4.8 * Стокхолм, Шведска 18. јун 2017. * Уз недозвољено јак ветар у леђа
200 метара 19.62 −0.5 Токио, Јапан 4. август 2021. Рекорд Канаде[28]
19.58 +2.4 * Јуџин, САД 12. јун 2015. * Уз недозвољено јак ветар у леђа
200 метара у дворани 20.26 Фејетвил, САД 14. март 2015. Рекорд Канаде у дворани[29]
4×100 м штафета 37.48 Јуџин, САД 23. јул 2022. Рекорд Канаде[30]
4×200 м штафета 1:19.20 Гејнсвил, САД 2. април 2016. Рекорд Канаде[31]

Међународни резултати

уреди
Представљајући   Канаду
Година Такмичење Место Пласман Дисциплина Резултат Ветар (метара у секунди) Напомене
2014 Игре Комонвелта Глазгов, Шкотска 15. 200 м 20.73 +0.2
— 4×100 м штафета — Нису завршили трку
2015 Свеамеричке игре Торонто, Канада 1. 100 м 10.05 +1.1
1. 200 м 19.88 +0.3
Дисквалификован 4×100 м штафета 38.06 Нагазио ван стазе[32]
Светско првенство Пекинг, Кина 3. 100 м 9.92 −0.5
3. 4×100 м штафета 38.13
2016 Олимпијске игре Рио де Жанеиро, Бразил 3. 100 м 9.91 +0.2
2. 200 м 20.02 −0.5
3. 4×100 м штафета 37.64
2017 Светско првенство у тркама штафета Насау, Бахаме — 4×100 м штафета — Нису завршили трку
1. 4×200 м штафета 1:19.42 [33]
2019 Светско првенство у тркама штафета Јокохама, Јапан 11. 4×100 м штафета 38.76
Светско првенство Доха, Катар 3. 100 м 9.90 +0.6
2. 200 м 19.95 +0.3
2021 Олимпијске игре Токио, Јапан 3. 100 м 9.89 +0.1
1. 200 м 19.62 −0.5 Рекорд Канаде
2. 4×100 м штафета 37.70
2022 Светско првенство Јуџин, САД 5. (полуфинале) 100 м 10.21 +0.1
1. 4×100 м штафета 37.48 Рекорд Канаде[30]
2023 Светско првернство Будимпешта, Мађарска 6. 200 м 20.14
2024 Олимпијске игре Париз, Француска 1. 4×100 м штафета 37.50
5. (полуфинале) 100 м 9.98 +0.5
3. (полуфинале) 200 м 20.41 -0.1

