Антифашистичка већа и скупштине у Југославији

Антифашистичка већа и скупштине у Југославији биле су представничка и политичка тела формирана на општејугословенском нивоу и нивоу будућих федералних јединица Југославије (укључујући и једно време Санџак). Главни задатак антифашистичких већа и скупштина био је координисање и усмеравање рада Народноослободилачких одбора на својој територији, као и доношење одлука и мера значајних за развој Народноослободилачке борбе.[1]

Прво заседање АВНОЈ-а у Бихаћу, новембра 1942.

Прве идеје за стварање представничких тела, која би координисале политички рад на ослобођеној територији, јавила су се у јесен 1941. током постојања Ужичке републике, када је 17. новембра 1941. у Ужицу формиран Главни народноослободилачки одбор за Србију, али је његов рад омела Прва непријатељска офанзива. Развојем Народноослободилачке борбе, у јесен 1942. током постојања Бихаћке републике, стекли су се услови за формирање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), који је настао на његовом Првом заседању у Бихаћу, 26. и 27. новембра 1942. године.[1]

Током 1943. стекли су се услови за формирање земаљских већа у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Санџаку. Најпре је јуна 1943. формирано Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ), а потом у новембру 1943. Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Црне Горе и Боке (ЗАВНОЦГБ), Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Санџака (ЗАВНОС) и Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ). Како је у Словенији, деловао Ослободилачки фронт Словеније (ОФ), он је октобра 1943. на збору у Кочевју формирао Словеначки народноослободилачки одбор (СНОО), који је на заседању фебруара 1944. преименован у Словеначко народноослободилачко веће (СНОВ).[1]

Даљим развојем Народноослободилачке борбе, у лето и јесен 1944. стекли су се услови за формирање антифашистичких скупштина у Македонији и Србији. Августа 1944. на заседању у манастиру Прохор Пчињски формирано је Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније (АСНОМ), а након ослобођења већег дела Србије, новембра 1944. у Београду је формирана Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије (АСНОС).[1]

Током 1944. одржана су заседања свих антифашистичких већа и скупштина на којима је разматран и одборен рад њихових делегација на Другом заседању АВНОЈ, одржаном 29. и 30. новембра 1943. у Јајцу, као и прихваћене све одлуке донете на овом заседању, којима су начелно решена основна питања положаја југословенских народа у новој Југославији и ударени темељи државности свих њених федералних јединица и конституисана Нова Југославија. Након ослобођења земље, 1945. АВНОЈ је прерастао у Привремену народну скупштину Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ), док су земаљска антифашистичка већа и скупштине прерасле у народне скупштине будућих федералних јединица Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), која је формирана 29. новембра 1945. године.[1]

Преглед антифашистичких већа и скупштина

уреди
бр назив скраћеница датум
настанка
датум
престанка
трајање број
заседања
наследник
1. Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије АВНОЈ 26. новембар 1942. 10. август 1945. 2 године, 257 дана 3 Привремена народна скупштина ДФЈ
2. Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске ЗАВНОХ 13. јун 1943. 25. јул 1945. 2 године, 42 дана 4 Народни сабор Хрватске
3. Словеначки народноослободилачки одбор СНОО 1. октобар 1943. 10. септембар 1946. 2 године, 344 дана 2 Народна скупштина Словеније
Словеначко народноослободилачко веће СНОВ
5. Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Црне Горе и Боке ЗАВНОЦГБ 15. новембар 1943. 17. април 1945. 1 година, 153 дана 4 Народна скупштина Црне Горе
Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења ЦАСНО
5. Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Санџака ЗАВНОС 20. новембар 1943. 29. март 1945. 1 година, 129 дана 2 распуштено
6. Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине ЗАВНОБиХ 25. новембар 1943. 28. април 1945. 1 година, 154 дана 3 Народна скупштина Босне и Херцеговине
7. Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније АСНОМ 2. август 1944. 16. април 1945. 257 дана 3 Народно собрање Македоније
8. Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије АСНОС 9. новембар 1944. 9. април 1945. 151 дан 2 Народна скупштина Србије

Мапа

уреди
Преглед места у којима су одржана заседања АВНОЈ-а и земаљских антифашистичких већа
 
Прво заседање АВНОЈ-а, Бихаћ 26—27.11.1942
Друго заседање АВНОЈ-а, Јајце 29—30.11.1943
Треће заседање АВНОЈ-а, Београд 7—10.8.1945
Главни НОО за Србију, Ужице 17—29.11.1941
Заседање АСНО Србије, Београд 9—12.11.1944. и 7—9.4.1945
Прво заседање АСНО Македоније, манастир Прохор Пчињски 2.8.1944
Друго и Треће заседање АСНО Македоније, Скопље 28—30.11.1944. и 14—16.4.1945
Прво заседање ЗАВНО Хрватске, Оточац 13—14.6.1943
Друго заседање ЗАВНО Хрватске, Оточац 12—15.10.1943
Треће заседање ЗАВНО Хрватске, Топуско 8—9.5.1944
Четврто заседање ЗАВНО Хрватске, Загреб 24—25.7.1945
Прво заседање ЗАВНО БиХ, Мркоњић Град 25—26.11.1943
Друго заседање ЗАВНО БиХ, Сански Мост 30.6—2.7.1944
Треће заседање ЗАВНО БиХ, Сарајево 26.4.1945
Острошка скупштина, Острог 8—9.2.1942
Прво, Друго и Треће заседање ЗАВНО Црне Горе и Боке, Колашин 15—16.11.1943; 16. фебруар 1944. и 13—15.7.1944
Четврто заседање ЦАСНО, Цетиње 15—17.4.1945
Прво заседање ЗАВНОС, Пљевља 20.11.1943
Прво заседање ЗАВНОС, Нови Пазар 25—29.3.1945
Кочевски збор, Кочевје 1—3.10.1943
Прво заседање СНОО, Чрномељ 19.2.1944
Друго заседање СНОВ, Љубљана 9—10.10.1946
  — заседања АВНОЈ   — заседања АСНО Србије
  — заседања АСНО Македоније   — заседања ЗАВНО Хрватске
  — заседања ЗАВНО БиХ   — заседања ЗАВНО Црне Горе
  — заседања ЗАВНО Санџака   — заседања Словеначког НОВ

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д Leksikon NOR 1 1980, стр. 11.

Литература

уреди