Апшеронск

Апшеронск
Апшеронск
Апшеронск; Апшеронск
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Јужни ФО
Покрајина	Краснодарска
Рејон	Апшеронски
Основан	1863.
Статус града	1947.
Становништво
Становништво	‍
— 2023.	39.577
— густина	1.413,46 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	44° 27′ 39″ С; 39° 44′ 26″ И / 44.460830° С; 39.740560° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	203 m
Површина	28 km2
	Апшеронск Апшеронск на карти Русије
	Апшеронск Апшеронск на карти Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број	352690
Позивни број	+7 86152
ОКАТО код	03 205 501 000
ОКТМО код	03 605 101 001
Веб-сајт
	http://apr.apsheronsk-oms.ru/

Апшеронск (рус. Апшеронск), званични је град на југу европског дела Руске Федерације. Налази се на југу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Апшеронском рејону чији је уједно и административни центар. Званичан статус града има од 1947. године.

Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2023. у граду је живело 39.577 становника.

Географија

Град Апшеронск се налази на северној подгорини Великог Кавказа, на око 105 километара југоисточно од административног центра покрајине, града Краснодара, односно на око 50-ак км југозападно од града Мајкопа. Град лежи у долини реке Пшехе, леве притоке Белаје, на надморској висини од око 203 метра.

Историја

Савремено насеље Апшеронск је основано 1863. године као војничка насеобина припадника расформираноф Апшеронског пука руске армије, по коме је и добило име.

Године 1931. дотадашња станица је административно уређена као радничка варошица Апшеронскаја, а савремено име и званичан статус града носи од 23. октобра 1947. године.^[1]

Град је током Другог светског рата био под нацистичком окупацијом од 14. августа 1942. до 27. јануара 1943. године.

Демографија

Према статистичким подацима са пописа становништва из 2010. у граду је живело 40.225 становника, што је за око 700 житеља више у односу на попис из 2002. године. Према подацима пописа становништа из 2020. број становника града је благо опао, и износио је 39.488 становника.

Етничку основу у граду чине Руси са уделом у укупној популацији од око 86%, док су највеће мањинске заједнице Јермени са око 8% и Украјинци са 1,36%.

Кретање броја становника
1926.	1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2020.	2023.
4.615	22.525	29.837	32.867	33.324	34.505^[2]	39.608^[3]	40.225^[4]	39.488^[5]	39.577

По броју становника град Апшеронск се 2020. налазио на 379. месту међу 1.119 званичних градова Руске Федерације.

Види још

Референце

^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вёртышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 240—241. — 395 с.
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (2021). „Всероссийская перепись населения 2020 года. Том 1”. Всероссийская перепись населения 2020 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[1] Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вёртышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 240—241. — 395 с.

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2020Census-5] Федеральная служба государственной статистики (2021). „Всероссийская перепись населения 2020 года. Том 1”. Всероссийская перепись населения 2020 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]