Види још

уреди

Видео снимци

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Canadian men's 4x100m Olympic team bumped up to silver as Brits DQ'ed for doping”. CBC Sports. 14. 4. 2022. Приступљено 14. 4. 2022. 
  2. ^ „Canada's Men's 4x100 Relay Team Seals Spot in Paris 2024 Olympics”. Radio Canada International. 9. 8. 2024. Приступљено 9. 8. 2024. 
  3. ^ „Tokyo Olympics: Andre de Grasse claims 200m gold”. BBC News. 4. 8. 2021. 
  4. ^ Heroux, Devin (4. 8. 2021). „'Now he's a legend': Andre De Grasse wins Olympic gold in men's 200m”. CBC Sports. Приступљено 4. 8. 2021. 
  5. ^ а б Reid, Scott (14. 5. 2015). „USC sprinter Andre De Grasse makes huge strides on and off track”. Приступљено 9. 3. 2020. 
  6. ^ Johnston, Malcolm (1. 8. 2018). „The supersonic Andre De Grasse”. Toronto Life. Приступљено 8. 3. 2020. 
  7. ^ „Andre De Grasse's Road to Rio”. Canadian Broadcasting Corporation. 1. 8. 2016. Приступљено 6. 12. 2016. 
  8. ^ „andre-de-grasse-canadian-athlete-of-the-year”. 
  9. ^ „Charron, de Grasse lead Canada in rainy trip down Seine as Céline Dion closes Paris 2024 opening ceremony”. CBC Sports. 26. 7. 2024. Приступљено 26. 7. 2024. 
  10. ^ Harrison, Doug (8. 8. 2024). „Canadian men's, women's 4x100m relay teams earn spots in Olympic finals”. CBC Sports. Приступљено 12. 8. 2024. 
  11. ^ Previl, Sean (9. 8. 2024). „Andre De Grasse and Team Canada win gold in men's 4×100 relay”. Global News (на језику: енглески). Приступљено 12. 8. 2024. 
  12. ^ Irving, Kyle (9. 8. 2024). „Olympics 4x100 men's relay results: Canada's Andre De Grasse leads gold medal upset over disqualified USA, others”. The Sporting News. Приступљено 12. 8. 2024. 
  13. ^ Smart, Zack (11. 8. 2024). „Olympic moments that made us laugh, cry, and cheer at Paris 2024”. CBC Sports. Приступљено 12. 8. 2024. 
  14. ^ Dichter, Myles (9. 8. 2024). „With golden relay, Andre De Grasse produced 1 more clutch moment in career full of them”. CBC Sports. Приступљено 12. 8. 2024. 
  15. ^ Simmons, Steve (9. 8. 2024). „A magical Olympic night for Andre De Grasse and Canada's gold-medal relay team”. The National Post. Приступљено 12. 8. 2024. 
  16. ^ Campbell, Morganne (29. 12. 2019). „Andre De Grasse hosts holiday classic in Markham ahead of 2020 Olympics”. Global News. Приступљено 8. 3. 2020. 
  17. ^ Gordon, Daphne (27. 9. 2017). „Kindness is integral to Jacob Tremblay's personal and professional lives”. Приступљено 9. 3. 2020. 
  18. ^ „Andre De Grasse hosts holiday classic in Markham ahead of 2020 Olympics”. Global News (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-09. 
  19. ^ Rathborn, Jack (2021-08-04). „Andre de Grasse reveals how wife Nia Ali inspired him to Olympic glory”. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-05. 
  20. ^ „Canadian sprinter Andre De Grasse excited about being a new dad after birth of baby girl”. Globe & Mail (на језику: енглески). Приступљено 26. 6. 2018. 
  21. ^ „Andre De Grasse will miss World Relays with 2nd baby due next month”. CBC News. 7. 4. 2021. Приступљено 4. 8. 2021. 
  22. ^ Levine, Daniel S. (18. 8. 2016). „Andre De Grasse's Family: 5 Fast Facts You Need to Know”. heavy.com. 
  23. ^ The Canadian Press (26. 12. 2016). „Andre De Grasse voted Canadian Press male athlete of the year”. CBC Sports. Приступљено 26. 12. 2016. 
  24. ^ „Canadian sprinter Andre De Grasse named Rising Star of 2016 by IAAF”. CTVNews (на језику: енглески). 2. 12. 2016. Приступљено 18. 5. 2017. 
  25. ^ „Andre De Grasse among 18 being honoured at 2017 Harry Jerome Awards”. Global News (на језику: енглески). Приступљено 18. 5. 2017. 
  26. ^ „The 2022 Appointees to the Order of Ontario” (Саопштење). 6. 11. 2023. 
  27. ^ „ATHLETE PROFILE Andre DE GRASSE”. worldathletics.org. World Athletics. Приступљено 28. 5. 2021. 
  28. ^ „Olympic Stadium - Track - 4 Aug - 21:55”. olympics.com. 4. 8. 2021. Архивирано из оригинала 4. 8. 2021. г. Приступљено 4. 8. 2021. 
  29. ^ Sinead Mulhern (15. 3. 2015). „NCAA Championship weekend recap”. runningmagazine.ca. Canadian Running Magazine. Архивирано из оригинала 29. 3. 2015. г. Приступљено 6. 4. 2019. 
  30. ^ а б Dickinson, Marley (24. 7. 2022). „Canada triumphs to world 4x100m relay gold in national record time”. Canadian Running. Приступљено 24. 7. 2022. 
  31. ^ „Calendar & Rankings – Records”. athletics.ca. Athletics Canada. Приступљено 6. 4. 2019. 
  32. ^ Rosie DiManno (25. 7. 2015). „Canada's men's 4x100 relay team disqualified, loses gold: DiManno”. thestar.com. Toronto Star. Приступљено 6. 4. 2019. 
  33. ^ „De Grasse, Canada rebound to win 4x200 gold”. cbc.ca. Canadian Broadcasting Corporation. 24. 4. 2017. Приступљено 6. 4. 2019. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андре_де_Грас&oldid=28438175”