Арбанија (Трогир)

Арбанија је насељено место у саставу града Трогира, на острву Чиову, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Арбанија
Доминикански самостан Свети криж
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
ГрадТрогир
Становништво
 — 2011.374
Географске карактеристике
Координате43° 30′ 44″ С; 16° 18′ 07″ И / 43.5122639879358° С; 16.301927333527953° И / 43.5122639879358; 16.301927333527953
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина12 m
Арбанија на карти Хрватске
Арбанија
Арбанија
Арбанија на карти Хрватске
Арбанија на карти Сплитско-далматинске жупаније
Арбанија
Арбанија
Арбанија на карти Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број21224 Слатине
Позивни број+385 21

Географија уреди

То је приобално место на северној страни острва Чиова, на обали Каштеланског залива у Јадранском мору.

Налази се југозападно од чиовског дела Трогира и Мастринке, а североисточно од места Слатине. Југозападно се путем долази до села Жедног. Са друге стране залива, према истоку, се налази полуострво Марјан и град Сплит.

Арбанија има малу луку, заштићену коленастим лукобраном. Дубина мора у луци је до 2 метра. Лука је изложена свим северним ветровима.

Историја уреди

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Трогир. Насеље је настало приликом изградње самостана почетком 15. века.

Становништво уреди

На попису становништва 2011. године, Арбанија је имала 374 становника.

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
0 0 73 89 103 102 0 268 242 266 249 223 301 613 370 374

Напомена: У 1857, 1869. и 1921. подаци су садржани у насељу Жедно. До 1948. исказивано је као део насеља. Од 1857. до 1991. садржи податке за насеље Мастринка. У 2001. смањено је издвајањем насеља Мастринка.

Попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Арбанија је имало 613 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
558 91,02%
Срби
  
16 2,61%
Мађари
  
12 1,95%
Муслимани
  
7 1,14%
Бугари
  
1 0,16%
Југословени
  
1 0,16%
Русини
  
1 0,16%
Чеси
  
1 0,16%
неопредељени
  
12 1,95%
регион. опр.
  
1 0,16%
непознато
  
3 0,48%
укупно: 613

Самостан уреди

У оближњем засеоку на путу који води према Мастринки се налази доминикански самостан Светог Крижа из 15. века. Самостан су градила два домаћа мајстора Иван Брахамовић и Никола Младинов. Самостан има ходник у облику крста са богатом унутрашњом опремом. Од уметничких вредности најпознатије је готичко дрвено распеће, за које се верује да има магичне особине и готичка седишта у певници.

Извори уреди

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце уреди

Спољашње везе уреди

  • Јадран, водич и атлас ЈЛЗ Загреб 1971.

Мапа уреди

Фотографије уреди